četvrtak, 26.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 22.08.2020. u 19:30 Borka Golubović-Trebješanin
INTERVJU: Ivan Karl, sekretar za kulturu grada Beograda

Predstave pred publikom moguće u septembru

Mi ćemo u ponedeljak predložene mere zaštite od korone proći sa svim direktorima beogradskih pozorišta na kojima je dalje da postave i usklade repertoar
(Фото Предраг Митић)

Svakako da svi moramo da budemo svesni situacije u kojoj se nalazimo. Ipak, kulturni kalendar događaja prekinut je od marta, zbog pandemije i novonastalih okolnosti koje su nas u „dahu” zaustavile. U razgovoru sa Ivanom Karlom, beogradskim sekretarom za kulturu, pokušali smo da razrešimo brojne nedoumice, spekulacije o kojima se i te kako priča u javnosti.

Kakvi su dogovori predstavnika kulture postignuti na sastanku koji je nedavno održan sa premijerkom Anom Brnabić, kojem ste i sami prisustvovali?

Proteklih nekoliko meseci i sasvim je izvesno nekoliko narednih, mi usled epidemije korone, živimo novu realnost, ali upravo zato su rezultati sastanka kod predsednice Vlade Srbije ohrabrujući i donose novi optimizam. Povratak je blizu i sada je na kriznom štabu da na osnovu predloženih mera koje obuhvataju održavanje pozorišnih predstava, bioskopskih projekcija, koncerata i festivala, preporuči pod kojim uslovima će se sve odvijati. Mi smo dali svoj doprinos u listi od 15 tačaka koje smo još pre desetak dana prosledili svim pozorištima na teritoriji grada Beograda i kabinetu premijerke, od čega je koliko sam primetio dosta ušlo i u završni dokument koji će uskoro biti usvojen.

Zbog epidemiološke situacije odloženi su 54. Bitef, 58. Oktobarski salon... Naredni 64. Sajam knjiga još je neizvestan i bliže je odlaganju, nego održavanju. Kada ćemo ponovo u pozorište, na koncerte, bioskope...? Kako podupreti jesenju kulturnu sliku Beograda kako njen opstanak ne bi bio dodatno ugrožen?

Ako mere predočene na pomenutom sastanku dobiju zeleno svetlo struke, a to je najvažniji preduslov, očekujem da će se nakon njihovog formalnog usvajanja krenuti sa ubrzanim pripremama u sistemu ustanova kulture i manifestacija. Mislim da je igranje predstava na otvorenim scenama i u dvoranama pozorišta u Beogradu realno od septembra, a nadam se da će i bioskopi početi da rade u to vreme. Mi ćemo u ponedeljak navedene mere proći sa svim direktorima beogradskih pozorišta na kojima je dalje da postave i usklade repertoar. Koordinacija će verovatno biti drugačija nego inače jer je pauza ostavila traga, a u obzir treba uzeti i okolnost da se u Srbiji trenutno snima desetak serija i nekoliko filmova. S tim u vezi je i preporuka da se akcenat stavi na manje zahtevne predstave dok se svi i sve ne uhoda. Mislim da u tim prvim nedeljama nije neophodno da svako veče igraju sva pozorišta kao i da premijerama treba prići racionalno. U dvoranama će se koristiti trećina, maksimalno polovina kapaciteta, a to nije ambijent za prvo izvođenje komada od kojih se očekuje repertoarska dugovečnost. Nadamo se i želimo da septembar i oktobar budu most ka punoj normalizaciji prilika, ali istovremeno treba da budemo spremni na varijantu u kojoj su „prozor” između dva talasa epidemije. Treba sačuvati resurse i ne treba zapadati u euforiju da je sve sa koronom gotovo. Biće gotovo kada je ne bude.

Najavili ste uskoro mere za celokupnu kulturu. Kakve propise će ljubitelji kulturnih dešavanja morati da uvažavaju i primenjuju?

Sve mere koje su sada na snazi u svakodnevnom životu prilikom odlaska u prodavnicu ili na posao. Za publiku u pozorištima maske će biti obavezne, merenje temperature, dezobarijere, ali i dezinfekcija dvorana, rekvizita i dekora, provetravanje prostorija. Za koleginice i kolege na sceni, postoji ideja testiranja u svim pozorištima, što mislim da je izvodljivo uz predlog da se možda formira jedinstvena baza podataka radi praćenja situacije. Najave da će vlada izdvojiti kapacitete za taj poduhvat je vredna hvale i poštovanja.

Kako će se kulturne institucije umetnički prilagođavati jesenjim kulturnim događajima?

Ovog proleća su ustanove kulture i brojne koleginice i kolege pokazali kreativnost i strpljenje, sada je potrebna disciplina u sprovođenju mera pod kojima će se raditi. Ne treba žuriti niti zakazivati sve odjednom, jer nekoliko meseci ne može i ne treba da nadoknadi celu godinu. Programe i aktivnosti treba prilagoditi trenutku.

Da li je i Bitef-prolog korak u tom pravcu?

Jeste i to je rezultat razumevanja umetničkog tima sa jedne i osnivača sa druge strane. Čuo sam neka pogrešna tumačenja, pa skrećem pažnju da je kompletnu selekciju Bitefa pre nekoliko meseci usvojio odbor i da su sve predstave uredno ugovorene. Prepreka festivalu u punom kapacitetu jeste jedino nepovoljna epidemiološka situacija u svetu i eventualna opcija karantina pri dolasku u Srbiju ili povratku u matične sredine. Nismo hteli da držimo festival na silu. Prihvaćen je moj predlog da sledeće godine Bitef ima predznak 54-55 što znači duplo izdanje čime se kontinuitet ne ugrožava. Bitef-prolog kao ideja umetničkog direktora je nit koja to povezuje.

Postoji li mogućnost da se  upriliči Sajam knjiga, makar na otvorenom prostoru?

I dalje mislim da je Sajam knjiga sa znatno manjim brojem posetilaca ekonomsko opterećenje za organizatora i izdavače. Prosečna dnevna poseta u normalnim uslovima je oko 20.000 ljudi, a sada je u opticaju 500 osoba na kulturnim dešavanjima u zatvorenim prostorima. Naravno, videćemo kakva će epidemiološka situacija biti za mesec dana. U međuvremenu sam zatražio od kolega sa Beogradskog sajma da izađu sa projekcijom koja je to minimalna frekvencija ljudi, dovoljna da svi pozitivno posluju. Nakon uvida u tu procenu od kriznog štaba ćemo zajedno zahtevati mišljenje da li je to izvodljivo jer je i najmanji broj po standardima posete Sajma knjiga, daleko veći od onog što će sa najavljenim relaksiranjem mera biti dozvoljeno. Postoji i razmišljanje dela izdavača i predsednika odbora Dušana Kovačevića da se smotra pomeri za decembar pa da imamo takozvani novogodišnji Sajam knjiga što je predlog vredan pažnje. Budite sigurni da ćemo sagledati sve organizacione, ekonomske, programske i pre svega zdravstvene aspekte održavanja i doneti konačnu odluku sredinom septembra.

U iščekivanju smo formiranja nove vlade. Zašto smatrate da bi informisanje trebalo odvojiti u zaseban resor?

Kultura i informisanje nisu ni suštinski ni administrativno kompatibilni, a veoma su zahtevni i značajni za državu. Razdvajanjem i adekvatnim kadrovskim rešenjima bi oba resora dobila na svežini i energiji.

 

O filmu „Košare”

Danima unazad pratimo zamešateljstvo oko snimanja filma „Košare”. Kako će se ova situacija odraziti na kvalitet filma?

Kad se roditelji svađaju, dete najviše ispašta, u sukobu producenta i reditelja film je prva žrtva. Problem je što je ovo projekat od izuzetnog nacionalnog značaja i toga treba da budu svesni svi akteri. Iz Filmskog centra su najavili medijaciju i pokušaj mirenja, nadam se da će u tome uspeti.

Komentari0
afbe3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja