četvrtak, 24.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 23.08.2020. u 21:00 Daliborka Mučibabić
Sedam i po decenija od osnivanja Istorijskog arhiva Beograda

Čuvaru pamćenja potrebna nova kuća

Zdanje u Ulici Palmira Toljatija štiti 14 kilometara građe i postalo je pretesno za dokumenta i predmete koji pristižu
Документа из Фонда Земунског магистрата (Фото А. Васиљевић)

Sreće s policijom Vuk Stefanović Karadžić nikad nije imao. Za austrijsku je bio ruski špijun, za rusku – austrijska uhoda. Od srpske, u čijim je očima takođe ponekad bio tuđi žbir, dobio je onaj čuveni posprdni pasoš u kojem se opisuje kao bivši kozar koji je postao „spisatelj srpske gramatike”, s nosem kao modrim patlidžanom i ustima kao čarapinim početkom. Ali, siromaštvom tako dugo progonjeni Vuk, kad se u životu domogao i srebrnih kašika, zbog njih se na kraju morao za pomoć obratiti policiji. Neko mu ih je, naime, ukrao, pa je on podneo prijavu policiji da mu nađu lopova i pokradeni escajg.

Tu prijavu iz 1861. danas čuva Istorijski arhiv Beograda. Kad bi se povela rasprava o tome gde je srce Beograda, palo bi bezbroj različitih odgovora. Na pitanje gde se nalazi njegovo pamćenje, samo je jedno ispravno reći: u tom arhivu, gde se čuva građa koja bi se, kada bi se sva izložila, protezala od Trga Nikole Pašića do Smederevskog puta i nazad. To je oko 14 kilometara, gotovo kao dve dužine najduže beogradske ulice, Bulevara kralja Aleksandra.

Milioni različitih dokumenata i predmeta Skupštine grada, svih 17 beogradskih opština, firmi koje posluju u prestonici, legati i lični i porodični fondovi pohranjeni su i štite se u zdanju u Ulici Palmira Toljatija u Novom Beogradu, gde će 26. septembra biti obeleženo 75 godina postojanja Istorijskog arhiva Beograda. Za tu priliku priprema se monografija o ovoj instituciji, kaže Slobodan Mandić, pomoćnik direktora za obradu i korišćenje arhivske građe.

U dva depoa, obnovljena prošle godine, smešteni su materijali koji uglavnom ne sežu u prošlost dublje od 18. veka. Najstariji dokument je „Dijalog Osmanlije i Hrišćanina o vojno političkoj situaciji”, na turskom jeziku, iz 16. veka. Najstarija arhivska celina je ona sačuvana iz Zemunskog magistrata (1749–1934).

– Da bi se spasao Fond Zemunskog magistrata, čija građa prati rad Magistrata od osnivanja 1749, kada je porodica Šenborn otkupila od grada Zemun i pripojila ga Vojnoj granici, 1945. godine osnovan je gradski arhiv – ističe Mandić i dodaje da je Beograd najvažnije arhivsko središte i mesto za istraživanje između Istanbula i Beča.

U fondovima i zbirkama gradskog arhiva može se pronaći ulaznica za večeru koja je 21. maja 1892. priređena u bašti Vajfertove pivare u „počast dragog nam gosta g. Nikole Tesle, slavnog elektrotehničara i naučenjaka srpskog”, uz ogradu Opštine varoši Beograda da će se večerati o svom trošku.

Neki delovi istorije su doslovno istrgnuti iz svog „prirodnog staništa” i preneti u zgradu ovog arhiva. U njoj je, tako, i radna soba narodnog heroja Koče Popovića. Na stolu su stranice „Politike” s početka 80-ih godina 20. veka, a pored svakog njemu interesantnog teksta Koča je stavljao komentar. Police s knjigama, ratni dnevnik, lične fotografije, ordenje i crteži deo su legata Popovića i njegove supruge Leposave Lepe Perović, koji je za javnost otvoren 2000. godine po želji tog sorbonskog đaka.

– Njegovu zaostavštinu čini više od 100 foto-albuma, 392 gramofonske ploče, biblioteka sa 7.378 naslova, kolekcija od 59 ordena, među kojima je i Orden slobode, kao najviše vojno odlikovanje SFRJ, dodeljeno svega devet puta. Napravljen je od zlata i platine i u njega je ugrađeno 45 rubina i 61 brilijant. Legat je poklonio Arhivu Beograda 1981. Tada je počela predaja građe i završena je 2006, s tim što je Popović zahtevao da se legat ne otvara pre 2000. Tako je i učinjeno – ističe Mandić.

Arhivu, kao čuvaru prošlosti i sećanja, poverenje su poklonile i brojne druge važne ličnosti koje su obeležile život Beograda 19. i 20. veka, politički i javni radnici, likovni i baletski umetnici, advokati, arhitekte, revolucionari... Ali, obraćaju mu se i obični građani, i to svakog dana. Pisarnica godišnje primi 10.000 zahteva za izdavanje uverenja ili kopija dokumenata potrebnih za regulisanje imovinskopravnih, socijalnih, porodičnih ili radnih odnosa.

Građu Istorijskog arhiva koristi i oko 550 registrovanih istraživača, bilo da se bave razvojem pekarske industrije u Beogradu ili im je centar pažnje život sirotinje u prestonici. Galeriju, koja je otvorena 2003, godišnje poseti 1.500 ljudi. Istraživačima, ali i svima koji nasumično pretražuju internet, digitalizacija arhivske građe omogućila je da lakše pristupe bazi podataka zatočenika logora Sajmište, kartoteci žitelja Beograda sa 1,2 miliona prijava prebivališta građana Beograda i Zemuna između 1922. i 1952, zbirci crkvenih matičnih knjiga, fondovima i zbirkama Prvog svetskog rata...

– Arhivski materijal koji se kod nas čuva a preuzet je od institucija čiji je osnivač grad Beograd i firmi koje posluju na teritoriji prestonice može da se koristi besplatno. Kopiranje i skeniranje dokumenata naplaćujemo, dok je fotografisanje zabranjeno – ističe Mandić.

S obzirom na to da se posao samo povećava ovom malom kolektivu sa 45 zaposlenih, zakonom obavezanom da prima građu koja ne sme da bude uništena, zgrada Istorijskog arhiva Beograda postala je pretesna. Mandić i njegove kolege nadaju se da će u blizini biti sagrađeno novo zdanje za arhiv. Možda u njemu bude moguće pronaći odgovor na pitanje da li pojedinac u 21. veku u okeanu dostupnih informacija i podataka ima pravo da bude – zaboravljen.

Arhiv kroz brojeve

5.000.000 snimaka na mikrofilmu

34.558 bibliotečkih jedinica i 143 stare i retke knjige

5.348 kvadratnih metara ima zgrada

2.400 kvadrata zauzimaju dva depoa

2.816 fondova i zbirki

2.226 registratura

13,5 kilometara prostire se arhivska građa Mala „fabrika”

Istorijski arhiv Beograda funkcioniše kao mala „fabrika”. Pre nego što građa dospe na police dva depoa, a informacije o njoj budu dostupne na internet stranici Arhiva, ona se najpre prikuplja, čisti, sortira prema međunarodnim arhivističkim standardima, prolazi kroz knjigoveznicu, foto-laboratoriju i laboratoriju za konzervaciju, mikrofilmuje se i skenira. Arhiv je do sada objavio više od 70 zbornika, dokumenata, vodiča, monografija, kataloga na srpskom, ruskom, engleskom i francuskom jeziku. Kako je izgledao turizam u Beogradu između dva rata, život beogradskih Jevreja i Holokaust, život banjičkih logoraša – neke su od 50 postavki koje su mogle da se vide u Galeriji Istorijskog arhiva Beograda.

Komentari4
2ef2c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

marko a
Fotografisanje srhivalija je zabranjeno svima??
Манипулант
За разлику од ИАБ, Историјски архив Зрењанин нема своју зграду и осуђен је да привремено користи просторије у градској кући, док је највећи део архивске грађе смештен у објекту старе жупанијске коњушнице. Архивска грађа, као баштина због које архиви и постоје, константно је угрожена непрописним температурним условима. Због попуњених капацитета "коњушнице", новопристигли фондови лагерују се у мемљиви подрум градске куће и у два објекта која су под ингеренцијом Јавног предузећа за склоништа...
Божа
Требало би бити коначно отворени и други архив, да се види ко је кога подкрадао и подказивао.
Ivan Grozni
Tako je. Pod hitno izbaciti Arhiv sa lukrativne lokacije u centru Novog Beograda negde tamo u Staru Pazovu a parcelu dodeliti savesnom "investitoru" koji ce da se omasti. Pomognite Arhivu nadogradnjom ali nikako novom zgradom, jer znamo kako ce se to zavrsiti

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja