sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 24.08.2020. u 14:20 Dana Stanković

Samo hleb van frižidera

To je jedna od retkih namirnica koja može da se čuva na prirodnoj sobnoj temperaturi, s ostalima – oprez
(Фотографије Пиксабеј)

Nakon što su uživali u letnjoj gozbi, na kojoj je bilo švargli, kobasica, šunke i sličnih mesnih prerađevina, ili ćevapčića, pljeskavica, hamburgera, slatkiša od jaja i mleka: kremova, krempita, sladoleda, mnogi se susretnu sa zdravstvenim tegobama koje su posledica trovanja hrane. Mada manje-više znamo da je u letnjim mesecima rizično uzimati namirnice koje su dugo stajale na sobnoj temperaturi, i trovanja hranom nisu retka pojava i dokaz su da se sanitarno-higijenskim merama za čuvanje hrane ipak ne poklanja dovoljno pažnje. Dakle, iako ne mora da dođe do vidljivih promena boje, ukusa ili mirisa koji ukazuju na neispravnost, prehrambeni proizvodi koji se drže van rashladnih uređaja duže od 24 časa, a nekad i znatno kraće, opravdano postaju sumnjivi. Da bi se sprečilo kvarenje, sve namirnice, a pre svega one u sirovom stanju, moraju se pravilno zaštititi i čuvati u frižideru na odgovarajućoj temperaturi, uz optimalnu vlažnost. Ali, to ne znači da i u frižideru mogu da traju neograničeno. Čak ni kuvana hrana ne bi trebalo da stoji više od dva, tri dana. I „go” pasulj će uskisnuti nakon tog perioda.

Namirnice životinjskog porekla lakše se kvare, jer su pogodne za razvoj mikroorganizama. Najosetljiviji su meso, riba, mleko, jaja i proizvodi dobijeni od njih, pa ih treba što brže termički obraditi i pojesti. To posebno važi za mleveno meso, iznutrice i meso ribe, koje je čak mnogo kvarljivije od mesa ostalih životinja i zbog toga se do pripreme mora čuvati u rashladnim uređajima. Čak i duboko smrznuta riba ne sme se čuvati duže od šest meseci.

Mleko, takođe, treba isključivo držati u frižideru kako bi se sprečilo razmnožavanje mlečnih bakterija koje utiču na kiseljenje i grušanje. Ali, i tada je vek trajanja ograničen. Čak ni dugotrajno mleko, ukoliko je otvoreno, ne treba čuvati više od tri dana. Da bismo bili sigurni da je ispravno, najbolje ga je prokuvati.

I kiselo mleko i jogurt su lako kvarljive namirnice. Prevreo sir je dugotrajniji od mladog. Od svih mlečnih proizvoda, sladoled je ipak najbolja podloga za razvoj mikroorganizama koji mogu biti uzročnici teških trovanja izazvanih bakterijama salmonelom ili stafilokokom. Ukoliko se sladoled otopi, ne sme se ponovo zamrzavati i potom upotrebljavati.

Kad se jaja čuvaju na sobnoj temperaturi, nastaje razgrađivanje belančevina, pri čemu se belance razvodnjava. Slične promene javljaju se i posle stajanja duže od 15 dana u frižideru. Srećom, pokvarena jaja imaju vrlo neprijatan miris, pa se lako prepoznaje kada nisu za upotrebu.

Mada sveže povrće i voće treba čuvati od sunca i visokih temperatura, pokazalo se da uprkos prednostima, i stajanje u frižideru ima nedostataka, jer hladan vazduh koji cirkuliše u njemu isušuje namirnice i one vremenom gube svežinu i kvalitet, prvenstveno vitamine, a posebno vitamin Ce.

Najveću biološku vrednost i povrće i voće, zapravo, imaju ako se pojedu neposredno pošto s pijace stignu na trpezu.

Jedna od retkih namirnica koja se čuva na prirodnoj sobnoj temperaturi i u zimskom, i u letnjem periodu je hleb. Da bi sačuvao svežinu i sutradan najbolje je uviti ga u celofan ili voštani papir. Ipak, kvalitet hleba menja se stajanjem duže od 24, do 36 sati, izuzetno 48 časova, jer počinje da poprima neprijatan ukus, miris, pa i boju, a toksično dejstvo bakterija i gljivica mogu štetno uticati na zdravlje čoveka.

Kako prepoznati sumnjive

Ako je meso sveže, ono je elastično, kada se pritisne prstom rupica se sama ispuni, a miris je prijatan. Neprijatan, kiselkast miris je siguran znak da je meso pokvareno.

Da li je jaje sveže vidi se po tome kada se razbije na ravnu površinu: žumance ima ispupčen oblik i ne meša se s belancetom.

Sveže voće lako se prepoznaje po mirisu, ukusu i jedrom omotaču. Voće koje se dugo čuva pod nepovoljnim uslovima na sobnoj temperaturi manje je vredno, ali se može upotrebiti, dok ono zahvaćeno procesom truljenja ili fermentacijom u većoj meri nije za ljudsku ishranu.

Komеntari0
144a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja