utorak, 24.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 24.08.2020. u 20:20 Boško Jakšić

Značaj faktora oružja u sporazumu Izraela i UAE

Emirati godišnje za odbranu izdvajaju 23 milijarde dolara, a Izrael očekuje novu peto-saradnju sa Abu Dabijem
Израелски тенкови на Голанској висоравни (Фото EPA/Atef Safadi)

Više od četiri decenije posle Egipta i gotovo dve decenije posle Jordana, Ujedinjeni Arapski Emirati su postali tek treća arapska država koja uspostavlja pune diplomatske odnose s Izraelom, otvarajući put normalizacije i sa drugim zemljama Zaliva.

Sporazum ima potencijal da ga slede Bahrein, Oman i, najvažnije, Saudijska Arabija. Iako ne pomaže rešavanju palestinskog problema i Benjamina Netanijahua ne oslobađa od odgovornosti zbog okupacije, otvara perspektive unosne saradnje dve države koje spadaju među najrazvijenije na Bliskom istoku.

Emirati su se u poslednjih pet godina nametnuli kao regionalna mini-sila. Bili su angažovani u ratu u Jemenu, a sa Egiptom, Saudijskom Arabijom, Francuskom i Rusijom suprotstavljaju se Turskoj i Kataru na frontovima Libije. Abu Dabi je obnovio diplomatske odnose s režimom Bašara el Asada u Siriji, a sa Izraelom, Egiptom i Libanom planirao je gradnju velikog gasovoda sa polja u istočnom Mediteranu do Italije.

Savez sedam emirata na obalama Persijskog zaliva druga je po snazi ekonomija arapskog sveta, s dohotkom po stanovniku od 69.000 dolara godišnje, i nesumnjivo je atraktivan partner tehnološki visokorazvijenom Izraelu, koji dobija pouzdan izvor snabdevanja naftom.

Partneri „istorijskog sporazuma” očekuju efikasnu saradnju, pravi bum bilateralnog biznisa i investicija. Ima mnogo drugih mogućnosti, od agrotehnologije preko avio-saobraćaja i turizma, do dolaska studenata iz UAE. Samo dva dana posle objave dogovora u Vašingtonu, potpisan je sporazum dve korporacije o saradnji i istraživanju vezanim za kovid 19.

Izraelci su masovno oduševljeni perspektivom letenja za Dubai, odsedaju po luksuznim hotelima i obilaze mega šoping molove, ali premijer Netanijahu, prihvatajući sporazum s Emiratima – zbog čega se „privremeno” odrekao aneksije jedne trećine okupirane Zapadne obale – imao je u vidu i neke druge poslove – oružje. U vremenima kad je Iran zajednički neprijatelj broj jedan SAD, Izraela i država Zaliva, koliki je značaj faktora oružja u dogovoru Izraela i UAE, koji menja balans snaga na Bliskom istoku? Veliki. Svakako veći od onoga što se prećutkuje. Poslovi s naoružanjem i prodaja bezbednosne sajber-tehnologije dobijaju na aktuelnosti pošto je Vašington – koji je kao posrednik sporazuma nesumnjivo uknjižio značajan diplomatski poen – doživeo poraz u UN, gde, i bez veta Rusije i Kine, nije prošao predlog američke rezolucije o produženju embarga na izvoz oružja Iranu.

Emirati godišnje za odbranu izdvajaju 23 milijarde dolara, od čega 20 milijardi odlazi za nabavku oružja iz SAD. Sada im se otvaraju nove mogućnosti za kupovinu ne samo iz Izraela, već i oružja i tehnologije iz Amerike koju SAD nisu želele da prodaju kako bi se očuvala strateška prednost Izraela. Mediji u Emiratima su pod striktnom kontrolom države, pa o ovome ne pišu, ali liberalni izraelski „Haarec” otkriva da su u vojnoj industriji Izraela prezadovoljni time što dobijaju idealnog partnera sa dubokim džepom, „autoritarni režim koji može brzo da donosi odluke o nabavkama oružja”.

Netanijahu protiv prodaje F-35 i dronova

Premijer Izraela Benjamin Netanijahu poručio da su netačni novinski izveštaji prema kojima normalizacija odnosa sa UAE uključuje i saglasnost njegove vlade s tim da SAD prodaju Abu Dabiju najbolje ratne avione i dronove, kakve izraelska vojska već poseduje. U saopštenju njegovog kabineta navedeno je da se Netanijahu i dalje protivi prodaji aviona F-35 i drugog naprednog oružja bilo kojoj bliskoistočnoj zemlji koja bi sklopila mir sa Izraelom.

Komentari0
7188d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja