četvrtak, 24.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 24.08.2020. u 22:00 Ivana Albunović

Korona dovela do pada prodaje luksuzne robe

Ogroman broj potrošača kupuje samo ono što im je stvarno neophodno. Smanjio se i udeo impulsivne kupovine koji je dominirao u modnoj industriji, kaže Dragan Lončar, profesor s Ekonomskog fakulteta u Beogradu
(Фо­то EPA-EFE/Hayoung Jeon)

Nije neočekivano da su potrošači svuda u svetu, pa tako i u Srbiji, pokazali slične reakcije na zdravstvenu krizu. Potrošačka korpa se suzila na egzistencijalne proizvode svakodnevne potrošnje, dok od usluga prednost imaju kućna dostava namirnica, sve vrste telekomunikacionih usluga i elektronska trgovina, kaže za „Politiku” profesor Dragan Lončar s Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

– Jasno je da se diskreciona potrošnja značajno smanjila. Kupovina trajnih potrošnih dobara, izuzev računara, konzola za igrice i televizora, takođe beleži pad. Prodaja automobila je ilustrativan primer – ističe naš sagovornik i dodaje da je o padu tražnje za turističkim i ugostiteljskim uslugama i transportu sada već suvišno i pričati.

Uočljivo je, kaže, da je kod trgovaca hranom u Srbiji promet uglavnom očuvan, ali su promenjene strukture asortimana pa tako i zarade. Recimo, više se prodaje jeftin hleb, koji nosi manju dobit, a značajno manje pakovani hleb sa semenkama, koji nosi veću zaradu. Slično, prodavci dečje garderobe, pelena i hrane, više nego ranije prodaju jeftinije artikle sa nižom maržom, a pada prodaja skupljih artikala koji daju veći dobitak.

– Zbog toga, čak i kod prodavaca koji su očuvali ili uvećali promet tokom prethodnih meseci, može doći do pada profitabilnosti zbog promene strukture asortimana – smatra Lončar.

Na pitanje da li ima novih pokazatelja koji upućuju koji sektori maloprodaje su u Srbiji najviše ugroženi on ističe da, izuzev ankete Privredne komore Srbije, trenutno ne postoje reprezentativne studije koje bi dale takav odgovor.

Opservacije sa terena govore da najveći pad tražnje trpe turističke i ugostiteljske usluge. Procenjuje se da je u aprilu tražnja pala za više od 90 odsto, a da je trenutno na nivou od 20 do 30 procenata  prošlogodišnje potražnje u ovo vreme. Veliki je pad i u prodaji automobila i bele tehnike.

Prodavci, korekcijom cena naniže, drže tražnju na 60 do 70 procenata regularne tražnje. I prodaja obuće i odeće ima prosečan pad od 20 do 30 procenata, u odnosu na uobičajeno stanje i to najviše zahvaljujući elektronskoj trgovini inače bi, smatra naš sagovornik, gubici bili još drastičniji.

I takozvani neprehrambeni asortiman se definitivno manje kupuje u maloprodajnim lancima. Ali ima i izuzetaka. Recimo, zabeležen je veliki rast potražnje za manjim gumenim bazenima, stolovima za stoni tenis ili posuđem, zbog odluke velikog broja ljudi da odmor provedu u svojim kućama i vikendicama. Napominje da je specifična zdravstvena situacija dovela do rasta tražnje za placevima i kućama u blizini velikih gradova, pa tako i višestrukog rasta njihovih cena.

– Interesantno, tražnja za nekretninama u gradovima nije pala, a cene se i dalje drže na pretkriznom nivou. To govori da još postoje rezerve novca kod dela građana – kaže Lončar. Međutim svi ovi trendovi su kratkoročno logični i očekivani –  većina proizvoda koji su skupi, dakle ne predstavljaju osnovnu potrebu, imaju pad tražnje.

Kada je reč o daljim predviđanjima što se tiče potrošačkih navika u postkovid ekonomiji on smatra da će, između ostalog, rast onlajn prodaje biti nezaustavljiv. Veruje i da će jačati i etnocentrizam u potrošnji, odnosno da će kupci još više kupovati domaće proizvode.

– Zdravstvena kriza je pokazala da koncept međunarodne solidarnosti nije iskreno prisutan i da će koncept nacionalne samodovoljnosti dobiti još više na značaju – ističe on.

Što se tiče postkovid ekonomije, jenjavanjem krize struktura potrošnje će se, prema njegovom mišljenju, vraćati polako u normalu. Ljudi, koji imaju viška novca biće spremni da ulože u kvalitetan život.

– Naravno, biće potrebno vreme da se tražnja u cikličnim sektorima oporavi – napominje naš sagovornik. Prema njegovom mišljenju, potpuno je logično da se u krizi, poput ove, smanjuje broj potrošača koji su spremni da plaćaju više za luksuzne proizvode. Ali i tu imamo izuzetke. Na prvi pogled zvuči čudno, kaže, ali u Srbiji imamo značajan rast prodaje rečnih čamaca i brodića jer jedan broj građana želi na taj način da provodi vreme u prirodi i to sebi može da priušti.

– Ipak, veći deo luksuzne potrošnje trpi ogroman pad poslednjih meseci. To je vidljivo i u modnoj industriji. Ogroman broj potrošača kupuje samo ono što im je stvarno neophodno. Smanjio se udeo impulsivne kupovine, koji je dominirao u modnoj industriji. Zbog toga je sada vrednost prosečne kupovine ili prosečnog računa manja – objašnjava Dragan Lončar ali napominje da su neke modne kompanije sjajno odgovorile na krizu. Blagovremenim aktiviranjem onlajn kanala prodaje i pazari su im (u tom segmentu) porasli pet do deset puta u odnosu na pretkrizni period.

Komentari5
605ef
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
''Nuzda'' ne menja samo zakone nego i obicaje.
branko
U tekstu koji je korektan nema logičnog ili ozbiljnijeg objašnjenja, kako je moguće da nema pada tražnje i cena kod prometa nekretnina. Srbija je retka zemlja gde nema ni najelementarnijih analiza tržišta nekretnina već se navode podaci notarskih službi o overi kupoprodajnih ugovora koji mogu biti i za stanove koji su prometovani pre 30 godina a sada se overavaju. U svim privrednim krizama prvo dođe do pada tržišta nekretnina - sem u Srbiji. Pad iznajmljivanja stanova cca 50% kupovina čak raste?
Logicno
U Holandiji ni pada cena ni pada potraznje. Cak manjak stanova za prodaju na trzistu, u drugom kvartalu cak manji porast kupnje u odnosu na pocetak godine.
mislim
Prestanite da za redovni ekonomski krah krivite virus.
zoran
Sledeci je korak iseljavanja iz rentanih (i skupih) stanova blizu posla u velikim gradovima i povratak u svoja manja mesta odakle isto moze da se radi iz kucne kancelarije, a komfor zivota je veci.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja