utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 26.08.2020. u 11:33 Vesna Bikić
IN MEMORIAM

Odlazak dr Marka Popovića – neumornog istraživača srednjovekovne prošlosti

Марко Поповић (Фото: А. Васиљевић)

Razotkrivanje srednjovekovne prošlosti Srbije mnogostruko je u vezi sa ličnošću Marka Popovića. Široko obrazovan ne samo u oblasti arheologije već i istorije umetnosti i arhitekture, predstavljao je model posvećenog istraživača.

Marko Popović rođen je u Užicu 1944. godine, a školovao se u Beogradu. Prvo zaposlenje dobija u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, a potom 1976. prelazi u Arheološki institut i u njemu ostaje do odlaska u penziju 2011. godine. Višedecenijska istraživanja Beogradske tvrđave, koja je sprovodio u okviru istoimenog naučnoistraživačkog projekta i dokumentacionog centra pri Arheološkom institutu, čiji je bio osnivač i rukovodilac dugi niz godina, otkrila su brojne detalje razvoja beogradskih fortifikacija od antike do kraja 18. veka, zahvaljujući kojima je spomenički kompleks dobio svoj sadašnji oblik. Uporedo s tim, dvadesetogodišnji rad na području Raške, Novog Pazara i Sjenice doneo je niz saznanja o graničnom području između Vizantije, Bugarske i Srbije u ranom srednjem veku, sa tvrđavom Ras iznad Pazarišta i Gradinom u Vrsenicama kod Sjenice kao glavnim mestima političkih i vojnih zapleta. Podsećamo na njegov nemerljiv doprinos u izučavanju boravišta prvih Nemanjića u oblasti Rasa i njihovih kasnijih dvorova na Kosovu i, u vezi s tim, procesa nastanka gradova, kao i graditeljstva i sistema odbrane u srpskim zemljama srednjeg veka, sa naglaskom na Užicu, Magliču, Novom Brdu i poslednjim rezidencijama srednjovekovnih vladara, Beogradu i Smederevu.

S jednakom posvećenošću Marko Popović je istraživao sakralne komplekse, manastire i pojedinačna crkvena zdanja – srednjovekovnu Mitropoliju u Beogradu, Kumanicu na Limu, Crkvu Svetog Nikole u Staničenju, manastire Pavlovac i Studenicu, katedralu grada Novog Brda. Uz to, njegov naučni opus obuhvatao je i zapažene priloge iz heraldike i sigilografije. Podsećamo da je on jedan od autora tri makete Beogradske tvrđave, koje prikazuju izgled fortifikacije u vreme turskih i austrijskih radova, kao i da je učestvovao u izradi 3D modela i animacija srednjovekovnog Beograda i Novog Brda.

Kako su materijalni ostaci glavno oruđe arheologa za sklapanje slike o prošlim vremenima, naglašavamo i Markovo nastojanje da pomoću tih, često neatraktivnih predmeta, pronikne u svakodnevicu srednjovekovnog čoveka i približi je javnosti. Taj deo opusa na najbolji način ilustruje njegova aktivnost u poduhvatima Privatni život u srpskim zemljama srednjeg veka i Svakodnevni život u srednjovekovnoj Srbiji izdavačke kuće „Klio”, kao i naučnopopularne edicije Ovako se živelo Kreativnog centra. Bio je jednako uspešan i u popularisanju arheoloških istraživanja, učešćem u dokumentarnim programima i saradnjom sa novinarima, s naročitim pijetetom prema redakciji kulture Politike.

U svojoj pola stoleća dugoj karijeri, pored vođenja istraživačkih projekata obavljao je različite stručne i društvene funkcije: bio je predsednik Srpskog arheološkog društva (1987–1990), predsednik Upravnog odbora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (do 2010) i predsednik Komisije za spomenike od izuzetnog značaja i srpska kulturna dobra u inostranstvu pri Ministarstvu kulture (2008–2013). Bio je glavni urednik časopisa Nasleđe (do 2018) i edicije Singidunum, član Odbora za istoriju Bosne i Hercegovine SANU...

Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda tri puta – 1974, 1976 (kolektivna) i 1983. godine, i Aprilske nagrade grada Beograda 2005 (sa V. Bikić), zatim nagrade grada Užica „S. Penezić – Krcun” 1989. i Nagrade grada Novog Pazara 1985. godine. U februaru 2018. odlikovan je ordenom Krune prvog stepena, godine 2019. uručena mu je Velika povelja grada Užica, a u februaru 2020. odlikovan je Sretenjskim ordenom trećeg stepena za naročite zasluge u oblasti kulture.

Marka Popovića odlikovao je neumoran istraživački duh, ali i povremeno nestrpljiv karakter. Verujem da je mišljenje obaveštene javnosti nepodeljeno kada je reč o njegovoj stručnosti i rešenosti da svaki posao kojeg se prihvati privede kraju, o čemu svedoči impozantan opus od blizu 280 publikacija, od toga 19 monografija, među kojima ima i onih objavljenih u koautorstvima. Nažalost, njegova radoznalost i nestrpljivost nisu mogli da ubrzaju štampanje još dve monografije koje je pripremio, Utvrđenja srednjovekovnog grada Novog Brda (sa Gordanom Simić) i Manastir Šudikova u Budimlji (sa Danicom Popović). Tužni smo i zbog toga što nije dočekao izlazak zbornika radova sastavljenog u njegovu čast, pod naslovom Svet srednjovekovnih tvrđava, gradova i manasti.

Komentari4
1684c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милош Марић
Бог да ти душу прости, Марко! Хвала на свему што си учинио за свој народ.
Mirko
Саборни би био главни православни храм у једном граду, а катедрала се везује за главно католичко градско црквено здање. Иначе, поменути археолог је у Новом Брду истраживао главни градски храм, цркву св. Николе која је православна (мада је недавно у његовим рушевинама одржана католичка миса, али се то после протеста наше цркве више није поновило), док су у овом српском граду и католици имали своју богомољу, такозвану Сашку цркву.
Petar,Zagreb.
Катедрала у Новом Брду или саборни православни храм или католичка или православна црква)? У Немањићкој Србији постојале су бискупије у Скопљу,Призрену .......и Помопрским земљама и тамо су могле бити катедрале као сједишта бискупа. У Новом Брду могла је постојати католичка црква за трговце из Дубровника и рударе Сасе,а катедрала не јер није било сједиште бискупа. Мора се водити брига о појмовној јасноћи. Ако сам у криву,дајем извињење.
Momcilo Koprivica
1974g,radio sam kratko kao sekretar Zavoda za zastitu spomenika Beograda I imao priliku da blize upoznam Marka Popovica.Ko god je poznavao Marka mogao je da uoci da je to bio covek koji u transu obavlja svoj posao, gori od nestrpljenja da zavrsi zapoceto i trkom krece ka novim izazovima. Pripadao je onoj vrsti stvaralaca koji su potpuno obuzeti svojim poslom i nemaju vremena ni nerava nizasta drugo. Iza Marka je ostalo veliko delo, ali i veliki propust SANU da ga na vreme ukljuci u clanstv

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja