četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 26.08.2020. u 22:00 Jovana Rabrenović

„Telekom” korporativnim obveznicama finansira dug

Planirano njihovo izdavanje u vrednosti od 23,5 milijardi dinara, što je oko 200 miliona evra. – Zaduženje kompanije dostiglo 1,15 milijardi evra
(Фото А. Васиљевић)

Kompanija „Telekom” planira da korporativnim obveznicama finansira dugove. To je manje-više saopšteno jučerašnjim oglasom na stranicama našeg lista kojim je Nadzorni odbor ovog telekomunikacionog operatera sazvao vanrednu Skupštinu akcionara za 15. septembar. Jedna od tačaka dnevnog reda jeste donošenje odluke o emisiji korporativnih obveznica od oko 200 miliona evra radi finansiranja duga.

Tim povodom brokerska kuća „Momentum” saopštila je da kompanija planira da izda korporativne obveznice nominalne vrednosti 23,5 milijardi dinara, što je oko 200 miliona evra, odnosno 2,35 miliona korporativnih obveznica pojedinačne nominalne vrednosti deset hiljada dinara. Kako je navedeno u obrazloženju odluke, obveznice se izdaju „u cilju finansiranja poslovnih potreba kompanije, uključujući refinansiranje postojećih finansijskih obaveza i finansiranje unapređenja poslovnih aktivnosti”.

Posle sprovedene serije preuzimanja domaćih kablovskih operatera, neto dug „Telekoma” na kraju 2019. godine dostigao je 135,5 milijardi dinara, što je 1,15 milijardi evra. Planirana ročnost obveznica je pet godina, a kamatna stopa najviše do 3,25 odsto, plus tromesečni belibor. Obveznice su namenjene za kvalifikovane investitore, a emisija će se sprovesti bez objavljivanja prospekta.

Iz ove informacije jasno je da je „Telekom” zadužen, ali nije jasno zašto je odabrano emitovanje korporativnih obveznica kao način prikupljanja novca, a ne, recimo, kredit i koliko to ima veze s tim što je država, zbog virusa, omogućila i ovakvu vrstu zaduživanja. Podsećanja radi, početkom aprila, kao jednu od mera za pomoć privredi, ministar finansija Siniša Mali najavio je da će preduzeća moći da emituju obveznice i tako prikupljaju sredstva. Tada je rekao i da će vlada izmeniti regulativu iz ove oblasti i dodao da ne isključuje mogućnost da država učestvuje u kupovini korporativnih obveznica.

Tada su stručnjaci ukazali da je ograničenje to što tržište korporativnih obveznica ne postoji, to jest nalazi se u povoju. Neophodan preduslov je da postoji sekundarno tržište, to jest da država te finansijske instrumente koje je kupila od preduzeća može da proda. Kada toga nema, jedina mogućnost državi da se reši tih papira jeste da čeka rok dospeća uz nadu da će kompanija moći da servisira taj dug.

Međutim, već u maju u ovo se uključila i Narodna banka Srbije, koja je proširila listu hartija od vrednosti koje se mogu koristiti u monetarnim operacijama centralne banke, i to uključivanjem hartija od vrednosti koje izdaju preduzeća sa odgovarajućim bonitetom.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da je ključno pitanje da li „Telekom” emituje obveznice koje će kupiti država, a to je po njemu loša strategija. Ako pak, nakon prodaje, vidimo da su papire kupili drugi investitori, to znači da on ima vrednost.

– Još od druge polovine devedesetih godina prošlog veka, kada je delove „Telekoma” država prodala Grcima i Italijanima, traje zamešateljstvo oko vlasništva. Država ovih dana kaže da „Telekom” nije javno preduzeće, već akcionarsko društvo. Pa kako ga je dva puta prodavala u novije vreme ako nije njen – pita Savić.

On podseća da su korporativne obveznice smišljene za velika preduzeća kako bi se emisijom hartija od vrednosti  mogli zadužiti nezavisno od banaka. To je dobro za firme, jer je u tom slučaju lopta u njihovom dvorištu, dok je u slučaju kredita – kod banke. To je ujedno i vrsta kontrole preduzeća, jer ako papire kupci kupe po objavljenoj ceni, to znači da priznaju da je ona takva kakva je. I na Zapadu može država da kupi korporativne obveznice, a kod nas je problem u nedefinisanom vlasništvu. Kod nas se na takav način simulira tržište hartija od vrednosti, koga nema. Postoje i jednostavnija rešenja poput onoga da država garantuje za kredit ili da otvoreno uđe u vlasništvo kompanije, smatra on.

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum”, kaže da je ideja o korporativnim obveznicama teorijski prekopirana iz EU, gde već nekoliko godina Evropska centralna banka otkupljuje na sekundarnom tržištu obveznice evropskih korporacija u cilju pospešivanja njihove likvidnosti i jeftinijeg zaduživanja.

– Međutim, ovo je potencijalno rizična mera jer narušava tržišni mehanizam, to jest daje se signal kompanijama da svakako imaju spasioca, pa je logično da će one s vremenom sve manje voditi računa o svom poslovanju. Naravno, glavna razlika između našeg i njihovog slučaja jeste da su naše korporacije to samo na papiru, poput „Telekoma” – niti su kotirane na berzi, niti poštuju principe korporativnog upravljanja, niti polažu bilo kome račune... Ako se stoga ovaj plan bude odvijao kako je zamišljeno, velika je verovatnoća da se portfelj NBS-a za godinu, dve dana napuni obveznicama među kojima će svakako biti loših papira koje neće moći da naplati – smatra ovaj broker.

Dodaje da je, što se tiče „Telekoma”, za njega sasvim racionalno da proba da diversifikuje prilično visok dug i da se među poveriocima nađu i vlasnici obveznica. Ovaj dug će biti u dinarima i još, ako bude povoljniji od trenutnih zajmova, onda je to svakako opravdano. Još jednom dodaje da je velika šteta što ova kompanija nije kotirana na berzi jer bi time čitav ovaj koncept imao smisla i sa aspekta kompanije, ali i njenih akcionara i budućih poverilaca.

Korporativne obveznice moći će da kupuje NBS na sekundarnom tržištu, od banaka u Srbiji, a takođe će moći da se koriste i kao sredstva finansijskog obezbeđenja (kolateral) radi dobijanja kredita za održavanje dnevne likvidnosti banaka i kratkoročnih kredita za likvidnost na osnovu zaloge hartija od vrednosti i pribavljanja dinarske likvidnosti banaka putem repo operacija.

Na ovaj način, omogućeno je da se u obavljanje monetarnih operacija NBS uključe i korporativne obveznice emitovane od strane kako privatnih, tako i javnih preduzeća, koje su prethodno kupile banke koje posluju u Srbiji i sa kojima NBS obavlja monetarne operacije.

Prilikom izmena regulative, utvrđena su i određena ograničenja da bi korporativna obveznica bila prihvatljiva u monetarnim operacijama NBS. Ograničenja se odnose na najmanju prihvatljivu ocenu boniteta koju može da ima izdavalac korporativne obveznice, pa je propisana ocena boniteta B, što je oznaka za veoma dobar bonitet, koju utvrđuje Agencija za privredne registre.

Kao krajnji rok za emisiju korporativnih obveznica NBS će prihvatati samo korporativne obveznice izdate do 31. decembra 2020, dok se prihvataju samo one obveznice čija je najduža originalna ročnost pet godina.

Komentari3
735c0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Djisko
Zasto je telekom kupovao domace operatere, za 10 puta manje para mogao je napraviti ponudu- akciju za nove klijente, koja je bolja od svih i barem bi pola preslo samo kod Telekoma ..amaterizam ili krava muzara..
Budimir Milutinović
Ključno pitanje je: Zašto je telekom kupovao domaće operatetere. Umesto obveznica (korporativnih) zašto ne prodati te operatere.
Nemanja
Kako ce otplatiti dug je manje bitno u ovom trenutku od kako je drzavni monopolista uspeo napraviti dug od preko MILIJARDU EVRA?! Ko je odgovoran? Sad i odmah! Gde su pare? Zasto su se i po cijem nalogu kupovali kablovski operateri? Mnogo vaznijih pitanja od toga kako ce dug da se sanira. To vec znamo, platice gradjani nazalost.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja