četvrtak, 24.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 28.08.2020. u 09:00 Ana Vuković

Osnovne škole prelaze na ketering

Obroci se pripremaju samo u 13 škola, a od septembra će „na kašiku” jesti i đaci nove obrazovne ustanove u Leštanima. – Dostavljač hrane za učenike bira se isključivo u dogovoru sa savetom roditelja
(Фото: Небојша Марјановић)

Čorbasta, zdrava i ukusna hrana kao ona kod mame, zveckanje šerpi i tanjira, mirisi vrućeg paprikaša i domaćih kolača, i mališani koji su uvek siti, a roditelji bezbrižni zadržali su se samo u nekim, malobrojnim osnovnim školama na teritoriji glavnog grada.

Obroci se pripremaju samo u 13 osnovnih škola. Od septembra će na topli obrok „na kašiku” moći da računaju i đaci novoizgrađene osmoletke u Leštanima, najavljuju iz Sekretarijata za obrazovanje.

– Sve ostale škole koje imaju produženi boravak i potrebu za ishranom dece same u dogovoru sa savetom roditelja biraju ketering službu za ishranu dece pa time biraju i organizuju i dobavljača, vreme, jelovnik i cenu – dodaju iz sekretarijata.
Osmoletka „Drinka Pavlović” u samom srcu grada jedna je od onih čiji đaci, umesto nezdravih grickalica, jedu zdravu i pažljivo pripremljenu hranu.
– Naša kuhinja jedna je od najvećih u Beogradu i u normalnim uslovima, odnosno pre pandemije, u njoj se spremalo do 850 obroka. Mališani za 80 dinara dobijaju užinu koju može činiti sendvič, mleko, neka voćka, dok je za ručak (140 dinara) obavezno kuvano jelo, meso, povrće, desert i salata – objašnjava Jole Bulatović, direktor OŠ „Drinka Pavlović”.
O ishrani mališana u ovoj osmoletki staraju se kuvarica i četiri servirke, a u dogovoru sa roditeljima obroci se posebno pripremaju i za dečake i devojčice sa alergijama ili bolestima kao što je dijabetes. Bezbednost je na prvom mestu i ovu školsku kuhinju četiri puta godišnje kontroliše Gradski zavod za javno zdravlje, zaposleni redovno idu na obavezne sanitarne preglede, a sanitarni inspektor u obilazak dolazi bar dva puta mesečno.

– Jedan od razloga za upis dece u našu školu jeste i to što imamo školsku kuhinju jer je to više nego dragoceno za decu čiji roditelji do kasno rade. Ovako su bezbrižni, deca imaju dva obroka u školi, a posebno je dobro što nije ketering, nego se baš ovde sprema – ističe Bulatović i kaže da je škola nabavila dosta novih mašina za opremanje kuhinje, ali da bi voleli da ubuduće hranu služe na trakama kako bi đaci sami uzimali svoje obroke.
Trpezarija „Drinke Pavlović” prima 180 đaka u jednoj „turi”, ali će ovaj broj, kaže direktor, od septembra, zbog epidemioloških mera, morati da se svede na trećinu. Ubuduće, škola mališanima neće nuditi ručak, već samo užinu, takođe spremljenu u njihovoj kuhinji, ali upakovanu tako da svaki đak dobije svoj paketić sa obrokom.
U žarkovačkoj osmoletki „Ljuba Nenadović” još ne znaju kako će rad kuhinje i trpezarije izgledati od prvog septembra, ali njihovi đaci su uvek imali obezbeđen doručak, užinu i ručak.

– Deca su tu po ceo dan i moraju da jedu pa se tako za užinu obično služe neki namazi i voće, dok ručak koji košta oko 260 dinara uvek čine supa, glavno jelo, salata i poslastica. Roditelji su prezadovoljni pa nikako nisu želeli da pređu na ketering iako je škola imala to u planu – objašnjavaju iz „Ljube Nenadovića” i dodaju da se u normalnim okolnostima sprema stotinak obroka dnevno. Cenu obroka predlaže škola, a usvaja je savet roditelja koji se obično ne buni jer su mame i tate svesne da je za njihove najmlađe ovo najbolji način ishrane.

Da je kuhinja u školi velika prednost svestan je i Milan Krstić, direktor mirijevske škole „Pavle Savić”, koja, ipak, obroke za decu nabavlja posredstvom ketering firmi.

– Ranije je i ovde bila kuhinja u kojoj se spremala hrana, ali je kao i mnoge druge ugašena. HASAP sistem je dosta komplikovaniji, a danas je teško naći i dobru kuvaricu koja bi radila za prilično malu platu. Zato su mnoge škole i prešle na ketering – objašnjava Krstić.

Na tržištu ketering firmi i nije neka gužva pa se tako na prošlogodišnji javni poziv OŠ „Pavle Savić” javila samo jedna firma, a upakovani obrok za mališana roditelja košta oko 200 dinara.

– Imamo trpezariju u kojoj deca dolaze u grupama i dele im se paketi sa toplim jelom. Uz to, u okviru škole imamo i pekaru pa naša deca mogu i tu da kupe užinu da ne bi izlazila iz dvorišta škole – kaže Milan Krstić.

Komentari7
d4653
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

katarina
U mojoj nekadasnjoj osnovnoj skoli (Bgd) je bila zaposlena nutricionistkinja / profesorka predmeta "domaćinstvo" koja je pripremala jelovnik za skolsku kuhinju, razlicit tokom svih 30 d u mesecu. Mleko, jogurt su bili apsolutno obavezni. Svakodnevno je bilo i nekog voća i/ili kolač. Svi đaci su pomagali u postavljanju i rasklanjanju trpezarije, i to ne zbog toga sto to zene koje su pripremale hranu nisu mogle. Jer, obrazovanje nije samo bubanje lekcija iz istorije, biologije, fizike...
Lina
Zavisilo je od škole. Neke su imale svoje kuhinje i pripremane obroke, u drugima klasika- dopremljeno pecivo iz gradske pekare i jogurt ili čaj.
dusan1
Neka mi neko od kritičara komunizma i SFRJ odgovori kako to da su tada postojale školske kuhunje i bilo je slobodno izaći iz škole i kupiti nešto a sada toga u demokratiji nema ? Ne prihvatam odgovore tipa 'nema para' jer đaci ne jedu pare nego hranu . Na primer moj teča je donosio mleko i voće za školsku kuhinju i nikad nije tražio da mu se to plati ali je posle izašao zakon da je to zabranjeno.
Здравко
Поштовани "Mira" нисте у праву. Од 1970. имали смо кухињу у школи. Јели смо кувану храну, врло укусну и спреману са много пажње и љубави. Жена која је радила у кухињи много нас је волела и то нам је показивала а ми, са наше стране, звали смо је Кева. Ту, у школској кухињи, сам први пут јео мусаку. Верујем , већина нас. Можемо замислити када је та госпођа, наша драга Кева, почела припрему да би у 10 сати ујутро имала више од 100 порција мусаке. Остала нам у лепој успомени. Поздрав.
Mira
Kifla i caj je bila uobicajena uzina u skolskoj kuhinji 1960-tih. Ranije je bilo bolje, uz parce hleba dobijali smo i parce topljenog sira iz pomoci UN.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja