Od 26. godine suočavam se s problemom neplodnosti. Sada imam 37 godina i iza sebe 11 procedura vantelesne oplodnje (VTO) i jedan spontani pobačaj. I ne odustajem. Mnogima se trudim da dam motiv i vetar u leđa za nastavak lečenja iako se i sama suočavam sa ovim problemom. Kada sam bila na početku svoje borbe, informacije o vantelesnoj oplodnji i lečenju neplodnosti su bile potpuno nedostupne, a uslovi za uključenje u proces su bili mnogo lošiji. Cela procedura bila je obavijena velom tajne i sramote. U čekaonici, za vreme prve vantelesne oplodnje, činilo mi se kao da sam jedina žena na svetu koja se suočava sa problemom neplodnosti, iako sam znala da to nije tako.
Malo je bilo informacija uopšte. O vantelesnoj oplodnji se samo šuškalo. Parovi su stigmatizovani. I dalje se žene krive da su jalove, nerotkinje, i dalje se na njih svaljuje krivica, iako je to sada mnogo manje. I dalje se malo zna o ovom problemu. Činjenica je da su potpuno jednako zastupljeni muški i ženski sterilitet, a ja uvek volim da kažem da je to problem para, a ne žene ili muškarca. Dakle, zajednički problem. Inače sam osoba koja voli da ima kontrolu u svojim rukama, ali vam proces vantelesne oplodnje to ne dozvoljava. Na fakultetu mi se dešavalo da padnem ispit, ali imala sam drugi rok, učila bih i u narednom roku položila. To govori da možete da menjate stvari, da utičete. Prosto – možete nešto da učinite. U vašim je rukama. U procesu vantelesne oplodnje nije ništa do vas, niti u vašim rukama. To može biti jako stresno. Vantelesna oplodnja mnogima je nekada bila nedostupna i nedostižna. Mali broj procesa se finansirao i starosna granica za žene je bila niža. Želela sam da nešto uradim, da nešto promenim, da poboljšam nešto, da izvučem mrak iz te čekaonice.
Nisam želela da se ta promena odnosi samo na moj slučaj – želela sam da promenim nešto za sve i tako je počelo. Moja borba pretvorila se u borbu svih i ta borba još uvek traje. Mislim da smo mnoge stvari promenili. Uvek koristim priliku da poručim ljudima da nisu sami u ovoj borbi, da budu uporni i da ne odustaju. Sada imaju i nas, to mnogo znači. Mi smo uvek tu za sve njih. U okviru projekta koji sprovodimo zajedno sa Ministarstvom zdravlja i Fondacijom „Nije svejedno” kompanije „Nektar”, formiran je i Centar za vantelesnu oplodnju i besplatan nacionalni broj za VTO 0800 333 030. Na ovaj projekat sam posebno ponosna.
Sada pomažemo svima u Srbiji i sada svako u Srbiji ko ima bilo koje pitanje u vezi sa lečenjem neplodnosti, u vezi sa zakonskim regulativama, pravima na lečenje neplodnosti, ukoliko ne zna odakle da počne ili mu je jednostavno potrebna podrška može da pozove i informiše se. Formirali smo i „Vodič kroz proces vantelesne oplodnje”, koji u 10 kratkih koraka objašnjava VTO proces, a zaista s ponosom mogu da kažem da smo za četiri godine uticali na izmenu mnogih stvari u vezi sa lečenjem neplodnosti. Ja nisam odustala od svoje borbe, niti od borbe za sve – i dalje sam u prvim redovima na frontu. Mislim da ima još mnogo posla i da još mnogo toga treba uraditi, ali je nesumnjivo da su stvari mnogo bolje. Uskoro organizujemo i prvi nacionalni vebinar kako bismo parovima pružili dodatnu pomoć – besplatne konsultacije s lekarima iz zemlje i inostranstva i različite diskusije o lečenju neplodnosti. On nosi simboličan naziv „Jedna šansa za bar jednu bebu” i nadamo se da će tako biti. Bar jedna beba za sve koji to žele!
Problem neplodnosti pogađa svaki šesti par u Evropi, a tako je i u Srbiji. Iako nemamo državni registar koji bi dao celokupan i jasan uvid u problem neplodnosti kod nas, Udruženje „Šansa za roditeljstvo” smatra da su, shodno broju parova i pojedinaca koji se svakodnevno javljaju udruženju, podaci isti kao i u Evropi. Neki parovi problem će rešiti nekim lakšim intervencijama, neki korišćenjem nekih lekova, jedan broj će morati na vantelesnu oplodnju kako bi došli do potomstva, dok će još jedan manji broj parova morati na donaciju reproduktivnih ćelija ili embriona ukoliko nemaju svoje ćelije. Najbitnije je da se parovi što pre jave specijalisti infertiliteta ukoliko do začeća ne dolazi ni nakon godinu dana redovnih seksualnih odnosa. Naše udruženje ima oko 4.000 članova.
Zbog epidemije kovida 19 imali smo dve obustave rada komisija i vantelesnih oplodnji. Sada je završena i druga obustava. Republički fond za zdravstveno osiguranje izdao je novo uputstvo koje važi od 17. avgusta sa promenama koje su vrlo bitne i tiču se velikog broja parova. Ukoliko su žene napunile 43 godine u toku trajanja obustave rada, procedura vantelesne oplodnje o trošku RFZO-a (od 20. 7. do 17. 8. 2020) ili 30 dana nakon završetka obustave rada, mogu da se jave na komisiju za proceduru vantelesne oplodnje o trošku RFZO-a.
Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja izdvaja značajna sredstva za lečenje neplodnosti, pri čemu finansira VTO postupke bez limita (neograničen broj pokušaja za prvo dete sa starosnom granicom za ženu od 43 godine). Ipak, parovima je na ovom putu često potrebna pomoć – zakonodavna, administrativna, psihološka. Udruženje „Šansa za roditeljstvo” od osnivanja 2016. godine pa do danas zastupa potrebe parova koji imaju problem sa začećem. Omogućeni su postupci vantelesne oplodnje za drugo dete, za parove koji su prvo dete dobili iz procedure vantelesne oplodnje. Otvorena je Banka reproduktivnih ćelija i embriona u Srbiji. Završeni su pravilnici za donore i za procedure doniranja i na snazi su od marta 2019. godine. Mnoge lokalne samouprave opredelile su novac iz svojih budžeta za dodatne pokušaje vantelesne oplodnje. Grad Beograd je posle duže pauze kao lokalna samouprava pokrenuo program četvrtog pokušaja vantelesne oplodnje sa starosnom granicom za ženu do 45. godine.
