ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 27.08.2020. u 20:00 Novica Đurić
SVETOZAR MAROVIĆ, bivši predsednik Državne zajednice Srbije i Crne Gore

Narod je izašao u litije da odbrani sebe

(Фо­то приватна архива)

Od našeg stalnog dopisnika
Čovek za koga se zna da je bio desna ruka, mozak vladajuće Demokratske partije socijalista u Crnoj Gori, podjednako Srbin ali i Crnogorac iz Grblja nadomak Budve, tvorac Grada teatra, nakon hapšenja, tamnovanja i odlaska u Beograd, za naše novine otkriva detalje političkog pada i odstrela od strane svog „bliskog prijatelja Mila Đukanovića”. „Politika” danas objavljuje drugi deo razgovora našeg dopisnika iz Crne Gore Novice Đurića sa Svetozarom Marovićem.

Bili ste u jednoj vlasti skoro tri decenije. Da li vas je „žuljala” ta nesmenjivost vlasti i kako to objašnjavate?

U dužem periodu u Crnoj Gori pokazuje se kako je kod ljudi kao prisutan strah od promena i to danas posebno motivisan trima konkretnim razlozima. Prvo, prisustvo „neprijatelja države” – on je domaći, strani, bliži, dalji, obično onaj ko nas ugrožava u moći ili drugačije misli. Drugo, navika ljudi, kako je pisao Makijaveli, da se naviknu na vladara – osim što on stekne određenu prednost u iskustvu i veštinama i treće, proizvodnja podela kao kulturološka konstanta –  oni su gori i opasni, a mi smo dobri i nepogrešivi. Ovo je trenutak da pobedi pozitivna, a ne negativna strategija Crne Gore. Pozitivna, u tome da se na izborima ne odlučuje o državi, već o vlasti. Država je svih, a ne samo jednih. Da je demokratija volja naroda i da od nje zavisi vlast, a ne narod da zavisi od vlasti. Crna Gora će biti bez obzira ko bio na vlasti, jer ona ne sme biti talac nijedne vlasti i da se radi o velikim i malim stvarima svakodnevno, trpeljivo, bez oštrih reči i neprijateljskih namera – atmosfera pomirenja koja će okupljati, jačati i voditi napred Crnu Goru.

Narod godinama ponavlja da je Crna Gora postala privatna država Đukanovića, njegove najuže porodice, prijatelja, kumova... Pre hapšenja da li ste i Vi to osećali, ili?

Crna Gora je mala, sve se vidi često i ono što se i nije desilo. To još više stvara obavezu da se mora biti posebno pažljiv i odgovoran prema osjećanju pravičnosti i vrline u javnosti. Crna Gora je voljela oduvek svoje prvake iskreno ili ne, često i koristoljubivo, sve dok su na vrhu i dok ne dođe novi. Teško je bilo i glavarima sa slobodoljubivim i ponekad više anarhičnim i spontanim narodom otpora. Srećom Crna Gora je na svom čelu imala i svece i filozofe i pesnike. Zato je to velika odgovornost za ovo vreme – sačuvati moral i samopoštovanje naroda. Ne znam, ali nije to dobar primjer. Nije to ni lako reći prvom čoveku a da ne pomisli da mu ne želite dobro. Suviše je samo njegovih prijatelja postalo uspešno u poslu. Oni i danas imaju mnoge privilegije. Sve to narod zna ili o tome priča. Želeći da to otkrije neki pojedinac iz Milove blizine. Znam da mnogi i od mene očekuju ko zna šta da otkrijem ili napadnem. Međutim najveći deo toga što znam otići će sa mnom, ne zbog toga što želim da sačuvam drugog ili odbranim sebe već da zaštitim neki nivo govora, odnošenja prema ljudima i moralu. Ali toliko toga se vidi golim okom. Moć kao i masa ima tendenciju da se širi često i bez mere. I nikad ne bude dosta iako se već ima i previše. Brat, sin, sestra, kum, jedan – drugi tako... Crna Gora sve zna  i o svemu radije ćuti.

Odakle, suprotno viševekovnoj bratskoj tradiciji,  tolika netrpeljivost prema svemu što dolazi iz Srbije i Rusije, čak i neskrivena mržnja pojedinih partija i pokreta u Crnoj Gori prema tim narodima?

U ovom trenutku dominira nekoliko teorija. Ne otvoreno, onako skriveno da je pravoslavlje arhaično, nazadno, srednjovekovno i prevaziđeno. Zapad je moderan, spasonosan, saveznički (iako samo 50 odsto turista i više dolaze u CG iz ove dvije zemlje). Istok je totalitaran, mračan, vizantijski. Zapad slobodan, demokratski, obećavajući. Ipak najveći deo građana je većinski uvek imao pozitivan odnos prema Rusiji, posebno prema Srbiji. To je nešto jače u ljudima od svake politike i vlasti. Prijatelje treba imati i na zapadu i na istoku. Bez strahova. U vrijeme Miloševića bio sam protiv toga da Crna Gora bude 16 izborna jedinica. Ali danas smo svoja država i to podržavaju svi u Crnoj Gori bez obzira na to kako su glasali 2006. Ne mogu nam neznanci biti bliži a prijatelji dalji, iako se svoj lakše napadne, na dohvatu je i ne treba ga tražiti daleko. Treba slediti svoje interese i dobro naroda. Koliko je Crna Gora samo dobila sa ruskim investitorima pre  više od decenije, koliko će dobiti završetkom auto-puta prema Srbiji. Evo i ove godine korone koliko nam znače turisti iz Srbije i Rusije. Bar malo iako je sve počelo možda kasno.

Vi ste iz poznatog srpskog legla – Grblja. Gde je on sada?

Volio bih da još jednom vidim svoje grobove, pred našim Svetim Stefanom prvomučenikom je čitav podzemni grad moje krvi, mojih Marovića i Pavića. Da upalim sveće na grob moje majke i oca i da ih još jednom zamolim da mi oproste i da tu ostanem večno.

Mitropolit je prvi, na svoju inicijativu, posetio Vas u spuškom zatvoru. Je li on zaista čovek koji deli Crnu Goru, kako poručuju Đukanović i njegovi koalicioni sledbenici?

Mitropolit je veliki čovek za mene i moju porodicu. Bio je sa nama kada nam je bilo najteže. Prvi i jedini me posetio drugi dan pritvora. Doneo mi knjige„Pogled kroz rešetke”, Nikolaja Velimirovića, koju sam čitao svaki dan mojih 350 dana samice. Uvek smo pričali otvoreno sa poverenjem. Bio je od pomoći Crnoj Gori. On je Crnogorac iz Morače kako voli da kaže za sebe. Ne može biti neko protiv Crne Gore a da sedi na stolici Svetog Petra Cetinjskog. On brani crkvu a tako i Crnu Goru. Nije bilo i ne može biti Crne Gore bez kanonske crkve bez mitropolije crnogorsko-primorske i ostalih eparhija, kao što nema ni crkve ni Crne Gore bez verujućeg naroda.

Nije tajna da ste Vi bili protivnik sada već spornog i antiustavnog Zakona o slobodi veroispovesti.

Ovaj zakon je najgori zakon koji se mogao doneti na štetu većinske pravoslavne crkve. Kažem figurativno najgore, jer sve može biti lošije i gore. Da li  treba tražiti dokaz da postoji crkva koja je već 800 godina u Crnoj Gori, da je ona bila i pre same države i bila njen stvaralac i luča. Ne treba. Dovoljno je bilo konstatovati ono što svi znaju i svi vide. Htela se pokazati supermacija svetovne vlasti i njena sveobuhvatnost da uređuje i pitanja crkvene imovine. Ali u suštini ovde se radi ne toliko o svemu tome koliko da promenom prošlosti projektuje budućnost novog više latiničnog identiteta Crne Gore. I zato je narod sa ikonama i svećama izašao da odbrani sebe, svoje sećanje, svoju veru, samog sebe... To je božiji narod. To je poruka mira i dostojanstva. To je pomirena budućnost Crne Gore.

Još jednom da Vas pitam, čini se da niste do kraja pojasnili – je li Đukanoviću odgovarao obračun sa Vama, ili?

Dugo sam se pitao zašto su toliko u našoj partiji govorili o razlikama između Mila i  mene. Mislio sam da je to uobičajeno spletkarenje tako prisutno u politici. No, sada sam svestan da je već  u tome počela neka vrsta političke osvete ili plan za moju eliminaciju. Zašto, pitao sam se? Činio sam uvek dobro  koliko sam znao. I Milu. Sećam se kada mi je njegov pokojni otac zahvalio u ime njegove porodice što sam bio od presudne pomoći u tadašnjem konfliktu sa Momirom. Da li zbog različitih karaktera i gledanja na svet – moguće. Ali ja ne bih mogao da gledam Lidiju i Blaža. Ne bih mogao kroz sve ono što su prošla moja djeca, brat, supruga. Ili se ipak radi o tome što sam ja znao kada Milo i nije bio toliko moćan i da sam i sam ulagao deo sebe u to. Možda je ipak pre reč da moć u principu ne želi da se deli. Zato je Monteskje i pisao o podjeli vlasti/moći. No, ne žalim  se. Moj odbrambeni instinkt nije bio dorastao opasnostima iz moje prijateljske blizine. I porazi su ljudski, iako je moja porodica skoro razbijena, ja sam na izmaku snaga, ali se ne bojim. Mogu još da me ubiju. To  bi bilo sada i lakše kada sam postao „zvanični kriminalac”.

I za kraj recite mi vaš stav o takozvanom državnom udaru?

Mnogo toga je ostalo da raspravi drugostepeni sud za poznati slučaj „državni udar”. Zato i postoji drugostepena kontrola u sudskoj vlasti da se sve još jedanput nepristrasno raspravi govorom činjenica i načela istine. Mislim da bi bilo neophodno otkloniti bilo kakve sumnje u vezi sa tim i sve vratiti na ponovno odlučivanje.

Komentari2
81d58
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Radul
Što ne napriča ovaj kriminalac. Svojednono kupio 69000 šlemova za VSCG koja je imala 20000 vojnika. Poslje postao šef kriminalne hobotnice u Budvi. Pobego u Srbiju na tobožnje lečenje da izbegne zatvor.
Muradin Rebronja
Nada se da ce mu biti sve oprošteno i da ce se vratiti u Budvu kao "heroj". Ne zna za Božji zakon da sve što je stečeno na haram način (kriminalom) je prokleto, kako za njega tako i za svu njegovu porodicu koju je finansijsli "obezbedio". Ne zna ni to da je najvece bogatstvo duševni mir kojim naš Stvoritelj nagrađuje one koji čine sebi i drugima dobro i ne čine drugima i sebi zlo. Duševni nemir, svih 24 sata, svakog dana, dok je živ, je najveca moguca kazna. Alkohol, droga...tu ne pomažu nikome.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja