sreda, 20.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 28.08.2020. u 17:03 Pavle Marković
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Njih poštujem ali moju zemlju volim

Šta je zapravo smisao napuštanja svoje zemlje i rodnog kraja? Da li su to isključivo egzistencijalna pitanja ili je to naš bes i nezadovoljstvo samima sobom jer smo mislili da smo zaslužili više?
Шведска (Фото ЕПА ЕФЕ - Ф.С.)

Upravo sam se vratio iz vešeraja gde sam oprao neki veš i legao u iznajmljenu sobu, zamislio se o nečemu i odlučio da to zapišem. Upitao sam se zar je stvarno tačno da nam ove uređene zemlje mogu pružiti ono što naša nije mogla.

Zar je istina živa da je to što radimo ovde kao konji za neka prosečna primanja može da nam obezbedi lep i siguran život? Da li je istina da je u ovim zemljama sistem vrednovanja zaista stvaran ili, ipak, postoji samo u njihovim ličnim kartama?

Šta je zapravo smisao napuštanja svoje zemlje i rodnog kraja? Da li su to isključivo egzistencijalna pitanja ili je to naš bes i nezadovoljstvo samima sobom jer smo mislili da smo zaslužili više?

Ovde sam dve godine. Posle brze integracije i dobrog posla, kao i svega ostalo što je prošlo, počeo sam da razmišljam o sebi ali i svom narodu i svojoj zemlji. Gde smo mi to pogrešili i zašto nam je zemlja takva kakva jeste?

Možda će vam biti dosadno jer će te pomisliti da sam neko ko je ubrao neki evro više i sad, odjednom, postao pametan. Nisam, zaista. Nemam ništa, jer sve što zaradim potrošim na izdatke.

Znate, živim u Švedskoj. U društvu koje je možda jedno od najuređenijih u Evropi. A da li je?

Centar  Stokholma (Foto EPA EFE - F.S.)

Sa jedne strane oni zaista imaju sve, ali sa druge strane ni mi koji smo ovde ne možemo reći da nam je loše. Ali zašto to nismo imali u svojoj zemlji?

Da li smo toliko malo voleli svoju zemlju pa smo je prepustili da propada i krvari.

Nisam od onih koji će da kažu da su političari krivi za naše sudbine. Ne može jedna šaka od stotinjak ljudi odlučivati o sudbinama miliona. Zato smo sami krivi. Toliko smo malo pružili svojoj zemlji a sa druge strane, puno smo joj uzimali, bolje reći otimali i krali sve što je ona imala.

Ne osećam da nešto dugujem svojoj zemlji. Časno sam odslužio vojsku. Ja svoju zemlju nisam potkradao ni uništavao. Ja sam iz moje zemlje pobegao. I kajem se zbog toga.

E, taj moralni dug koji osećam prema mojoj zemlji ja odužujem ovde tako što sam na svom poslu jedan od najboljih. I time što mi pacijenti, kada me vide na vratima, kažu da je stigao mali Srbin. I tako što uradim i ono što drugi ne mogu.  

Odužujem dug i tako što sve najbolje govorim o mom narodu i zemlji, ali i o radnom mestu gde sam radio i naučio sve što danas znam. Zahvalan sam i njima, poštujem ih ali moju zemlju volim.

Šveđani odmaraju na jednom od kanala pored Stokhoma (Foto EPA EFE F.S.)

Da li bi možda bilo lepše da nismo pobegli iz svoje zemlje.

Da smo joj dali još pet godina naših života kako bi ostali da živimo na svojim ognjištima? 

Ili je, ipak, bolje što smo se za male pare (pristojne plate) „prodali” i sad živimo ovde? Da li je neizbežno da budemo sluge na Zapadu, a da naše sledeće generacije izgube identitet? Da dolaze u posetu svojim korenima kao turisti koji govore stranim jezikom u svojoj zemlji?

Ili je potrebno da se vratimo našoj zemlji i uradimo svi zajedno nešto za nju. Da je podignemo na noge. Naš odlazak će nam ona svakako oprostiti, jer je ona naša majka. A majke opraštaju sve jer smo njena deca.

 

Pavle Marković, Stokholm, Švedska

 

 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 

 

Komеntari86
0ba2c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zoran
Ima jedno pametno pravilo: Ne zeni se onom koju volis, nego koju postujes. Ljubav prolazi za nekoliko godina, a psotovanej posle radja ljubav ili mrznju koaj traje vecito.
Ivan
Posto je situacija u Svetu izuzetno kompleksna moj savet za SRBE ako izbije neka velika Frka u Evropi BEZITE kuci ( Sbija ) sto brze inace Vas cekaju logori po Evropi jer retko ko u Evropi Vas Voli
Era s onog svijeta
Dobar tekst individualno vidjenje kao i sve.Ziveci i u Sweden i u Srbiji mogu samo dodati svoju impresiju.Nisam birao gde da se rodim i kada ali ovo vreme i Srbiju ne bih izabrao.Sweden je uredjeno drustvo i drzava jer su ga takvog vremenom gradili i sacuvali u Srbiji nije tako.Ove mladje generacije imaju takve mogucnosti koje nisu nekada bile moguce tako da buducnost izgleda jako mutna.Cela Evropa etnicki i kulturno tone i spram ostatka je minorna.Srbija ima jos goru perspektivu nazalost.Ziveli
Milena Jovanovic
Oprao ves i legao u iznajmljenu sobu... otišli smo da se opametimo ida se smirimo. Odgovor lezi u nama samima. I dokle? Dokle ćemo mi Srbi biti jedni od mnogih naroda koji se iseljavaju i potucaju svetom? Zašto mi nismo zadovoljni onim sto imamo tu gde nas je Bog dao i gde smo rodjeni? Možda možemo korak po korak da se menjamo! Svedjani uce svoju decu da je bakina vikendica prelepa iako je to često stara kućica u nekoj nedođiji! Pogledajmo šta sve imamo tu gde smo i šta nam je Bog dao!
dragan stojic
Svedska jeste uredjena zemlja,ali je nacionalno unistena sa liberalnom vladom i odlukom da primi 300.000 azilanata u 2014-2016.bez ikakve bezbednosne provere.svi oni sada imaju pravo da dovedu kompletne porodice.l pocela su svaki dan ubistva,bombaski napadi,silovanja,maltretiranja svedske dece po skolama.svedjanke se plase da uvece izadju same na ulicu.u vecim gradovima postoje kvartovi gde ni hitna pomoc nesme da ide bez pratnje policije.ja sam sve to video sa svojim ocima,iz prve ruke,

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja