U istočnom Sredozemlju ovog leta ključa kao u grotlu, pošto Turska i Grčka ne mogu da se dogovore oko podele rezervi nafte i tečnog gasa ispod tog mora. Dve zemlje u spornom području istovremeno održavaju manevre, uz vojno prisustvo pojedinih saveznika, što izaziva veliku zabrinutost u EU, NATO-u, posebno u SAD. Situaciju pažljivo prate i u Moskvi.
Predsednik Donald Tramp je u sredu uveče u telefonskom razgovoru sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom „izrazio zabrinutost zbog zategnutosti u regionu i pozvao Tursku i Grčku da probleme rešavaju za pregovaračkim stolom”, potvrdio je Stejt department. Šef Bele kuće je zasebno razgovarao i sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom.
„Sadašnja situacija u istočnom Mediteranu je igranje vatrom. Najmanja iskra može da dovede do katastrofe, što nikome nije u interesu. Obe strane su pokazale spremnost da pregovaraju o spornim pitanjima”, izjavio je šef nemačke diplomatije Hajko Mas, koji je krajem sedmice posetio Grčku i Tursku.
U vodama između Krita i Kipra te dve zemlje u isto vreme održavaju vojne manevre. Prošle nedelje i Francuska je u sporne vode uputila vojne avione i fregate. Tu su i ratni avioni F-16 Ujedinjenih Arapskih Emirata, tvrde istanbulski mediji. U zalivu Suda na Kritu nedavno se usidrio američki ratni brod „Heršel Vudi Vilijams”, pristigao iz Napulja. Vašington pažljivo nadzire situaciju, pošto se ne može isključiti mogućnost sukoba Turske i Grčke.
Za nalazišta u Istočnom Sredozemlju veruje se da su ravna onima u Venecueli ili Nigeriji. Na deo tog prirodnog bogatstva sada pravo polažu Grčka, Republika Kipar, Turska, Libija, Egipat, ali ne mogu da se dogovore oko razgraničenja ekonomskih zona u kojima će vršiti podvodna istraživanja.
U razgovoru s nemačkim ministrom Masom predstavnici Grčke i Turske izrazili su spremnost da za pregovaračkim stolom reše spor. Polazišta su im, međutim, teško pomirljiva. Turska je za povlačenje graničnih linija od kopna do kopna, dok u Atini smatraju da se pri tome ne mogu zaobići velika grčka ostrva. Grčki premijer Micotakis je, inače, objavio da će Grčka proširiti svoje teritorijalne vode duž zapadne obale u Jonskom moru sa šest na 12 nautičkih milja. To se ne odražava direktno na spor s Turskom, ali uspostavlja presedan koji pokazuje da Grčka, Micotakisovom rečima, napušta „višedecenijsku pasivnu spoljnu politiku”.
Micotakis je dosad imao podršku EU, čiji će ministri spoljnih poslova uskoro na sastanku u Berlinu ponovo razgovarati o krizi u istočnom Mediteranu.
I ministri odbrane NATO-a do kraja meseca održaće neformalni sastanak u Briselu.
„U duhu savezničke solidarnosti, mi treba da nađemo put za razrešenje spora u istočnom Mediteranu”, izjavio je generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg.
Spor nije novijeg datuma. Ankara i Atina se godinama spore oko nalazišta nafte i gasa istočno od Kipra, gde su tamošnji Turci na severu ostrva proglasili nepriznatu državu i traže svoj deo tog energetskog kolača. Krajem prošle godine Erdogan je u dogovoru s predstavnicima libijske vlade u Tripoliju iscrtao ekonomske zone zaobilazeći Krit i druga grčka ostrva. U Ankari su zatim dali znak za uzbunu kada je nedavno sličan dogovor postigla Grčka s Egiptom.
U Ankari pozivaju Atinu da se odrekne „megalomanskih zahteva” i prethodnih uslovljavanja, a Brisel da bude „nepristrastan” u rešavanju spora. U protivnom, predsednik Erdogan otvoreno preti.
„Nećemo praviti kompromise. Turska će uzeti ono što joj pripada u Sredozemnom, Crnom i Egejskom moru. Pozivamo svoje sagovornike da ne prave greške koje ih mogu dovesti do vlastitog uništenja. Nećemo dozvoliti uzurpaciju onoga što pripada nama”, izjavio je predsednik Turske.
Ovo je najteža kriza u regionu u poslednjih dvadeset i pet godina, otkako su se Atina i Ankara našle na ivici oružanog sukoba zbog spora oko toga kome pripadaju nenaseljena ostrvca-stene Imrali (Karadag) u istočnom Egeju. Najgore je tada izbegnuto u poslednjem času zahvaljujući posredovanju ondašnjeg američkog predsednika Bila Klintona.
