četvrtak, 25.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 28.08.2020. u 19:19 Vojislav Lalić

Sredozemlje ključa zbog spora Grčke i Turske

Ove države održavaju vojne manevre u isto vreme u spornoj zoni, bogatoj naftom i gasom
Грч­ка мор­на­ри­ца на ве­жба­ма са тру­па­ма САД ју­жно од Кри­та (Фо­то EPA-EFE/Gre­ek Na­ti­o­nal de­fen­se mi­ni­stry)

U istočnom Sredozemlju ovog leta ključa kao u grotlu, pošto Turska i Grčka ne mogu da se dogovore oko podele rezervi nafte i tečnog gasa ispod tog mora. Dve zemlje u spornom području istovremeno održavaju manevre, uz vojno prisustvo pojedinih saveznika, što izaziva veliku zabrinutost u EU, NATO-u, posebno u SAD. Situaciju pažljivo prate i u Moskvi.

Predsednik Donald Tramp je u sredu uveče u telefonskom razgovoru sa turskim kolegom Redžepom Tajipom Erdoganom „izrazio zabrinutost zbog zategnutosti u regionu i pozvao Tursku i Grčku da probleme rešavaju za pregovaračkim stolom”, potvrdio je Stejt department. Šef Bele kuće je zasebno razgovarao i sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom.

„Sadašnja situacija u istočnom Mediteranu je igranje vatrom. Najmanja iskra može da dovede do katastrofe, što nikome nije u interesu. Obe strane su pokazale spremnost da pregovaraju o spornim pitanjima”, izjavio je šef nemačke diplomatije Hajko Mas, koji je krajem sedmice posetio Grčku i Tursku.

U vodama između Krita i Kipra te dve zemlje u isto vreme održavaju vojne manevre. Prošle nedelje i Francuska je u sporne vode uputila vojne avione i fregate. Tu su i ratni avioni F-16 Ujedinjenih Arapskih Emirata, tvrde istanbulski mediji. U zalivu Suda na Kritu nedavno se usidrio američki ratni brod „Heršel Vudi Vilijams”, pristigao iz Napulja. Vašington pažljivo nadzire situaciju, pošto se ne može isključiti mogućnost sukoba Turske i Grčke.

Za nalazišta u Istočnom Sredozemlju veruje se da su ravna onima u Venecueli ili Nigeriji. Na deo tog prirodnog bogatstva sada pravo polažu Grčka, Republika Kipar, Turska, Libija, Egipat, ali ne mogu da se dogovore oko razgraničenja ekonomskih zona u kojima će vršiti podvodna istraživanja.

U razgovoru s nemačkim ministrom Masom predstavnici Grčke i Turske izrazili su spremnost da za pregovaračkim stolom reše spor. Polazišta su im, međutim, teško pomirljiva. Turska je za povlačenje graničnih linija od kopna do kopna, dok u Atini smatraju da se pri tome ne mogu zaobići velika grčka ostrva. Grčki premijer Micotakis je, inače, objavio da će Grčka proširiti svoje teritorijalne vode duž zapadne obale u Jonskom moru sa šest na 12 nautičkih milja. To se ne odražava direktno na spor s Turskom, ali uspostavlja presedan koji pokazuje da Grčka, Micotakisovom rečima, napušta „višedecenijsku pasivnu spoljnu politiku”.

Micotakis je dosad imao podršku EU, čiji će ministri spoljnih poslova uskoro na sastanku u Berlinu ponovo razgovarati o krizi u istočnom Mediteranu.

I ministri odbrane NATO-a do kraja meseca održaće neformalni sastanak u Briselu.

„U duhu savezničke solidarnosti, mi treba da nađemo put za razrešenje spora u istočnom Mediteranu”, izjavio je generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg.

Spor nije novijeg datuma. Ankara i Atina se godinama spore oko nalazišta nafte i gasa istočno od Kipra, gde su tamošnji Turci na severu ostrva proglasili nepriznatu državu i traže svoj deo tog energetskog kolača. Krajem prošle godine Erdogan je u dogovoru s predstavnicima libijske vlade u Tripoliju iscrtao ekonomske zone zaobilazeći Krit i druga grčka ostrva. U Ankari su zatim dali znak za uzbunu kada je nedavno sličan dogovor postigla Grčka s Egiptom.

U Ankari pozivaju Atinu da se odrekne „megalomanskih zahteva” i prethodnih uslovljavanja, a Brisel da bude „nepristrastan” u rešavanju spora. U protivnom, predsednik Erdogan otvoreno preti.

„Nećemo praviti kompromise. Turska će uzeti ono što joj pripada u Sredozemnom, Crnom i Egejskom moru. Pozivamo svoje sagovornike da ne prave greške koje ih mogu dovesti do vlastitog uništenja. Nećemo dozvoliti uzurpaciju onoga što pripada nama”, izjavio je predsednik Turske.

Ovo je najteža kriza u regionu u poslednjih dvadeset i pet godina, otkako su se Atina i Ankara našle na ivici oružanog sukoba zbog spora oko toga kome pripadaju nenaseljena ostrvca-stene Imrali (Karadag) u istočnom Egeju. Najgore je tada izbegnuto u poslednjem času zahvaljujući posredovanju ondašnjeg američkog predsednika Bila Klintona.

Komеntari7
15cdc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

S.Zikic
Taj sukob je poceo pre 50 godina kada je turska armija zauyela trecinu Kipra.Tu sudosad bile nemocne i UN i EU jer Erdogana nije lako zaustavii.
Hristos
Taj problem moze samo da resi Vasington, koji je to i ranije resavao.Problem je sto se u Americi za dva meseca odrzavaju izbori, sto Tramp nije siguran da ce pobediti.
sarmirani beton
U opisu njegovog posla (koga toliko voli da zeli da ga produzi za jos 4 godine) je da mora da obavlja svoje duznosti bez obzira dal' ce pobediti na nekim buducim izborima ili ne.
Бн
Ипак битно шта је чије, чак и натоу. Баш чудно. Неки дан су нама поручили да није битна територија...
Леон Давидович
Поверење и братство чланица НАТО.
Ranko Vukić
Nije jasno šta radi NATO, kada su obe zemlje članice tog saveza. Turska i Grčka su i ranije bile u sporu oko nekih ostrva, ali su zahvaljujuću posredovanju saveznika uspevale da izbegnu sukob.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja