utorak, 31.03.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 19:17

Uniforma – kostim

Autor: Borislav Stanojevićpetak, 20.06.2008. u 22:00
Бетмен, илустрација Нила Адамса

„Vojnika bi trebalo posmatrati kao poseban sistem i predstoji nam da ga opremimo svim mogućnostima savremenih aviona lovaca”, glase, otprilike, skorašnje reči generala Džona Džampera, eksnačelnika štaba oružanih snaga SAD. One tačno objašnjavaju suštinu istraživanja opreme tzv. supervojnika, koji u sadašnjosti i u bliskoj (očito ratnoj) budućnosti, treba da zameni čitavu vojsku, a u koje je Pentagon već uložio nekoliko milijardi dolara. 

Ne moramo detaljno da opisujemo futuristički look u svetskim medijima dovoljno prisutnog supervojnika. On je, manje-više, identičan predstavama potrošača stripova, filma, TV i kompjuterskih igara. Krase ih sva sila egzoskeletnih ojačanja ljudskog kostura, audiovizuelni i olfaktorni pojačivači prirodnih čula, oklopi za razne stepene neranjivosti, stimulatori moždanih i mišićnih aktivnosti, geopozicioni satelitski lokatori, radarski, laserski, ultrasonični i infrasonični sistemi opažanja...

Ako vam je neka uteha, uglavnom su dobro prerušeni i prikriveni, ali i bezlično, robotički zastrašujući. A ako su se na vas namerili, uglavnom nećete ni znati šta vas je snašlo. S druge strane, i da ste ih videli, pitanje je da li biste im se mogli suprotstaviti. Poruka robota rata je jednostavna: svaki otpor je uzaludan, a svaki napad besmislen, jer se, vi, živi, suprotstavljate neživom, i samo vi možete izgubiti sve što imate, ono uvek jedinstveno i neponovljivo, dok su oni samo kopija beskraja identičnih proizvoda sa trake.

Nisu li, uostalom, i savremeni vojnici novih armija sveta, od Prvog svetskog rata nadalje, umotani u kamuflažne (u bojama terena, vegetacije) ili aktivno kamuflažne (digitalno simuliraju predatorsku nevidljivost) borbene nošnje? Cilj je da su što manje vidljivi.

U tome se razlikuju od antičkih, srednjovekovnih i modernih vojski do početka XX veka, čiji su ponos, hrabrost, naklonost bogova, pa dakle i ideološku i metafizičku ispravnost sopstvenog cilja isticali jarke boje, kroj, ukrasi, visoko podignuti stegovi, jasno istaknuti grbovi.

Gole grudi Gala i Germana, njihovi provokativni urlici i nedisciplina i besprekorno uglačani oklopi Rimljana ili ritera, nadaleko vidljiv krstaški beli plašt sa crvenim krstom, služe da privuku pažnju protivnika, da provociraju napad. Ratnik je pun samopouzdanja i vere u svoju misiju, on smelo izaziva dostojnog neprijatelja.

Onaj koji se krije, kukavica je ili špijun – oba prezreni članovi društva.  Savremeni antiteroristički i antidemonstrantski kordoni se crne od uniformi/kostima bez lica, kakve su nekada kultura ili supkultura pripisivali armijama superzločinaca poput Fantomasa ili Dijabolika, ili još starijih Crnih vitezova, ili legijama demona...

Kroz perfidni sistem simboličkih i ideoloških zamena, crno (nekada boja smrti, tame i dosledno, zla) i belo (nekada hristolika boja nevinosti i časti, života, dakle dobra) postale su simboli: prva – mačizma (kroz sadizam i masakr), a druga – predaje (gubitnika).

Jarke boje uniformi, u industriji modernog mehanizovanog rata, shodno svrsi, svedene su na galimatijas action painting mimikrije – kamuflažu. Uniforme su uniformne do neprepoznatljivosti. Oznake pripadnosti jedinicama, svedene na ambleme na ramenu ili kapi, možete prepoznati samo ako priđete sasvim „nebezbedno“ blizu. Zastave se (uz)nose samo na paradama, dakle daleko od rata.

I zaista, ako je bitan isključivo ratni (i svaki drugi) profit i lokacija ratovanja, identitet ratnika nije. Ergo, on nije ratnik. On je samo „industrijski radnik u oblasti ratovanja“. Njegov radni HTZ kombinezon samo je prilagođen poslu koji obavlja.

Takvi su i supervojnici u rastućem broju kompjuterskih igara, vaspitnih simulatora za podmladak iz čijih će se redova regrutovati ti „radnici“, od  inicijalne igrice „Wolfenstein 3D“, do „Counter Strike“ serije.

Njima danas „dizajnom“ oponiraju jedino još superheroji. Oni što „nose gaće preko trikoa“, koji se odevaju „kao cirkuzanti“ i ostali gubitnici.

Možda ima neke vrste poetske pravde u tome što strip o Supermenu počinje da izlazi 1939. (iako smišljen dve godine ranije), baš u vreme najintenzivnijeg istraživanja kamuflaže vojnika Vermahta (1935–1939), kada ni Britanci, naravno, ne zaostaju na istom poslu.

Supermen odbija da bude „uniformisan“, kamufliran. Kao osa i gljiva muhara, bode oči svojim bojama i grbom na grudima i leđima! On upozorava na svoje prisustvo, provocira dostojnog i tera na uzmak nedostojnog protivnika. Svojim prisustvom, kao kakav gromobran, šaman, privlači nevolju i zlo, i odvlači je od nezaštićenih i slabih. On je starovremski zatočnik, branilac svoje sredine. U svom javnom, superherojskom identitetu, on je poslednji soj heroja koji se ne stidi da to bude – idealista i optimista. Već u drugom ešelonu nalaze se antiheroji, realisti i pesimisti, sa na oči duboko natučenim šeširom i trenčkotom sa dignutom kragnom, kao Fil Marlou i Sem Spejd, recimo. Heroji koji se, svesni uvek budnog, podsmešljivog oka javnosti, sebe stide.

Jedino Supermen, i njegovi naslednici – Čovek-slepi miš, Čovek-soko, Čovek-pauk, ili Ljudska buktinja – ne podučavaju svoje ljubitelje kako da se sakriju ispod maske, kako bi bili neprimetniji, manje poznati. Upravo je obrnuto. Bez njihovog uzora rešenosti i bespogovornog prihvatanja heroizma, ma kako tragičan (i, o užasa! – finansijski neisplativ) njegov ishod mogao da bude, borba protiv supervojnika i superprofita izgubljena je.

Zato se ne podsmevajte superherojima. Čitajte i gledajte ih dobro, dok ih ima.  Jer ako ih ne bude – a čini se da heroji, kao neka vrsta osigurača, moraju da postoje – tada će neko od nas morati da preuzme nelagodno istaknutu poziciju Sokrata.


Komentari2
0289a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Tijana
Ja bih ipak rekla da ima nečeg zanimljivog u celoj ideji, mada možda ne na taj bukvalan način. Superheroji su definitivno stvar prošlosti, ili je zapravo zamisao o viteškom ratovanju stvar prošlosti.
wladimir
promašena tema borislave...vojnici i superheroji nemaju veze jedni sa drugima. superheroji su projekcija naše želje da isterujemo pravdu tamo gde je nema,ali smo nemoćni da to učinimo. posao i zadaci vojnika nemaju veze ni sa pravdom ni sa borbom dobra i zla. vojnici su nekada bili obeleženi zastavama i jarko i prepoznatljivo obojeni zbog lakšeg komandovanja,jer su vojskovodje stajale neposredno iza njih i prepoznavanjem svojih od tudjih odlučivali i komandovali.kada imate sredstva veze,izvidjanje iz vazduha,satelitske snimke,vojsku rasporedjenu na ogromnim prostranstvima jedna od najbitnijih stvari je kako da svoje pokrete i namere što bolje prikrijete(maskirate).nekada,pa i danas u kombinaciji sa maskiranjem,se u tu svrhu koristilo tzv.ratno lukavstvo.jasna mi je vaša ideja, ali vojnički cilj je pobeda i uništenje protivnika uz shto više moguće očuvanje ljudskih i materijalnih resursa,koji su kod superheroja neograničeni ili nepovredivi...mislim da se ideja hrabrog i dostojanstvenog,ali nepotrebnog žrtvovanja vojnika završila galipoljem ili jurišima kozačkih kopljanika na nemačke tenkove..."čime ćemo se u boju raspoznavati? raspoznavaćemo se po junaštvu..."kordoni policije su crni zbog psihološkog efekta;ne zaboravite da tih policajaca ima NEUPOREDIVO manje od demonstranata i neophodno je da koriste svaku mogućnost koja im ide na ruku.maskiranje vojnika je REALNA potreba i nema veze sa vašom predstavom romantičnog potrošača strip-revija.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Kultura /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja