Na listi stranih državljana koji su kupili kiparske „zlatne pasoše” najmanje je devet ruskih oligarha čija imovina vredi više od milijardu dolara, a tu je i najbogatija žena u Aziji, te mnogi pripadnici poslovne i političke elite Rusije, Kine, Vijetnama i Avganistana, koji su u istočnom Mediteranu potražili utočište za svoj sumnjivo stečen kapital.

Na osnovu 1.400 poverljivih dokumenata u koje je istraživački tim Al Džazire imao uvid, utvrđeno je da su u periodu od 2017. do 2019. godine 2.544 osobe, po ceni od nešto više od dva miliona evra, dobile državljanstvo ove članice Evropske unije. Iako u slučaju „Kiparski papiri” nisu obelodanjena sva imena, katarska televizija je objavila da je pasoš ove države u prethodnom periodu dobilo više od 1.000 Rusa i oko 500 kineskih građana.

Da bi spasao ekonomiju od finansijske krize, Kipar je 2013. godine uveo program investiranja u zamenu za dobijanje državljanstva. Od tada se u kiparsku ekonomiju slilo osam milijardi dolara, uglavnom ruskog novca.

Taj kiparski program stalno je bio na meti kritika u Briselu, jer su se u EU bojali da bi ova članica mogla postati sporedna vrata za sve one koji, uprkos poreklu novca, žele da mu omoguće sigurnost u EU, kao i slobodu kretanja i poslovanja za sebe. Bivša potpredsednica Evropske komisije Vera Jurova kaže da su mnogi kriminalci kupovali kiparske „zlatne pasoše” da bi oprali svoj novac.

„Ne želimo trojanskog konja u EU”, poručila je Jurova.

Mnogi Rusi koji su dobili kiparsko državljanstvo zaradili su novac preko političkih i ekonomskih veza, a neki od njih bili su na važnim pozicijama u vlasti. Na pritisak EU, vlada u Nikoziji je prošle godine „politički izloženim osobama” iz drugih zemalja zabranila da kupuju „zlatne pasoše”. Nikozija je u julu donela i novi propis, po kojem se ipak može ukinuti državljanstvo svakoj osobi za koju se utvrdi da narušava kiparski nacionalni interes.

Međutim, to nije dovoljno, jer će veći broj stranaca ipak zadržati kiparske pasoše. Zato je članica Evropskog parlamenta Sofi int Veld u pismu evropskom komesaru za pravdu Didijeu Rejndersu poručila da je „krajnje vreme da komisija preduzme odlučniju akciju u vezi s ovim pitanjem”.

„Jasno je da situacija postaje neizdrživa i neobjašnjiva za građane Evropske unije koji se bore za jednakost i protiv korupcije”, kaže ova holandska evroposlanica, zahtevajući da se EU ozbiljnije pozabavi ovim problemom.

Među uticajnim Rusima koji su dobili kiparsko državljanstvo su bivši zamenik ministra ekonomskog razvoja Igor Reva, nekadašnji član ruskog parlamenta Vadim Moškovič, a na listi se nalaze i svojevremeni šef podružnice državne železnice Vitalij Evdokimenko, kao i Vladimir Kristenko, poreklom iz porodice koja se hvali jakim političkim vezama, dok je njegova maćeha aktuelna zamenica premijera Rusije.

Ali, među Rusima kojima je Kipar postao „druga domovina” je i grupa bogatih poslovnih ljudi koja je nekada bila dobro povezana, a sad je u Putinovoj nemilosti. Većina ih je optužena za finansijski kriminal, ali kiparski pasoši pomogli su im da ostanu van ruskog dometa. Na toj listi je i bivši čelnik „Gasproma” Nikolaj Gornovski, koga Moskva traži zbog zloupotrebe položaja, ali Velika Britanija za sada odbija da ga izruči. Zatim, Jurij Obodovski, ruski bankar, tražen zbog podmićivanja i korupcije u vezi sa ugovorom za državne železnice. Među onima koji imaju kiparski pasoš su i braća Aleksej i Dmitrij Ananijev, koju su ruske vlasti optužile za proneveru u banci koju su osnovali.

Pozivajući se na istraživanje o „kiparskim papirima”, honkonški dnevnik „Saut Čajna morning post” piše da kinesku „listu” na Kipru predvodi Jang Huejan, glavna vlasnica holdinga „Kantri garden”, čije bogatstvo se procenjuje na 20 milijardi dolara. „Forbs” je Huejanovu proglasio za najbogatiju ženu Azije, a na listi najimućnijih žena na svetu nalazi se na šestom mestu. Od 500 Kineza koji su kupili kiparski pasoš, za sada je objavljeno osam imena, i svi spadaju u grupu „politički izloženih osoba”. Pre svega zato što su oni ili članovi njihovih porodica na lokalnom nivou članovi „Narodne političke konsultativne konferencije Kine”, takozvanog politički savetodavnog tela.

Kako piše „Saut Čajna morning post”, prema zakonu koji je stupio na snagu u julu, svi zaposleni u javnom sektoru mogu biti otpušteni ako su bez odobrenja stekli strano državljanstvo ili mesto prebivališta.

Od aktivnih stranih političara koji su dobili kiparsko državljanstvo najpoznatiji je predsednik donjeg doma avganistanskog parlamenta Mir Rahman Rahmani. On ne samo što je kupio kiparske pasoše za sebe, svoju suprugu i tri ćerke, već je za svoju porodicu nabavio i putne isprave karipske države Sent Kits i Nevis. Bivši general Rahmani pre ulaska u politiku bio je „uspešan biznismen”, koji je posredovao u sklapanju ugovora između vlade u Kabulu i američke vojske, koji se odnose na transport i nabavku goriva.

Na listi onih koji su trgovinom uticajem i političkim vezama stekli dovoljno novca da kupe kiparski „zlatni pasoš” su i član vijetnamskog kongresa Fam Fu Kvok, ali i Taha Mikati, brat bivšeg libanskog premijera Nadžiba Mikatija, bivši član ukrajinskog parlamenta Volodimir Zubki, Muhamed Džamil, član Agencije za strana ulaganja u Saudijskoj Arabiji, Apurv Bagri, predsedavajući Agencije za finansijske usluge Dubaija.