ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 31.08.2020. u 19:00 Aleksandar Apostolovski

Magareće godine u četiri kvadrata

Kako će od 1. septembra dečaci igrati školski basket, kako će klinke navijati, kako će se rukovati ili zagrliti? Kako će dečaci zapamtiti lica devojčica? Samo po očima obojenih diskretnom maskarom

Za đake prvake je obavezan odlazak u školu. Drugarice i drugari će se upoznati tako što će se gledati u oči. Ostali deo lica biće im pokriven maskama. I učiteljice i učitelji imaće tkaninu preko lica, tako da će klince koji prvi put uđu u učionicu, zapamtiti po očima. Ali kako ih u učionici mora biti najviše petnaestoro, biće podeljeni u dve smene. Prva će pratiti nastavu od osam ujutru, druga od 11. Dakle, dobro sam zapamtio kratki brifing svoje koleginice Milenije Simić koja me uputila u školsku problematiku u doba korone. Takvo pravilo važi za prva četiri razreda osnovne škole. Kada sam stigao do osmaka, morao sam da prekinem Mileniju koja u malom prstu drži obrazovanje. Naime, zamantalo mi se. Učionica valjda mora imati 60 kvadrata, kako bi svaki klinja imao četiri metra kvadratna samo za sebe. Klinci moraju da se fizički distanciraju zbog njihovog zdravlja, a kako će disati s maskama, pojma nemam. Naročito ako topli talas iz Afrike nastavi da se kreće ka Srbiji.

Srednjoškolce muče druge brige. Devojčice planiraju, verujte mi na reč, kao nezaštićenom svedoku, da diskretno šminkaju samo vidljivi deo lica. Dakle, stavljaće maskaru. Muče ih i druge brige. Šta ako su im najbolji drugovi i drugarice u drugoj grupi? Gde će se sresti? U kafićima, naravno, koji rade do jedan posle ponoći.

Setio sam se Bogdana Tirnanića. Bio je donekle u pravu kada je tvrdio da se piskaralo postaje na više načina, a jedan od njih je kad te izbace iz svih škola. Najveći jugoslovenski novinar shvatio je u njegovo doba, beše to davno, da od klasičnog obrazovanja nema vajde, pa je prvi smislio dualno obrazovanje: od skitnje po ulicama, do bifea Ateljea 212. Nije uzalud krečio. Ponavljač Tirke pisao je doktorski. Sada ga shvatam kada je govorio zašto ne voli da barata činjenicama već da analizira društvene i političke fenomene. Obožavao je i film. Visio je po bioskopima kada je bežao sa časova. Kako da, recimo, uvežem da će petaci i sedmaci ići u školu ponedeljkom, sredom i petkom, dok će šestaci i osmaci pohađati nastavu utorkom i četvrtkom, a onda će se rotirati. A tek oni koji su se odlučili za onlajn nastavu? Hajde, čik pobegni s časova u virtuelnom svetu. Čini mi se da je bilo lakše postaviti trupe u Cerskoj bici nego organizovati početak nastave u doba ko zna kog pika, ko zna kog talasa virusa. Dobro je da je epidemiološka situacija sve bolja i da naša deca počnu sa školom, jer ako se stanje pogorša, lako će ostati kod kuće i družiti se sa nastavnicima, gledajući u televizor.

Dragan Stojanović

Za razliku od Tirketa, ja sam bio klasični štreber, a kako su u nekadašnjoj Sedmoj beogradskoj gimnaziji na Karaburmi, kasnije rasformiranoj jer je nosila epitet kaubojska, predavali živopisni profesori koji su bajkovito pričali i lupali ćuške, bilo je više nego zanimljivo u pretrpanim učionicama koje su se volšebno praznile pred pismene zadatke. Oni koji su bežali, nikada nisu postali Tirke. Takav je bio samo jedan. Ali u kolektivnoj bežaniji sa časova bilo je izvesne revolucionarne romantike i izraza dečje pobune. Očevi, a naročito majke, to su rešavali postupcima zbog kojih bi u doba sadašnje i apsolutizma političke korektnosti, završili na robiji, a mi u Centrima za socijalni rad.

Mogu da zamislim mog pokojnog profesora geografije Ljubu Nikčevića kako nosi masku i upravlja vajber grupama. Ličio je na Toma Džonsa i ko će ga znati zašto, imao je običaj da najbolje đake udara pesnicom po ramenu, ali tako nežno, da smo leteli u ćošak, gde nam je brojao do osam. Kada su prvi put narko-dileri provirili u školsko dvorište, Ljuba ih je snimio sa prozora. Otrčao je iz učionice, a mi smo posmatrali kako ih mlati. Čekao je narodnu miliciju pušeći cigaretu. Mnogo godina kasnije, ispričao mi je da su njegove vaspitne metode pretvarale dečake u muškarce, za doba koje će nastupiti. Nikako, međutim, nije uspeo da ukroti legendarnog Šojku, igrača lokalnog košarkaškog kluba, valjda iz najniže beogradske lige, koji je prvom timu Zvezde na prijateljskim utakmicama ubacivao po 40 poena. Nikada nije postao Moka Slavnić, iako su bili iste visine, jer ga je ulica uzela pod svoje. Umesto mleka, pio je pivo.

Sve to gledali smo kroz prozore učionica, a kada bi silazili na teren, pokušavali smo da budemo Šojka, što je bilo nemoguće, jer je takav bio samo jedan. Kako će od 1. septembra dečaci igrati školski basket, kako će klinke navijati, kako će se rukovati ili zagrliti? Kako će dečaci zapamtiti lica devojčica? Samo po očima obojenih diskretnom maskarom.

Ali najvažnije je da budu zdravi. Da sam neko i nešto u prosveti, izabrao bih po desetak najvažnijih lekcija u polugodištu iz svakog predmeta i učio ih samo to, uz obaveznu dodatnu lektiru i spisak filmova koje moraju da odgledaju. Ljuba je, recimo, zabranjivao da učimo napamet koliko Australija ima ovaca, grmeći na tadašnje pisce udžbenika, smatrajući ih ovnovima, jer je verovao da bubanje ne vodi nikuda osim u Savez komunista. Insistirao je da shvatamo procese, tako da nikada nisam razumeo da li je on predavao geografiju ili matematiku, istoriju ili filozofiju, književnost ili astronomiju.

Da sam bar neko, terao bih klince da čitaju klasične romane. Nadam se da je Branko Ćopić još u lektirama. Shvatiće mališe da je Branko „Magareće godine” posvetio nama, a ne njima. Velike uši tih plemenitih životinja, nikakve maske ne mogu da sakriju!

Komentari8
9cb17
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Предраг Давидовић
Са маскама,али као без маски.. Било који начин предавања може да буде квалитетан. Важно је да наставник или професор зна да пренесе знање ученику,иначе је немогуће квалитетно радити. Текст је веома добар и занимљив,даје одговарајући опис оном ко жели да разуме..
SNEZANA
Sve pohvale za ovaj clanak. Izuzetno lepo receno tj. napisano....lepa secanja na moje detinjstvo.
Pekos
Divan clanak,nostagican za nas bivse ucenike 7. gimnazije. Ljubo Nikcevic je imao obicaj da sa vrata baci dnevnik na katedru i nikad nije promasivao.Posle se kao cudio govoreci crnogorskim naglaskom : "Ko je buco ovi dnevnik"?Drugi legendarni profesor,njemu slican j bio profesor likovnog Ilija,"Ika" Panajotovic.Ne znam da li ste imali srecu da vam predaje.Sojka je bio sjajan igrac,nepredvidljiv.Pre njega zakon u basketu je bio moj kum Fica koga su zvali prva ruka Karaburme.
Nemanja
Ljuba Nikcevic je i meni predavao geografiju u Drapsinu. Jos pamtim njegovu analizu prirodnog prirastaja i njegovo misljenje da ce se trougao stanovnistva okrenuti. Sto se i desilo. Pamtim jos mnogo njegovih izlaganja. Kakav covek. Planina
Rada Novi Sad
Volim da vidim/pročitam/ "gde se Vaš Pogled" zaustavio ove nedelje. Sve ste kazali lepo,sa stilom.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja