ponedeljak, 19.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 30.08.2020. u 21:00 Gradimir Aničić
Portret bez rama: Miomir Korać

Srpski Indijana Džons

Драган Стојановић

Kad kažemo Miomir Korać, mislimo Viminacijum. A nije baš tako, jeste da je po njemu najpoznatiji, ali još je mnogo toga čime nas je zauvek zadužio.

Kao da je već rođenjem bio predodređen da bude miljenik. Treće dete – treća sreća – Tome i Božane – bio je ljubimac i igračka starijim sestrama. Detinjstvo provodi u Gnjilanu, odrasta u Beogradu. Uobičajeno školovanje i obilazak sveta posle gimnazije – pre fakulteta – volontirao je dve godine u Metropoliten muzeju u Njujorku. Po završetku Filozofskog fakulteta u Beogradu profesionalno bavljenje arheologijom, najpre na Đerdapu a potom u Viminacijumu – ono je čemu se potpuno posvećuje, i to traje do danas.

Učio je od naših najboljih arheologa – Miloja Vasića, Milutina Garašanina i Dragoslava Srejovića. U početku sa istraživačima stanuje po kućama seljaka, da bi kasnije izgradio veliki objekat – Domus po ugledu na rimsku vilu – za život i rad naučnika. Osnovao je i biblioteku od nekoliko hiljada stručnih knjiga koju mu je organizovala supruga – bibliotekarka.

Prvi je kod nas oformio interdisciplinarni tim za arheološka istraživanja, na samo nalazište naselio 25 naučnika, većina su doktori nauka koji tu žive i rade danonoćno. Često usred noći izlaze na lokalitet, zajedno s Miškom. Tu su i Mamut park i Avantura park koji rade 365 dana u godini. Neprekidno je na usluzi saradnicima i javnosti, uz širok osmeh ispod plavih detinje užagrenih očiju. Neki ga zovu i srpski Indijana Džons.

Sa neskrivenim žarom govori i o drugim lokalitetima, o 18 rimskih careva rođenih na tlu današnje Srbije. Iza njega je više stotina naučnih radova i nekoliko desetina monografija. Obišao je ceo svet, kao ekspert i učesnik u međunarodnim projektima i na kongresima, njegovo ime se s poštovanjem izgovara u svetu arheologije širom zemljinog šara.

Pre dve godine u Beograd je doveo ceo svet – na arheološki kongres. Tada su najveći svetski arheolozi rekli da će Viminacijum uskoro postati svetski centar arheologije, jer ima potencijal i organizaciju za iskopavanja u narednih dvesta-trista godina.

Na svim kontinentima, sa saradnicima, putujućom izložbom i predavanjima predstavio je Viminacijum i upisao ga u sve mape sveta – zato se sada ovde neprekidno smenjuju najznačajniji svetski arheolozi, kao članovi istraživačkih timova ili posetioci.

Razvio je i informacioni sistem iz oblasti arheologije ISA – zajedno sa stručnjacima Matematičkog fakulteta – koji je postao osnova za primenu računara u arheologiji. Niko kao on nije doprineo popularizaciji arheologije, u tome je nenadmašan. Snimio je stotine TV emisija: „Ako putem medija ne predstavimo ono što imamo, onda to i ne postoji.”

Uspeo je u davnašnjem naumu da Viminacijum bude samoodrživ, da se izdržava od svog rada, samo prošle godine je 100.00 ljudi kupilo ulaznice i suvenire, od čega se finansiraju buduća iskopavanja. Kada je na lokalitetu, kako običnog posetioca tako i naučnika dočekuje i ispraća domaćinski, kao da mu je rod rođeni u kuću došao.

Najviše njegovim zalaganjem, sledeće godine trebalo bi da svi arheološki objekti duž Dunava, od Bezdana do Prahova, budu uvršteni na Uneskovu listu u okviru obeležavanja rimskog limesa. Nada se da će stranci tek tada pohrliti u naše krajeve da vide šta imamo i da ih dostojno ugostimo.

Jednom je rekao: „Moj život je Viminacijum, ja sam njegov sluga.” Duhoviti posetilac Viminacijuma, očaran viđenim, napisao je: „Vrh, brate, vrh! Kopaj brže!”

Komentari4
f9a7e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nesicad
Viminacijum je imao "sreću" da je napušten u kasnoj antici i da na njemu nije bilo novih naselja. Tako je sve zadržano na otvorenom za razliku od np Beograda i Sremske Mitrovice gde su lokaliteti sada ispod samih gradova pa je otkopavanje teško a neki lokaliteti su i uništeni gradnjom zadnjih stotina godina !
Јасмина
Изванредан човек, стручњак, редак ентузијаста и истински заљубљеник у своју професију - у некој замишљеној Влади националног спаса, нисам сигурна да ли бих Кораћу поверила Министарство просвете или Министарство културе ....
ВлаДо
Откривање Виминацијума треба захвалити багерској кашици која је скидала јаловину да дође до угља.И у садашње време када се сателитским снимцима могу открити скривени археолошки локалитети не може бити економски исплативог ископавања ако након археолога на наступе рудари.
јасна аничић
Браво за Кораћа и аутора текста! Таквих нам треба што више да кренемо незаустављиво напред.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja