ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 30.08.2020. u 22:00 Miroslava Derikonjić
SEKSUALNO NASILjE NAD DECOM

Dečak prijavio zlostavljanje po nagovoru drugarice

Deca postaju žrtve najčešće onih koje poznaju, a nije neuobičajeno da roditelji to znaju, ali ne reaguju.- Prevencija treba da počne u detinjstvu
(Фото Пиксабеј)

Podatak da više od 90 odsto mladih žrtava seksualnog zlostavljanja poznaje svog zlostavljača i da su od tog broja čak 30 odsto članovi njihovih porodica, nažalost, potvrdilo je čak nekoliko slučajeva u poslednjih deset dana. Javnost je ostala zapanjena informacijom da je majka, kako bi vratila dugove, pokušala da podvodi maloletnu ćerku, da je očuh silovao dvanaestogodišnju pastorku, da je vremešni muškarac duže od mesec dana seksualno iskorišćavao devetogodišnju devojčicu sa kojom je svakodnevno dolazio na plažu.

Sagovornici „Politike” slažu se da su deca žrtve zlostavljanja članova svoje porodice češće nego što to javnost naslućuje. Saglasni su i da su zlostavljači u većini slučajeva osobe koje su deci bliske, odnosno one kojima bezrezervno veruju. Istog su mišljenja i da treba preventivno da se radi na rešavanju ovog problema, pre svega kroz edukaciju dece.

Dr Zoran Pavlović, redovni profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu Univerziteta Privredna akademija i pokrajinski ombudsman, potvrđuje da se kao nasilnici najčešće pojavljuju detetu poznate osobe.

– Nije neuobičajeno da roditelji prepoznaju nasilje, ali da ga ne prijavljuju. Neka istraživanja, ali i medijski izvori, upućuju na slučajeve u kojima su majke seksualno zlostavljane dece bile svesne nasilja koje njihovo dete trpi, a nisu reagovale na njega. Upravo u tom smislu, valjalo bi načiniti dalje korake koji odgovornost usmeravaju ka roditeljima. Ovo podrazumeva osnaživanje u smislu poznavanja fenomenologije, simptomatologije i posledica nasilja, ali i informisanje o pravnim mogućnostima i dostupnim socijalnim servisima – objašnjava dr Pavlović.

Svako parcijalno rešenje problema seksualnog zlostavljanja dece, ma koliko izgledalo obećavajuće, kaže naš sagovornik, gubi na svojoj snazi ako nije jedinstveno. Iako je teško očekivati da je moguća promena globalnog kulturološkog konteksta, smatra dr Pavlović, nema razloga da se na svim (prvo na nacionalnom) nivoima ne učine određeni napori.

– Reč je o zahtevima decenijskog rada čiji se efekti tek očekuju. Posmatrano mikrosistemski, čini se da suštinski deo prevencije seksualnog nasilja počinje u detinjstvu. Društveni odgovor mora biti jasniji, i podrazumeva reakciju svih njegovih članova. Proklamovano odsustvo tolerancije na seksualno nasilje mora da nosi i efektivnu podršku deci, ženama i svim ranjivim kategorijama, ali i radu ne samo sa žrtvama, već i nasilnicima. Osuda kroz zatvorsku kaznu, bez da smo sigurni da osuđeni izlazi iz „proklete avlije” pripremljen za stvarni život, nosi novu opasnost koja će često da eksplodira. Moraju pod hitno da se urade programi koji bi bili prilagođeni upravo za izlazak sa izdržavanja kazne. Dakle, prevencija i osnaživanje pojedinaca i ohrabrivanje svih članova društva su naš cilj. Jer, zlostavljač može biti apsolutno svako, od ljudi iz najbližeg okruženja potencijalne žrtve, do nepoznatog izvršioca – smatra naš sagovornik.

Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić” koja se bavi zaštitom dece, kaže da se na osnovu informacija koje su dobijali na radionicama koje su organizovali, može naslutiti da zajednički imenitelj za zlostavljače ne postoji, kao i da deci treba mnogo vremena da progovore o pretrpljenom nasilju.

– Seksualno zlostavljanje dece u porodicama je veoma često, čak mnogo češće nego što može i da se pretpostavi. Zastrašujuće je da se posle svake radionice koju organizuje fondacija javi jedno ili dva deteta koje se osmeli da priđe da nam ispriča svoju tajnu o pretrpljenom nasilju. Trudimo se da izađemo u susret svakom od njih: da razgovaramo o njegovom problemu i pokušamo da ga rešimo, da stupimo u kontakt sa članovima njegove porodice, da mu pružimo psihološku i svaku drugu vrstu pomoći – navodi Jurić.

Zlostavljač, objašnjava osnivač Fondacije „Tijana Jurić”, može da bude bilo ko i to je – ključni problem. Kaže da mu je praksa pokazala da roditelji i staratelji često ne žele da prihvate činjenicu da im je dete zlostavljano i da su to činili njihovi najbliži.

– Svaki je slučaj težak i složen sam po sebi. Pravila u vezi sa vremenskim trajanjem zlostavljanja ne postoje, postoje samo deca koja će se pre, kasnije ili nikada obratiti za pomoć. Poslednji slučaj na kom smo radili otkriven je zahvaljujući želji jedne divne devojčice koja je po svaku cenu htela da pomogne svom bliskom drugaru. Ona ga je nagovorila da nam se obrati i tako je problem počeo da se rešava. Nije mnogo manji problem kada se zlostavljanje prijavi na početku, ali je lakše delovati i svakako lakše rehabilitovati dete. Jako je važno, možda i najvažnije edukovati decu o tome šta je sve zlostavljanje i tako ih osmeliti i ohrabriti da ne ćute – zaključuje Jurić i šalje poruku svim roditeljima da pričaju sa svojom decom o onome što ih muči jer im se samo tako može pomoći.

Trajne psihofizičke posledice

U preventivi, kaže prof. dr Zoran pavlović, treba poštovati institucije sistema kao uslov bez koga se ne može. Prva stanica u obraćanju ne bi trebalo da budu mediji bilo kog formata.

– Posledice, bez obzira na nivo uzrasta individue su i lične i društvene. Viktimiziranost deteta seksualnim nasiljem ostavlja trajne posledice psihofizičke prirode, gde je neophodno samu žrtvu osnažiti da bi mogla da se suoči sa problemom. Koliki je značaj te podrške ilustrovaću primerom jedne od federalnih država SAD, gde se za žrtvu seksualnog nasilja i njeno osnaživanje na godišnjem nivou izdvaja i do 100.000 dolara. Bez društvene podrške, a ne samo one u okviru porodice ili škole, dolazimo u opasnost da će i sama žrtva seksualnog nasilja biti sutra potencijalni izvršilac. Naravno, seksualno viktimizirano dete mora da dobije takav oslonac koji će mu omogućiti uspostavljanje odnosa poverenja prema drugima, kao i slabljenje negativnog iskustva koje nosi. Samo tako se dolazi do trajne korekcije i izgradnje odnosno obnavljanja pozitivnih stavova kod dece, mladih a kasnije odraslih u svetu u kom su bili povređeni – smatra prof. dr Pavlović.

Komеntari0
44f04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja