petak, 22.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 30.08.2020. u 19:00 Branka Vasiljević
U Zemunu, PODNO GARDOŠA

Zablistala unutrašnjost Nikolajevske crkve

Posle 13 godina završena obnova jednog od najstarijih hramova u Beogradu. – Konzervator Tatjana Filipović obnovila oko 250 kvadrata ornamenata i 24 zidne slike velikog formata
Протојереј Драшко Тепавац, старешина цркве (Фотографије Раде Крстинић)

Nikolajevska crkva u Zemunu, najstariji parohijski hram u Beogradu, zablistala je ovih dana u svoj svojoj raskoši. Na potpunu obnovu ove lepotice u zagrljaju Gardoša čekalo se punih 13 godina.

– Uspeli smo da uradimo najveći deo posla koji smo planirali. U unutrašnjosti je obnovljeno zidno slikarstvo i ornamentika iz 17. veka, kao i ikonostas star više od dva i po veka koji radio naš poznati majstor iz doba baroka Dimitrije Bačević. Njega je veštom rukom obnovila Jelena Ivanišević, konzervator-restaurator. Trenutno se završava propovedaonica koja takođe najverovatnije potiče iz tog perioda. Očekujemo da ona bude gotova za oko mesec dana. Sve što je obnovljeno u hramu rađeno je pod nadzorom Republičkog zavoda za zaštitu spomenika – kaže protojerej Draško Tepavac, starešina Crkve Svetog oca Nikolaja.

U dvorištu je završena crkvena prodavnica i palionica za sveće, što je od posebnog značaja jer je čađ od njih ranije uticala na izgled unutrašnjosti hrama.

Pored kućice završen je i parohijski dom gde se nalazi sala u kojoj se okupljaju vernici i prostorije koje koriste sveštenici.

– Velika podrška u obnovi crkve bili su nam vernici i opština Zemun, uz čiju pomoć smo uspeli da napokon, posle toliko godina, obnovimo ovaj naš hram – kaže Tepavac.

Poslednji potez četkicom na zidnom slikarstvu i ornamentima Tatjana Filipović, konzervator, restaurator i slikar, stavila je prošle sedmice.

– Moj zadatak bio je ne samo da konzerviram postojeće slike na zidu i na svodu, već i da vratim izgled nekadašnjih ornamenata koji su se usled vlage, ali i kasnije radova gotovo potpuno izgubili. U tome mi je pomogla moja fotodokumentacija koju sam uradila još 2007. godine kada su počeli prvi poslovi na obnovi zidnog slikarstva u hramu. Posao jeste trajao dugo, radilo se uz pomoć skela, po više časova dnevno, ali sam uspela da svaki ornament vratim u centimetar tamo gde je bio – priča Filipovićeva.

Ova umetnica iza koje su godine rada na mnogim hramovima, među kojima je i Žiča, vratila je prvobitni izgled ornamentima koji su se prostirali na oko 250 kvadrata. Sama i uz pomoć kćerke konzervirala je i 24 zidne slike velikog formata u priprati, horu i balkonu. Treba napomenuti da su te slike široke oko dva metra i visoke oko tri.

– Učinili smo sve da ovo šta je urađeno traje. Zbog toga smo i koristili specijalne boje nabavljene u Nemačkoj čija je garancija 50 godina – ističe Filipovićeva.

A Nikolajevska crkva čekala je dugo da bude potpuno bezbedna i ulepšana.

Prvi koraci na obnovi počeli su 2007. godine kada je Tatjana i izabrana na konkursu opštine Zemun za konzervaciju i restauraciju zidnih slika i ornamenata. Zidne slike nisu klasične freske. One su, kako kaže, načinjene u al seko tehnici koja podrazumeva da se na malteru radi uljanim bojama, dok se u fresko slikarstvu radi na svežem malteru krečnom vodom i pigmentima u prahu.

Novi život zidnog slikarstva i ornamentike iz 17. veka

– Konzervacija je bila krupan zalogaj jer se zidno slikarstvo i ornamentika u crkvi nalazilo u katastrofalnom stanju. Te 2008. kada sam počela sa prvim poslovima u crkvi se svuda osećala buđ, a kada smo se popeli na skelu uočili smo i velike pukotine ispod zidnih slika koje su ukazivale na problem sa statikom. I temelji su bili podriveni jer se ispod crkve stvorilo pravo jezero. Vlaga i memla uvukla se u sve pa su se slike ljuštile i otpadale. Crkvu je obišao i jedan od stručnjaka koji radio i na obnovi Hilandara i rekao da se sa radovima istog trenutka prekine – priseća se Tatjana.

Moralo se brzo delovati i uraditi sve da se prvo reši statika objekta. Alarmiran je Gradski zavod za zaštitu spomenika i Patrijaršija, a u decembru 2008. godine stali su svi konzervatorski radovi. U naredne dve godine birao se stručnjak koji bi se prihvatio obimnog i izuzetno osetljivog posla rešavanja statike hrama. Ukoštac sa tim uhvatio se Građevinski fakultet. Urađen je cerklaž spolja, postavljene utege unutra, kao i sistem za odvod vode koja se nakupljala ispod crkve. Samo za sušenje hrama trebalo je oko godinu dana. Svi ti poslovi završeni su 2010. godine. Do tada Filipovićeva je uspela koliko-toliko da konsoliduje zidne slike, ali i da fotografiše sve detalje na malteru.

Pre dve godine krenulo se i u ovaj poduhvat. Prvo je obnovljen ikonostas, a sada je Tatjana završila svoj deo posla – slike i ornamente.

Čestice moštiju svetaca

Nikolajevska crkva po mnogo čemu se izdvaja od drugih hramova u prestonici. U njoj se čuvaju delovi moštiju Svetog Andreja Prvozvanog, prvog Isusovog apostola i rođenog brata apostola Petra, Svetog Nikolaja, Svete Petke, Svetog Nektarija i Svetog Stefana.

Hram posvećen prenosu moštiju svetog oca Nikolaja

Nikolajevska crkva se prvi put spominje u spisima nemačkog propovednika Stefana Gerlaha iz 1578. godine gde se navodi da su Srbi u selu Zemunu imali crkvicu delimično pokrivenu slamom i daskama. Crkvene vlasti počele su izgradnju 1717. godine pa je do 1731. na ovom mestu sagrađen skroman hram posvećen ocu Nikolaju.

Godine 1745. dobijena je dozvola za zidanje nove bogomolje i ona je najverovatnije završena 1752.

U porti je smešten parohijski dom, izgrađen na mestu gde je 1745. osnovana prva srpska škola na ovim prostorima u kojoj je početkom 19. veka službovao Joakim Vujić.

Hram nosi ime po svetom ocu Nikolaju, zaštitniku moreplovaca. Crkva je posvećena prenosu njegovih moštiju koji se obeležava 22. maja. Tog datuma su zbog najezde muslimana 1087. godine mošti Svetog Nikolaja iz grada Mira u Likiji prenesene u Bari u Italiji.

Komеntari1
310c3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Миодраг Стојковић
Храму, " Св. оца Николаја" желим све будуће време , у новом руху , успешан живот са својим парохијанима , чији сам и ја члан тј. верник.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja