subota, 31.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 01.09.2020. u 20:15 Borka Golubović-Trebješanin
INTERVJU: Vida Ognjenović, književnica i rediteljka

Izolacija je drugo ime za pomor kulture

Svaka uloga umire na rukama podjednako i najboljeg i najgoreg glumca ako ga niko ne gleda
Вида Огњеновић (Фото Танјуг/Ј. Пап)

Sedmo izdanje festivala „Novi tvrđava teatar”, istina u znatno „manjem” izdanju biće održano u ambijentalnom prostoru vile „Stanković” u Čortanovcima od 4. do 8. septembra. Vida Ognjenović, književnica i rediteljka, u ovom slučaju i aktuelna selektorka i umetnički direktor festivala napravila je repertoar od svega tri predstave, uz napomenu da je važno da će ipak biti održan i da neće prekinuti kontinuitet.

Koliko je napora bilo potrebno uložiti da i ove godine zaživi „Novi tvrđava teatar”?

Mnogo, naravno, ali bar nije bilo uzalud. Da su normalne prilike, taj napor ne bismo ni pominjali, jer znamo da su pripreme pozorišnog festivala takoreći neprekidna trka sa mnoštvom raznolikih prepona, a malo je onih za koje je dovoljan obični zalet. Taman nađete pravu predstavu, ispostavi se da je vaš budžet preskroman za takav poduhvat, izaberete drugu, ali ekipi ne odgovaraju datumi, treća pak ne može da se prilagodi izvođenju na otvorenom. Kad se desi da se sve to usaglasi, a i to se događa, mada ređe, pojavi se ovaj nevidljivi monstrum, zvani korona, s kojom nema pregovora i baci vas u konopce, kao umornog boksera... E, tako je bilo s nama ovoga puta. Već u martu smo počeli da strahujemo, ali smo se nadali da će, do početka jula, epidemija da se smiri, onda smo u junu odlučili da pomerimo datume za avgust, pa ubrzo zatim shvatili da je i to preblizu i odlučili se za septembar u nadi da ćemo pošto je naš festival na otvorenom, svakako naći načina da ga održimo... I, evo, sve je spremno, i gledalište i scena su podešeni prema propisanim zahtevima... I publika se raspituje. I toplo je... Korona nema šanse…

Šta će publici ponuditi ovogodišnje „korona” izdanje?

Pandemija nas je primorala da se oslonimo samo na domaće predstave, jer ansambli čak ni iz neposrednog okruženja nisu mogli da putuju. Prikazaćemo tri predstave od kojih će se dve takmičarske igrati po dva puta, pošto je gledalište znatno manje zbog razmaka među sedištima. Festival otvara predstava: „Upotreba čoveka”, u režiji Borisa Liješevića. To je dramatizacija istoimenog romana Aleksandra Tišme. Uradili su je dramski pisac Arpad Šili i reditelj Liješević. Reč je o međufestivalskoj koprodukciji našeg festivala „Novi tvrđava teatar”, „East West Centra” iz Sarajeva, Grad teatra iz Budve i Novosadskog pozorišta. Igraju prvaci naših pozorišta i grupa darovitih mlađih glumaca. Zatim tu je predstava „Ana Karenjina”, dramatizacija romana Lava Tolstoja, u režiji makedonskog reditelja Dejana Projkovskog, a izvodi je ansambl Novosadskog pozorišta sa Martom Bereš u naslovnoj ulozi. Treća predstava je drama Dejvida Mameta: „Oleana”, produkcija Fakulteta savremene umetnosti iz Beograda. Trudili smo se da repertoar, iako skraćen, bude raznovrstan, dok su ostale selektovane predstave koje ove godine nisu mogle da budu izvedene, uvršćene u repertoar festivala za 2021. godinu.

Koliko je važno da festival i kulturne manifestacije i u novim okolnostima nastave da dele scenske kreacije sa svojom publikom?

Veoma je važno. Mislim, presudno. Izolacija je drugo ime za pomor kulture. Znamo da neka umetnička dela nastaju daleko od javnosti, ali namenjena su njoj i žive samo u tom odnosu. Pozorišna predstava, na primer, ne postoji bez publike, naprosto nije završena umetnička celina, već samo proba, proces gradnje. Pa, može li se živeti u zidovima bez prozora i krova. Može se za nevolju prespavati ako se mora, ali to nije stanovanje. Tako isto taj neposredni dijalog izvođača i gledaoca je jedini zaokružen, autentičan pozorišni čin. To je uslov opstanka predstave i jedini način da se pozorište održi u životu, jer ma kako na prvi pogled izgledala narcisoidna, i samodovoljna, izvođačka umetnost je potpuno zavisna od neposrednog pogleda gledaoca. Ogledalo uopšte nije dovoljno glumcu uz sve razloge za zadovoljstvo svojim odrazom u njemu. Ne, njemu je za dovršenje glumačkog čina neophodno živo i oštro oko gledaoca. To mu je nezamenjivo ogledalo. Inače, svaka uloga umire na rukama podjednako i najboljeg i najgoreg glumca ako ga niko ne gleda. Zato neka snimljene predstave budu arhivalije, neka ih, nek služe za dokumentaciju, a ne kao instant zamena za pozorišni doživljaj.

Zašto ljudima teško pada izolacija?

Zato što je čovek samo po izuzetku, ili ličnoj odluci, sam sebi dovoljan usamljenik, inače je deo ljudskog stada. I onda kad ga neko, ili nešto prisiljava da se osami i bude što dalje od drugih, on to, s razlogom doživljava kao veliko ograničenje i oseća se ugroženim. Znamo da je teško biti imigrant, ali smo sad iskusili da ni biti izolant nije baš laka sudbina. Još ako sve to prate pretnje kaznama za prekršaj i zarazom kao posledicom neposlušnosti, čovek se sve više oseća kao zatvorenik. Pa onda ta stroga upozorenja deci da paze da ni za živu glavu slučajno ne zagrle koga od starije rodbine, ili poznanika... Ispada da je zagrljaj smrtonosno nasleđe iz pretkoronskog doba koga treba striktno zameniti krutim udaljavanjem i namrštenim klimoglavima. Dakle, ljudi, što dalje jedni od drugih. Ne znam, ako ikad korona prođe, moraće se organizovati kursevi zagrljaja i dodira, inače...

Kako provodite ove „mirne” dane? Koju poruku, savet biste podelili, uputili u ovim vremenima?

Radim, evo spremam se za otvaranje festivala. Nosim masku sa potpisima preživelih izolanata. Viđam se s prijateljima da zajedno dangubimo u vazdašnjim žestoko opozicionarskim razgovorima. Moj savet je: ne dajte se, čovek je stvoren da se brani... A Dunav teče, briga ga za koronu...

Komentari3
a5b5e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Paja
U tom slucaju Srbija je u izolaciji vec 30 godina.
opažanje
Vi DOS-ovci ste najviše pomorili kulturu, a vidim da se vaši repovi i danas vuku i bahate.
milka/Beba/ Cabrilo
Tako treba, umetnost je jaca od korone. Bravo za gospodju Ognjanovic.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja