Umesto da podigne svest stanovništva i ukaže na probleme onih za kojima se traga i članova njihovih porodica, Međunarodni dan nestalih koji se obeležavao 30. avgusta, u našoj zemlji pokrenuo je polemiku o zvaničnom broju nestalih u Srbiji. Reagujući na informaciju Fondacije „Tijana Jurić” da se u registru nestalih osoba Srbije nalazi 75 ljudi, načelnik Odeljenja za suzbijanje opšteg kriminaliteta UKP-a Milan Davidović kazao je da ovi podaci nisu verodostojni i da se u njemu nalazi dosta netačnih informacija. Zvaničnik MUP-a, međutim, nije rekao koliki je tačan broj nestalih u našoj zemlji. Zato se javnost zapitala manipuliše li se ovim brojem i da li se on krije.

U izjavi koja je pisanim putem dostavljena medijima, Davidović je naveo da je prilikom provera ustanovljeno da za 14 osoba, čija se imena nalaze u registru Fondacije „Tijana Jurić”, nikada nije prijavljen nestanak MUP-u.

– Među njima je i osoba koje je prema našim proverama boravila u ekstradicionom pritvoru, zatim jedna koja je pre 20 godina otišla za Italiju, kao i jedna koja je pre 28 godina otišla u Nemačku, a za koju je utvrđeno da tamo živi i radi. Na istom sajtu nalazi se devet osoba koje se vode kao nestale, ali smo utvrdili da su potrage obustavljene jer su njihova tela pronađena ili su proglašeni mrtvim. Takođe, još 11 koje se vode kao nestale na sajtu „Nestali Srbija” u međuvremenu su pronađene i za njima su obustavljene objave. Na sajtu se nalaze i dve osobe iz kriminogene sredine, za kojima policija traga, a koje su pravosnažno osuđene na višegodišnje kazne zatvora – navodi se u pisanoj izjavi načelnika Odeljenja za suzbijanje opšteg kriminaliteta UKP-a.

U izjavi, pored ostalog, piše i da MUP brine o svakom građaninu Srbije i da je njihova bezbednost apsolutni prioritet. Dodaje se i da pripadnici ovog ministarstva čine sve da se svako dete i odrasla osoba, oseća sigurno i bezbedno – kako kod svoje kuće, tako i na ulici.

– Važno je praviti razliku između odlazaka od kuće i krivičnog dela otmica. Otmice su izuzetno retke u našoj zemlji i efikasno se rešavaju, promptno i bez odlaganja. Takođe, ukoliko policija u saradnji sa tužilaštvom proceni da je neophodno objaviti fotografiju nestale osobe, a u vezi je sa izvršenim krivičnim delom, mi to neizostavno odmah činimo i alarmiramo javnost – ocenio je Davidović.

Često se u javnosti govori o ogromnom broju nestalih, punoletnih građana, koji apsolutno ne odgovara istini. Time se, navodi Davidović, stvara lažni osećaj nesigurnosti i građani se dovode u zabludu.

– Kada je reč o nestancima odraslih, reč je uglavnom o osobama koje su od kuća otišle svojom voljom i ne žele da budu javno eksponirane na bilo koji način. Među njima ima i dementnih, psihički obolelih, osoba koje žele da napuste svoje partnere, ili pak stupaju u bračne i vanbračne zajednice. Stavljanje takvih ljudi u nekakav javni registar jednako je kršenje njihovog prava da odu od svoje kuće, pošto na to imaju apsolutno pravo i policija u tome ne može da ih spreči. Takođe, događa se da nam porodice prijave nestanak, a da mi nedugo zatim prilikom potrage pronađemo njihova tela, i ovde je reč o suicidu – rekao je Davidović.

Odgovarajući na navode zvaničnika MUP-a da registar Fondacije „Tijana Jurić” ne sadrži istinite podatke, njen osnivač Igor Jurić za „Politiku” je kazao da mu je jako drago što se neko oglasio povodom broja nestalih, makar i na ovaj način. On je dodao da može i da se složi da u registru fondacije ima netačnih podataka u smislu da li je osoba za kojom se traga živa ili ne, jer im porodice često ne jave ishod potrage.

– Kada je reč o brojevima o kojima načelnik Davidović govori u smislu da su manji od onih u našem registru, volelo bih da mi odgovori koji je tačan broj. Nije mi jasno zašto je Srbija jedna od retkih država u svetu koja ne objavljuje broj nestalih osoba. Ako mogu države poput Rusije i Australije, gde na godišnjem nivou nestane više od sto hiljada ljudi i ne pronađe se u proseku jedna četvrtina, što su zvanični podaci njihovih ministarstava, mogu javno da objave, onda ne vidim problem da se to i kod nas uradi – naveo je Jurić.

Osnivač Fondacije dodao je da je inicirao sastanak sa predstavnicima MUP-a i poverenikom i da je na njemu vrlo konkretno traženo postojanje takvog registra.

– Biću najsrećniji kada dođemo u situaciju, da u momentu kada MUP oformi jedan ovakav registar, mi naš, ukoliko bude potrebno ugasimo, s obzirom na to da su državne mogućnosti mnogo veće od mogućnosti organizacije koja ima jednog zaposlenog i desetak volontera koji rade na ovom registru isključivo zbog višeg cilja – zaključio je Jurić.