subota, 31.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 01.09.2020. u 22:00 Ivana Albunović

Kakve su šanse čačanske šljive na Bliskom istoku

(Фото Добривоје Урошевић)

Šansa na Bliskom istoku postoji i za druge vrste voća i povrća iz Srbije, a ne samo za šljivu, kaže za „Politiku” Marko Selaković, rukovodilac kancelarije Privredne komore Srbije u Dubaiju. On je nedavno najavio mogućnost većeg izvoza domaćih poljoprivrednih proizvoda na ova tržišta, a posebno šljive, po kojoj je naša zemlja prepoznatljiva.

– Distributeri i trgovinski lanci zadovoljni su kvalitetom srpskog voća i povrća. Verujem da srpsko voćarstvo zaista ima šansu na ovom tržištu. Šljiva takođe ima priliku, ali moramo da uradimo dosta toga da bismo je iskoristili – ističe Selaković. Kako je rekao, prohodnost imaju sveža šljiva i sušeni program, a verovatno i plasman koncentrata, mada tu mogućnosti tek treba dodatno istražiti.

Vrlo je važno da uđemo u brendiranje srpske šljive ako želimo da osvojimo tržište Bliskog istoka. Sortiment koji imamo različit je od onog koji je prisutan na tom tržištu, smatra Selaković.

Brendiranje, kaže, ne podrazumeva samo izgradnju autentične robne marke već i kontinuitet u pogledu kvaliteta, količina, plasmana, poštovanja rokova. Prema njegovim rečima, to je jedan od velikih izazova koji treba da prevaziđemo ako želimo da budemo uspešni.

Upitan da li naš trenutni sortiment šljive može da zadovolji potrebe tog tržišta, Selaković kaže da je logično da se on u Srbiji razlikuje od onog koji je prisutan na Bliskom istoku.

– U Srbiji ipak 75 odsto ukupne proizvodnje šljiva odlazi za rakiju. Autentične čačanske sorte, ukoliko se uspešno brendira srpska šljiva, imaju veliku priliku za pozicioniranje. Izvesno je da potencijal postoji. Samo Institut za voćarstvo u Čačku ima 18 priznatih sorti šljive razvijenih u Srbiji – kaže naš sagovornik.

On ističe da ovo voće, koje se prodaje na tržištu Bliskog istoka, dolazi iz uvoza i da su te šljive „lepe na oko”, ali da se po ukusu teško mogu porediti sa srpskom šljivom.

– Siguran sam da među autohtonim sortama možemo naći adekvatnog konkurenta američkim sortama stone šljive koje dominiraju u regionu –uveren je Selaković.

Objašnjava da, kada je reč o sortimentu za sušenje tržište, Bliskog istoka je naviknuto na aženku – potrošači vole taj medasti ukus koji sušena aženka daje.

Imajući u vidu tradiciju koju srpsko šljivarstvo ima, uveren je da možemo da budemo konkurentni i u ovom segmentu. Bilo kroz prilagođavanje sortimenta ili intenzivno brendiranje. Kako kaže, i jedno i drugo košta, ali dugoročno daje rezultate.

Upitan da li u Dubaiju neke kompanije već pokazuju interesovanje za uvoz naše šljive ili drugih vrsta voća iz Srbije, Selaković ističe da interesovanje postoji i da je neposredno pred početak pandemije na sajmu „Gulfud” u Dubaiju Srbija uspešno predstavila svoje potencijale u prehrambenoj industriji.

Čelni ljudi najvećih trgovinskih lanaca direktno su iskazali interesovanje za srpsko voće. Na tržištu već ima jabuke iz Srbije, jagodičasto i bobičasto voće takođe ulazi na tržište, pre svega kroz smrznuti program.

Najveći izazov, prema njegovom mišljenju, jeste usaglašavanje standarda jer, da bismo uspešno osvojili ovo stabilno i platežno sposobno tržište, moramo da učinimo mnogo toga.

Kako kaže, optimizacija i standardizacija proizvodnje jeste prioritet.

Tržišta poput Bliskog istoka ne trpe kompromise u pogledu kvaliteta proizvoda, dizajna, rokova isporuke, količina. Moramo da radimo i na logistici. Standardi u domenu bezbednosti i zdravlja proizvoda, transporta, skladištenja i čuvanja, moraju biti ispoštovani.

– Vrlo je važno da budemo realni u procenama koliko i šta možemo, a ono što se dogovori mora da se poštuje – ističe Marko Selaković.

Komentari12
3c574
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Duda Palic
Muradin Rebronja.... Nisi rekao, dali se vase slatko dopalo Milosevicu i Mirjani?
Nikola Nesic
Čini se da je u pitanju veća promocija rukovodioca i kancelarije privredne komore Srbije u Dubajiju, nego čačanske šljive. Prodavati ubran sa grane proizvod uz sve premese o logistici i prepoznavanju kvaliteta kod arapskih kupaca, na uštb pravljenja rakije je ludost. Možda će priroda proizvoda manje ili nikako odgovarati arapskom tržištu, ali će se kroz rakiju sigurno više zaraditi i uposliti više ljudi.
@beogradjanin
Nisam videla čačanku na našim pijacama godinama, samo guraju one odvratne kartonske stenlejke. Zašto nema čačanke na pijacama i u supermarketima?
Zemunac
u Rusiji su trpali kamenje u dzakove sa šljivama da bi više težili i naplatili.. Naša posla sad bi arapima da uvale šljivu koji je u životu nisu videli i koji treba da ostave ananas mango kivi pataju i avokadu radi nase šljive! deca mba u PKB....pojma nemaju obiznisu i zivotu
Sreten Bozic -Wongar
Glavna privreda Srbije bulu su nekada sljive . Svaki druga seoska kuca imala je po nekoliko votnjaka, pusnicu za susenje voca,po nekoliko votnjaka i krdo svinja pod njima. Kada sam zadnji pit bio na selu bilo je jos uvek takvi votnjaka. PIK Takovo iz G. Milanovca preradjivao je sljive ali niko nije sadio nove votnjake.Narod sa sela je oteran u diasporu. Srela su obrasla u korov - ubijena je koka koja je nosila zlatna jaja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja