ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 02.09.2020. u 21:21 Dragana Jokić-Stamenković

Za ideje mladih doktora nauka devet miliona evra

Naučnici su dobili oko 200.000 evra po projektu kojim će doprineti razvoju naše medicine, ekologije, tehnike i privrede uopšte
Др Кристинa По­гр­мић Мај­кић ру­ко­во­ди про­јек­том „Де­токс” (Фо­то при­ват­на ар­хи­ва)

Zahvaljujući novčanim ulaganjima u njihov rad koja obezbeđuje republički fond za nauku, mladim naučnicima u Srbiji u naredne dve godine biće pružena šansa da se osamostale, rukovode projektom, formiraju svoj tim, istražuju, ali i da budu odgovorni za sve rezultate koje pritom dobiju. Ovaj fond Vlade Srbije će prvi put sa devet miliona evra finansirati istraživački rad na 59 projekata kojima rukovode mladi doktori nauka u našoj zemlji. Naučnici su dobili do 200.000 evra po projektu kojim će doprineti razvoju naše medicine, ekologije, tehnike, privede uopšte. Kako za „Politiku” naglašava dr Milica Đurić Jovičić, v. d. direktora Fonda za nauku, ovo je osmišljeno prema ugledu na evropska podsticanja mladih doktora nauka i biće sprovedeno u okviru Programa za izvrsne projekte mladih istraživača.

Kako bi predočila o kakvim je istraživanjima reč, direktorka fonda je ukratko izdvojila i nekoliko projekata na kojima su naučnici već počeli da rade. Tako će tim „Polygreen”, kojim rukovodi dr Pavle Spasojević sa Fakulteta tehničkih nauka u Čačku, pronaći nove načine za dobijanje plastičnih materijala upotrebom bioobnovljivih resursa, umesto nafte, na koju se gotovo u potpunosti oslanja industrija pravljenja proizvoda od plastike.

– Razloge za to vide u činjenicama da nafta nije obnovljiv resurs i da će je čovek pre ili kasnije iscrpeti, a da joj cena veoma varira usled različitih geopolitičkih uticaja. Takođe, prerada nafte ima izražen negativan uticaj na životnu sredinu. Tim će pokušati da sintetiše plastične materijale od poliestarske smole, koja se već koristi za izradu veštačkog kamena, delova u avio, automobilskoj i brodarskoj industriji, kao i premaza za kade i cevi – pojašnjava dr Đurić Jovičić.

Mladi doktori nauka predvođeni dr Petrom Milovanovićem sa Medicinskog fakulteta u Beogradu ispitivaće kako dijabetes utiče na krhkost kostiju. Tezu temelje na činjenici da više od deset odsto odraslih u Srbiji boluje od šećerne bolesti, a da su novija istraživanja pokazala da osobe sa dijabetesom imaju povećan rizik od preloma kostiju, čak i pod dejstvom sile malog intenziteta. Posebno je čest prelom kuka, koji je ujedno i najopasniji, jer može dovesti do trajnog smanjenja kvaliteta života, pa čak i smrti. Uobičajene metode za procenu rizika od preloma nisu pouzdane kod pacijenata sa dijabetesom, pa tim naučnika „DiaBoNet” smatra da onda često i izostaju adekvatna i pravovremena prevencija lomljenja kostiju kod njih. Zato će oni istraživati promene na strukturi butne kosti koje smanjuju njenu otpornost na dejstvo mehaničke sile i povećavaju rizik od preloma kuka kod osoba sa dijabetesom.

Vatrogasci i radnici u fabrikama često su izloženi visokoj temperaturi, dimu ili opasnim gasovima, pa će im dosta koristiti nosivi senzori koji istovremeno mere nekoliko parametara iz njihovog okruženja i upozoravaju ih kada su izloženi opasnosti pri radu. Takve visokoosetljive nosive senzore na bazi grafena razviće naučni tim „Gramulsen”, pod rukovodstvom dr Marka Spasenovića, sa Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu. Uređaji će imati široku primenu u senzorskom prepoznavanju štetnih gasova, temperatura, vlažnosti i naprezanja na rigidnim i fleksibilnim podlogama.

Kakav je uticaj hemikalija u plastici na reproduktivni sistem žena ispituje tim „Detox”, sa dr Kristinom Pogrmić Majkić sa Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu na čelu. Jedan od najčešće korišćenih ftalata, hemikalija u plastičnim proizvodima poput dečjih igračaka, bebi-opreme, medicinskih sredstava, odeće jeste skraćeno nazvan DEHP. On je pronađen u ljudskoj krvi, majčinom mleku i urinu, opremi za plažu i domaćinstvo, što ukazuje da smo mu u velikoj meri izloženi. Procenjuje se da je 72,4 miliona žena neplodno, a činioci koji na to utiču do sada nisu precizno identifikovani. Međutim, sve se više pažnje poklanja i takozvanim hemikalijama koje remete rad endokrinih organa, uključujući i DEHP. Nauka i dalje nije odgonetnula kakav je njegov mehanizam delovanja na ćelijskom nivou, da li dovodi do neplodnosti, koje doze su sigurne. To će istraživati pomenuti tim „Detox”.

Komentari5
2838d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Vladimir Popovic
Ovaj fond za nauku je nakrivo nasadjen. Nisu nam dozvolili da lepo uvedemo Institucionalno finansiranje, pa da mozemo lepo da definisemo uslove inpravila za konkurse fonda. Nas potencijal jeste AI, a u okviru takvog poziva upravo kroz fond projekat je dobio PENZIONER od 72 godine, koji je angazovan kao profesor na privatnom univerzitetu. Eto tome sluzi fond trenutno.
Бошко
А шта ћемо са младим иноваторима који нису доктори наука? Људима који често немају формално завршене школе, али имају таленат, вољу за радом и већ неке конкретне резултате? Њима ћете вероватно рећи да прво докторирају. Па реците им ... али онда ће спаковати кофере и отићи у Америку, где ће их прво питати шта умеју да ураде, па тек онда за диплому. Е моја Србијо, никад се нећеш отарасити комунизма ...
Ivana Babović
Tipično srpski,nemam školu i obrazovanje,ali imam osećaj.Talenat je dragi moji nedovoljan ako nije oblikovan obrazovanjem.On samo olakšava obrazovanom čoveku da formira ideju ,a obrazovanje je realizuje.
Боро
Bolje da ste ovaj novac preusmerili na poljoprivredu i pomoć mladim seljacima, umesto mladim naučnicima.
Vanja
Da,seljak je nosilac progresa u društvu?!Njega su i u vojsku morali da teraju batinama,da brani svoju zemlju.Inače u izmni i obrazovani su pomogli i seljaku da bolje živi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja