Građani Novog Beograda, stanovnici blokova 62, 63, 64, nedavno su se požalili da dobijaju nekakve flajere sekte i da ih to uznemirava. Te letke u njihove sandučiće ubacili su aktivisti organizacije koja je poznata pod nazivom „Biblijsko spasenje”.

Ova grupa ima i svoj veb-sajt na kojem navode da su pravi, iskreni, biblijski, ponovo rođeni hrišćani koji žive u Srbiji, u blizini glavnog grada.

Na ovaj način opisuju svoju organizaciju i rad:

„Želimo da pomognemo drugima da dobiju spasenje – da budu spremni za smrt, da odu na nebo (raj) a ne u pakao. To je milosrdni čin od nas iz čiste ljubavi i poštene zabrinutosti za vas. Ako je to sve što možemo, onda barem želimo da ljudi prime Gospoda Isusa Hrista kao Spasitelja – da budu spaseni. Osim toga, želimo da nađemo druge koji su zainteresovani da uče više o Bogu i hrišćanstvu. Sve što propovedamo je iz Biblije, Svetog pisma, to jest od Boga. To je jedan i jedini izvor i standard za veru. Ovo je staro, drevno, biblijsko hrišćanstvo, odnosno izvorno hrišćanstvo, ne nekakva sekta. Nažalost, oni koji tvrde suprotno puni su pretpostavki iz neznanja ili iz zle namere.”

„Biblijsko spasenje” na svom sajtu nema imena ljudi koji vode tu grupu. Njihovo sedište koje nazivaju hramom nalazi se u Borči. Osoba koja stoji iza ovoga navodno je povratnik iz Amerike. Kažu da nisu objavili imena iz bezbednosnih razloga.

Ipak, jedan od građana novobeogradskog Bloka 63 koji je dobio njihov letak misli da se iza ove priče kriju prevaranti.

„Oni hoće da zadobiju poverenje ljudi i vrbuju ih u svoje redove. Potom ih nagovaraju da im prepišu svoju imovinu i daju sav svoj prihod, a zauzvrat će im oni pokazati put do spasenja”, smatra ovaj građanin.

Dragan Todorović, sociolog, profesor na Filozofskom fakultetu u Nišu kaže za „Politiku” da usled nerazvijenosti opšteg religijskog vaspitanja i uskogrudog usmerenja zvanične veronauke u školama, generalno izostaje valjano upoznavanje stanovništva sa postojećim manifestacijama verskog organizovanja na prostorima Balkana.

„U sociologiji religije sve verske zajednice dele se u četiri velike grupe: kult, sekta, denominacija i crkva. Uobičajeno je da kada se govori o sektama, da se imaju u vidu one male verske zajednice koje su nastale na talasu izdvajanja protestanata od rimokatolicizma i formiranja ’trećeg krila’ hrišćanstva – protestantizma. Kada je reč o kultovima, to su zatvorene male grupe autoritarnog i hijerarhijskog uređenja, na čelu sa harizmatskim vođom, kome se članovi predaju bez ostatka. Pripadnici kulta žive i ponašaju se u skladu sa pravilom: svi i sve za vođu, vođa samo za sebe. Pored harizmatskog vođe, kultovi zahtevaju i: strogu hijerarhiju odnosa, totalno odvajanje od društva i porodice, mali broj članova – najčešće mlađi svet, imovinu i rad za lidera, manipulativna sredstva i tehnike programiranja, ekonomsko i psihičko iskorišćavanje članova i egzistenciju na granici legalnosti”, objašnjava profesor.

Naš sagovornik dodaje da se u zapadnoj literaturi, za nove sekte i kultove nastale negde od pedesetih godina prošlog veka, koristi zajednički naziv „novi religiozni pokreti”.

„Izraz su opšte demokratizacije društvenih odnosa, ali i činjenice da je pred akterima na savremenom religijskom tržištu sve veća mogućnost kretanja od ’religije sudbine’ prema ’religiji izbora’. Nije više čudo ako pojedinac pređe iz jedne religije u drugu ili u okviru iste religije iz jedne veroispovesti u drugu. Pa, ni ukoliko Srbin, tradicionalni pravoslavac, prihvati neki oblik protestantskog verskog ispovedanja. Najčešće im pristupaju mladi ljudi u traganju za odgovorima na savremene socijalno-psihološke upitnosti. No, mnogi se od ovih novih religijskih oblika okupljanja koriste raznovrsnim tehnikama manipulacije u proširivanju verničke populacije, neretko ugrožavajući i ljudski život”, kaže profesor.

Verska organizacija „Biblijsko spasenje” nije upisana u Registar crkava i verskih zajednica Republike Srbije. Sociološkim rečnikom rečeno, pripadaju novim religioznim pokretima.

„I to onim koji predstavljaju uvezene tvorevine, ne i kulturne novine. Dakle, nastalim u drugim zemljama i kulturama, pa kasnije prenetim i u našu državu. Odgovarajuće institucije u zemlji trebalo bi da preciznije zakonski urede područje kvazireligijskog ispoljavanja i omoguće snažno antikultno angažovanje profesionalaca (psihijatri i psiholozi, sociolozi i socijalni radnici, pravnici i advokati, univerzitetski profesori i naučnici, političari i sveštenici) u demaskiranju nehumanog i neretko kriminalnog ponašanja destruktivnih i polutajnih verskih grupa i udruženja”, zaključuje profesor Dragan Todorović.