ponedeljak, 23.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 03.09.2020. u 09:25 R. D.

Kanal Begej biće plovan prvi put posle 1958. godine

Sagrađen pre 250 godina, dugo je povezivao ljude iz Rumunije i Srbije, da bi ga političke i ekonomske prilike zatvorile i sada evropski projekat prekogranične saradnje vratio u život
Протеже се од Темишвара и наставља се све до реке Тисе (Фото Воде Војводине)

Otkada je kanal na reci Begej pre šest decenija zatvoren za plovidbu, veza između pograničnih gradova Banata, na severoistoku Srbije uz granicu sa Rumunijom prilično se promenila. To je uticalo i na životnu sredinu u okruženju kanala, posebno na kvalitet vode, zbog čega je obustavljen i rečni transport.

Tek pre tri godine srpska i rumunska strana odlučile su da prekograničnim projektom „Revitalizacija navigacione infrastrukture kanala Begej”, reci koja izvire u Rumuniji, a uliva se u reku Tisu u Srbiji vrate stari sjaj, s obzirom na to da je kanal Begej izgrađen pre 250 godina.

Kanal Begej (Bega – na rumunskom) ukupne je dužine 120 kilometara. Od toga se 45 nalazi u Rumuniji, a preostalih 75 kilometara u Srbiji. Započinje kod Temišvara i nastavlja se sve do reke Tise. Njegovo iskopavanje započela je Austrija 1718. posle potpisivanja karlovčkog mira. Tada je Begej korišćen za transport drva i odvodnjavanje okolnog močvarnog terena. Istovremeno, započeta je izgradnja 70 kilometara dugog kanala između Temišvara i Kleka, odnosno Plovni Begej.

Novi kanal zamenio je stari koji je služio za regionalno ispuštanje voda. Ova dva kanala teku paralelno, a Stari Begej služi za odvodnjavanje okolnog močvarnog terena. U periodu od 1910. do 1912. godine izgrađena su četiri kompleksa prevodnica sa ustavama na kanalu Begej – dva u Srbiji (Klek i Itebej) i dva u Rumuniji (St. Martin i St. Mihalj).

One su kontrolisale vodostaj i garantovale gotovo neprekidnu plovidbu, čak i tokom perioda niskog vodostaja. Omogućavao je prolazak brodova od 500 tona nosivosti. Vojvodina je tako dobila važan veštački plovni put. Takođe, ovi objekti znatno su smanjili opasnost od poplava za naselja i zemljište duž obala kanala. Od samog početka, Begej je imao važnu hidrološku i ekonomsku ulogu u slivu reka Begej–Tamiš i važan plovni put između Dunava u Vojvodini.

Zbog napete političke i ekonomske situacije u regionu, 1958. kanal je zatvoren za plovidbu, zbog čega gubi hidrološku i ekonomsku funkciju, a danas zbog dotrajalosti prevodnica Klek i Srpski Itebej nema čak ni rekreativne plovidbe. To praktično znači da se voda, na ovom delu Begeja, koristi samo za navodnjavanje i snabdevanje ribnjaka.

Projektom prekogranične saradnje koji finansiraju Evropska unija, Srbija i Rumunija planiraju da rekonstruišu prevodnice u Srpskom Itebeju i Kleku. To obuhvata sanaciju građevinskog dela objekta prevodnica i ustava, kao i postavljanje nove hidromašinske opreme. Time će nakon 60 godina ponovo biti uspostavljena nautička veza između dve zemlje.

– Sem sanacije prevodnica, izgradićemo biciklističke staze, plutajući dok, nabaviti plovni bager i plovnu kosačicu i izradićemo projektnotehničku dokumentaciju za izmuljenje kanala Begej. Uz tu dokumentaciju, kompanija „Vode Vojvodine” moći će da konkuriše i za izmuljenje kompletnog kanala Begej od mesta Klek u Srbiji do granice sa Rumunijom kako bi postao plovan i za teretne brodove do 500 tona – kažu u „Vodama Vojvodine”.

Tada će se ponovo početi plovidba na kanalu Begej, biće i uslova za razvoj turizma, izgradnju infrastrukture i povezivanje prekograničnog regiona kroz povećanje transporta. Značajan će biti i razvoj nautičkog i biciklističkog turizma jer će posle više od 60 godina Zrenjanin (u Srbiji) i Temišvar (u Rumuniji) obnoviti stare veze.

Komentari7
c02c3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Војин
@ "Solunac" лепо сте почели текст а онда оно "назадна" па вас ја питам, осим тога што смо били, не својом вољом, у турск. ропству као и већиназемаља јужне Европе (дошли су до Будима) дакле питам вас да ли смо спаљивали жене као вештице, научнике као чаробњаке, да ли смо водили вереске ратове као у Франацуској где су католици побили око 30.000 хугенота (протестаната) у чему су се истакли "напредни Хрвати" а Енглези вешали децу за крађу векне хлеба. Дакле нисмо назадни али су нас тако набедили
slavko
Dokle su došli radovi na kanalu Solun - Morava - Beograd? Dali če ovi kanali biti međusobno povezani?
Cilj veči od milenijuma(ratova)
Ovo je urađeno još pre 250 godina ?! Srbi se većinom podsmehuju evidentnoj milenijumskoj potrebi da svoju zemlju i svoj i povoljan a u svakom ratu izrazito nepovoljan geopolitički položaj "kuće na sred pita " zamene "naplatnom rampom za svoje i bilo čije trgovačke brodove sa sva 3 kontinenta koji bi plovili kanalom "Kanalom DMV ka i od baltičkog mora sa plovnim skretanjima k zapadu i istoku kanalskog sistema Evrope. Možda to ni nama a ni Silama ne odgovara?
Петар Н. Сремац
Запуштањем река и речног саобраћаја на северу Србије платили смо цех изградњи комплекса хотела на Јадранској обали коју је у Југославију донео краљ Александар. И гле чуда, та обала се уместо у Југославији 1945. нашла у Хрватској и Ц. Гори. Један мој пријатељ, тада предсеник једне београдске општине, на моје питање зашто запуштамо речне обале и купалишта, лаконски је одговорио да је будућност на јадранској ривијери; сада се горко каје.
Vagar
Kanal-reku Begej iskopala je vlast Marije Terezije ručno i uz pomoć životinja u dužini od 120 km za 20 godina.Na reci su kod Srpskog Itebeja i Torka i mostovi koji su i danas u funkciji.Sve naše vlasti u poslednjih 100 g.nisu bile u stanju ni jednom da ga očiste od mulja.Ni sada se nebi ništa desilo da opet neka strana sila-sada EU nije inicirala i finansijski podržala ovaj projekat.
Саша Микић
@Vagar ''Власт марије Терезије ручно и уз помоћ животиња.'' Извините, али не могу себи да представим како аристократија са лопатом у руци и кравом поред себе копа канале, а да се не насмејем. Канале су копали на обавезни кулук људи из тих крајева. Ако не знате шта значи ''кулук'' потражите на Гуглу.
Solunac
Izgubili ste 1. sv rat zato što ste hteli još više tuđega. Bili ste sređena država ali isto tako sva zemlja je bila u rukama aristokratije. Srbija je drugo,nesređena,nazadna ali svako ima svoj komad zemlje na kom se rodio ,svoj gazda na svome. Nije Terezija kopala kanale zbog naroda već da bi vladala njima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja