utorak, 22.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 07.09.2020. u 08:00 Zoran Milivojević
FORMULE ŽIVLjENjA

Biti bolji čovek

Svakodnevno htenje da u raznim ulogama u kojima se nalazimo budemo mrvicu bolji, vremenom donosi značajan napredak, ali oni koji bi hteli da se preko noći značajno promene osuđeni su na neuspeh
(Фото Пиксабеј)

Da li ste danas isti onakvi kao što ste bili pre tri ili pet godina? Većina bi na ovo pitanje odgovorila da nije ista, da se promenila. Ljudi na svoje trenutno Ja gledaju kao na svoje pravo Ja, a na Ja u prošlosti kao na svoja nekadašnja, bivša Ja. To je slično gledanju sopstvenih fotografija od pre desetak godina: znate da ste na njima vi, ali da sada više niste takvi – ni fizički ni kao ličnost.

Isto tako ćemo za tri ili pet godina na ovo naše sadašnje pravo Ja gledati iz nekog našeg budućeg pravog Ja kao na naše bivše Ja. Kada nečiji identitet, doživljaj sebe ili Ja rasporedimo duž vremenske crte, tada na život možemo gledati ne kao neki kontinuitet uvek istog Ja, nego kao na seriju različitih identiteta, različitih Ja.

Serija identiteta

Ljudi se svakodnevno menjaju, ali te male promene su nevidljive tako da imamo doživljaj kontinuiteta vlastitog postojanja. Sve ove male promene u nekom dužem vremenskom periodu dovode do prelaska kvantiteta u kvalitet, to jest do kvalitativno novog doživljavanja sebe.

Većina ljudi ne razmišlja o tome da na sebe može da gleda kao na seriju identiteta: na sadašnje Ja, bivša i buduća Ja. I ako gledaju, pogledi su uglavnom uprti ka prošlosti: svesni su da su nekada bili drukčiji od toga kakvi su sada. Većina misli da su ove promene spontane, rezultat različitih događaja i životnog iskustva. Veruje da njihove ličnosti oblikuju životne situacije koje im se događaju.

Za razliku od onih koji se prepuštaju da ih život oblikuje, postoje i oni koji žele da utiču na ovaj proces „rasta i razvoja ličnosti”, koji žele da upravljaju razvojem svoje ličnosti. Da bi to postigli moraju se baviti svojim bivšim Ja, ali i raditi na tome da njihovo buduće Ja bude bolje od sadašnjeg Ja.

Niko nema idealnu prošlost. U svačijem proteklom životu postoji neka doza patnje, neprijatnih osećanja, trauma. Prošlost se ne može promeniti, ali se može promeniti kako sagledavamo prošle događaje, i što je još važnije, kako ih vrednujemo. Ljudi se po pravilu ne vraćaju u vlastitu prošlost da bi je sagledali sadašnjim znanjem i da bi je iznova vrednovali. Ono što je neko doživeo u 6. ili 14. godini ostaje upamćeno na način šestogodišnje ili četrnaestogodišnje ličnosti. A onda ta sećanja deluju na naše sadašnje Ja. Lečenje loših doživljaja iz prošlosti je neka vrsta revizije, ponovnog sagledavanja, tumačenja i vrednovanja tih događaja. Ovo „veliko spremanje” prošlosti omogućuje sadašnjem Ja da se oslobodi pogrešnih zaključaka i loših osećanja koje u sebi sadrže ranjena bivša Ja. Takvu reviziju ljudi mogu raditi sami ili uz pomoć nekog psihoterapeuta.

Niko neće imati idealnu budućnost. Ali svako može da postane bolji nego što je sada. To ne znači da trenutno nije dobar, već da uvek može postati bar malo bolji. Tajna uspeha je u malim promenama. Oni koji bi hteli da se preko noći značajno promene osuđeni su na neuspeh. Svakodnevno htenje da u raznim ulogama u kojima se nalazimo budemo mrvicu bolji, vremenom donosi značajan napredak. Tako naše sadašnje Ja brine ili, tačnije, gaji i odgaja naše buduće Ja. To se ne odnosi samo na odbacivanje onoga što osoba smatra da kod nje nije dobro, već i na razvijanje onoga što će za osobu biti dobro i korisno. Loše navike je najbolje istisnuti dobrim navikama.

I zadovoljni streme promeni

Mnogi misle da moraju da budu nezadovoljni sobom da bi napredovali – da ih nezadovoljstvo motiviše da krenu u pozitivnom pravcu. Zamka ovog uverenja jeste da i onda kada ostvare svoje ciljeve moraju ponovo biti nezadovoljni, kako bi nastavili da se „kreću”. Oni mogu biti uspešni, ali po cenu da su celoga života nezadovoljni.

Prihvatanje sebe i zadovoljstvo sobom ne isključuje htenje razvoja i napredovanja. I zadovoljni ljudi imaju ciljeve ka kojima teže, a kada ih ostvare postaju još zadovoljniji. Da bismo bili bolji, ne treba da se upoređujemo i takmičimo s drugima, već da se ocenjujemo kroz to koliko smo danas bolji od juče. Dobar čovek nije onaj koji je dobar prema drugima, već onaj koji je dobar i prema sebi i prema drugima. A biti dobar prema sebi znači ne štetiti i biti dobar prema svom budućem Ja.

Komentari7
c7cff
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Nale
Ovaj put se ipak razumemo: "bebećim koracima" kad treba, ali uvek napred ka boljem sebi.
Ivana
Ova rubrika Politike "Formule života" meni mnogo pomaže da čitajući iz nedelje u nedelju, evo već više od destak godina, napredujem "mic po mic" šireći svoju emotivnu pismenost i bolje razumevanje i drugih i sebe, kao što je u ovom tekstu opisano. Mnogo hvala i Politici i dr Milivojeviću što su to omogućili i meni i, verujem, mnogim drugima. Pozdrav, Ivana
Milica Sljivic
Kako to nekada rekose u nasem kultnim filmu "Svakoga dana, u svakom pogledu-napredujem"
нина
Четворогодишњи Саша је веома живахан и немиран.Често је био непослушан и мајка га је често опомињала речима "Буди добар".Једног дана мајка га затекне тужног,замишљеног,неуобичајено за његово понашање."Шта је са тобом,Саша?"-пита га мајка."А како се то буде добар?"-тужно запита дете.
Ivana
Upravo je to i glavni zadatak roditelja da detetu objasne i da ga usmere kako da bude dobro, kako da se ponaša na ispravan način, a od kojih ponašanja treba da odustane.
nikola andric
U logiki se ''isto'' interpretira kao ''identicno''. Ali ne u smislu ''istih osobina'' po Lajbnicu nego u smislu istog naznacenog . Bez entiteta nema identiteta i obrnuto. Svaka individua ima sopstven identitet tako da ne postoje dve individue sa istim identitetom. Ljudi koji traze sopstven identitet ocevidno ne znaju sta identitet znaci. Ljudi nemaju ''konstantne osobine'' posto stare ,itd. ali ipak ostaju isti u smislu naznacenog.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja