utorak, 20.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 03.09.2020. u 21:00 Ivana Albunović

Zaštita od poplave jeftinih uvoznih vina

Mnogo boca u svetu će zbog pandemije ostati neprodato pa postoji opasnost od nekontrolisanog uvoza rinfuznog vina i grožđa, što bi ugrozilo domaće proizvođače
(Фото А. Васиљевић)

Na inicijativu Saveza vinara i vinogradara Srbije u  narednih mesec i po dana vino i grožđe iz uvoza inspekcije će pojačano kontrolisati i  obavljati dodatne analize kako bi se utvrdio kvalitet onoga što stiže na naše tržište, saznaje „Politika”.

Ovaj savez, koji okuplja 12 domaćih udruženja, nedavno je objavio da bi u ovom teškom periodu rešenje za smanjenje uvoza vina i grožđa moglo da bude i u formiranju prve domaće berze. Objavljivanjem  aktuelne ponude i potražnje vinari i vinogradari bi mogli međusobno da trguju, razmenjuju iskustva i formiraju cene.

Sektor vinarstva u svetu beleži ogromne gubitke tokom pandemije. Francuski proizvođači objavili su da će milioni boca šampanjca ostati u skladištima. Hrvatska je odlučila da otkupi 10 odsto vina  koje zbog korone nije prodato u prodavnicama, restoranima i kafićima. Ono će biti destilovano i pretvoreno u medicinski alkohol.

Ni srpski proizvođači vina nisu u boljoj poziciji. S  s tim što domaći sektor od ranije dodatno opterećuje i prekomerni uvoz vina i grožđa.

Pre nekoliko meseci, na početku pandemije, poznavaoci tržišta upozorili su da su poslednje dve berbe u Evropi bile izuzetno dobre i da mnoge države imaju subvencije na izvoz vina. Ovo bi moglo da dovede do toga da Srbija, po završetku pandemije, bude preplavljena jeftinim grožđem i rinfuznim vinima ukoliko ne zaštitimo tržište.

Stevan Rajta, direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije, rekao je za „Politiku” da je nedavno održan sastanak sa predstavnicima vlade, nadležnih ministarstava i Privredne komore Srbije na kojem je dogovorena neka vrsta kratkoročne strategije u ovakvim otežanim tržišnim prilikama.

– Naš izvoz je tri do četiri puta manji od uvoza.  Trudimo se da ograničimo veliki uvoz i tog rinfuznog vina i sorti grožđa iz Makedonije, Crne Gore, Moldavije... Većina naših vina pravi se od sorti grožđa koje dolaze iz krajeva koji nisu u Srbiji, a predstavljaju se kao srpska vina. Zato i imamo veliki problem da gotovo sva naša vina nemaju identitet, poreklo...– kaže Rajta.

Prema njegovim rečima, niko u ovom sektoru nema tako otvoreno tržište kao Srbija gde „svi mogu da dođu i rade i iznose velike sume novca”. Istovremeno, dodaje, domaći vinari i vinogradari beleže velike gubitke.

– Imaju zalihe koje ne mogu da prodaju. Ne mogu da se razvijaju jer kažu da je njihovo vino loše. Pa naravno da je loše, kada nemaju novac za ulaganje – kaže naš sagovornik. Država, dodaje, maksimalno pomaže ali ističe da je u ovom sektoru bilo mnogo interesa i lobiranja gde je nekoliko vinara dobro zarađivalo a ostali, odnosno većina nisu imali nikakve šanse.

– Imamo mnogo dobrih malih, porodičnih vinarija koje prave izvrsna vina ali ne mogu da obezbede plasman jer veliki vinari kontrolišu kompletno tržište. Daju novac za čepove, mobilne telefone, novac ... šalju ih u inostranstvo na sajmove – ističe Rajta. Kako kaže, savez ima podatke da uvoznici iz Hrvatske, koji su dobili budžet iz EU, pronalaze distributere u Srbiji i direktno im plaćaju velike sume novca da uvezu njihovo vino i plasiraju ga u pet ili deset restorana.

– I onda kada dođete vi sa svojim vinom nema prostora jer ne možete tako nešto da ponudite. Tržište je dosta nesređeno i ima mnogo mešetarenja, a samo pojedinci imaju korist od toga – kaže Rajta.

Aktuelna situacija sa pandemijom, po nedavno urađenoj anketi, dovela je do pada prodaje vina za 35 do 45 odsto što je, smatra naš sagovornik, ogroman pad za vinare, posebno one koji su u razvoju.

– Katastrofalno je bilo u periodu zabrane kretanje, ali se situacija malo popravila u maju i junu pa je opet drastično pala prodaja. Teško je, ne samo kod nas već svuda. Ako bi sada, do kraja godine restorani malo bolje radili šteta bi mogla da bude delom nadoknađena – smatra Rajta. U svakom slučaju, napominje, svi će se boriti da što više prodaju ili izvezu neprodato vino, kojeg ima mnogo, i zaštite svoje tržište. Svako će se snalaziti na svoj način. Imaju, recimo, informaciju da će u Bosni i Hercegovini tražiti zabranu uvoza grožđa i vina na 90 dana. Mi ćemo od septembra početi da radimo na izradi zakona koji će biti povoljniji za vinare i vinogradare.

– Ne bojim se konkurencije, ali svako mora da ima kvotu jer svi treba da rade – ističe Stevan Rajta.

Komentari6
592ec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dule Astro
Dozvolite uvoz pa da uporedimo loša strana vina sa našim vinima.
Jovan Aleksic
U jednoj rečenici čovek kaže da je domaće vino loše, jer vinari nemaju novca za ulaganje. U sledećoj, kaže da imamo mnogo vinarija koje prave izvrsna vina. U trećoj, kaže da se ne boji konkurencije (iako je prethodno govorio o lošem kvalitetu vina, ali onda dodaje i da "svi treba da rade"). Svaka čast onome ko se snadje u izjavama ovog čoveka.
Славиша Вукосављевић
Шта ради министар пољопривреде?
milan
vino domacih proizvodaca skuplje je od rakije,sto je apsurd.neka domaci proizvodaci igraju utakmicu na svetskom trzistu pa nek izvezu vino za evre po ceni po kojoj ga prodaju u srbiji.malo sutra......hteli bi monopol
Beogradjanin - Schwabenländle
Господине, постоје многа вина која су врло често скупља, не само од наше српске шљивовице, него и од разних финих и светски чувених коњака, вискија. Швајцарац, син виноградара, и сам енолог, је отишао за Јукатан, Мексико и од агаве за 10-12 година створио најбољу текилу на свету, боца 1000 $. Питање је зашто ми Срби не можемо ништа да измислимо, створимо, побољшамо , можда нам треба неки страни диктатор са бичем и штоперицом и наравно приходима условљеним резултатима. 1/3 би остала без плате!
Козјера
Управо. Мислим да је штос у томе што су већина наших "винара" углавном људи из других професија, прва генерација винара, немају порекло, све су морали да купе, земљу, да направе подруме, да плате енологе да их науче да праве вино. И све кошта, улагања су огромна, и они би да врате новац. И сад та њихова улагања ми треба да платимо вишеструко вишим ценама од реалних и монополом.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja