utorak, 27.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 09.09.2020. u 18:00 Boško Jakšić

Svjatejši vladika, Dodik i kult srpskog mučeništva

Njegova svetost doživljava Republiku Srpsku kao „novi Pijemont” i svojim panegiricima neprestano podstiče Milorada Dodika da ne odustane od namere da razruši dejtonsku Bosnu
(Срђан Печеничић)

Učestala okupljanja srpske trojke – lidera Srbije, Republike Srpske i patrijarha – otvaraju pitanje koliko je crkva politički projekat i koliko „svetosavski nacionalizam” kreira odnose u regionu.

Koristeći Kosovo kao paradigmu svojih svetonazora, SPC je danas, krijući se iza božje blagodeti, važan akter odnosa sekularne Srbije sa sekularnim susedima, dok kolekcija velikosrpskih izjava patrijarha Irineja odiše dubinskim crkvenom nacionalizmom koji svojim pripadnicima ne nudi veru, moral, vrednosti i vrline, već produbljuje omraze.

Nastavljajući tradiciju patrijarha Pavla, koji je blagosiljao Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Željka Ražnatovića Arkana, patrijarh Irinej izvorište svih zala vidi u muslimanima i katolicima, dok opasno kod Srba raspiruje kult mučeništva. Stalno podseća na stradanja koja su nadmašila stradanja jermenskog i jevrejskog naroda.

Viktimizacija vlastitog naroda bez spremnosti da se preuzme odgovornost za zločine devedesetih. Svjatejši vladika nikada ni reči o stotinu ubijenih imama i 614 džamija porušenih tokom rata.

Irinej je odnos prema muslimanima jasno definisao maja 2014, kad je pred okupljenim pravoslavcima u Novom Pazaru izjavio: „Da ne ulazimo u to zašto su, i kako su, postali to što jesu. Sigurno ne od vrućih kolača. Samo njihovi preci znaju šta ih je uslovljavalo da promene veru. Svi su oni potomci Savini.”

Duhovnik koji je hašku presudu generalu Mladiću propratio rečima da „silni svetski moćnici rade đavolska dela, a mi trpimo posledice”, priziva duhove prošlosti i generiše sukobe koji staju na put normalizaciji odnosa u verski preosetljivom regionu.

Irinej Gavrilović, 45. patrijarh SPC, i ne pokušava da prikrije koliko mu je bliska ideja „Svi Srbi u jednoj državi”, ista ona koja je bila varnica ratova od kojih se Srbija najsporije oporavlja. „Gde god žive Srbi – to je Srbija, bilo u Srbiji, bilo u BiH, Vojvodini, Crnoj Gori ili drugim mestima.”

Moli se patrijarh prošlog oktobra u poslanici povodom osam vekova autokefalnosti SPC da Svetosavski zavet „osposobi srpski narod da očuva svoju svetu i zavetnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, svoju milu Boku i ponosnu Crnu Goru, kao i sve one druge krajeve i zemlje nad kojima su se nadvile ruke silnika ovoga sveta sa ciljem da ih nasilno i nepravedno otmu”.

Arhiepiskop pećki, mitropolit beogradsko-karlovački i patrijarh srpski ne prestaje da se bavi politikom koja ne obećava ništa dobro, pre svega Srbiji. Vučić ga ne sprečava otkako su (finansijski) sanirane kritike koje je Irinej imao prema kosovskoj politici predsednika. „Svetosavska Srpska pravoslavna crkva je stub opstanka Srba gde god živeli”, ohrabruje Vučić patrijarha.

Mimo Crne Gore, patrijarh je posebno aktivan kad je u pitanju Bosna, društvo koje se u proteklih četvrt veka nije gotovo uopšte odmaklo od ratnog nasleđa i politika koje su, uz obilatu pomoć religija, dovele do sukoba u kojem je SPC crkvene i narodne interese vezala za političku opciju koja je završila u Hagu.

Nedavna zajednička molitva mostarskog muftije Salema efendije Dedovića i episkopa zahumsko-hercegovačkog i primorskog Dimitrija na mestima masovnih zločina nad Bošnjacima i Srbima u istočnoj Hercegovini 1941. više je izuzetak nego pravilo.

Njegova svetost doživljava Republiku Srpsku kao „novi Pijemont” i svojim panegiricima neprestano podstiče Milorada Dodika da ne odustane od namere da razruši dejtonsku Bosnu. „Ako može Kosovo da se odvoji od Srbije, zašto se RS ne bi odvojila od Federacije BiH i pripojila Srbiji?”, upitao se svojevremeno u intervjuu za „Nedeljnik”.

Entitet je, po Irinejevom tumačenju, utemeljen na „istini Božjoj, na pravdi Božjoj”. To što je RS ljudska, a ne božja tvorevina, ne sprečava patrijarha da direktno brani samo jednu političku opciju u Banjaluci: „Braći iz Republike Srpske kažem – čuvajte Republiku Srpsku i onog koji danas vodi narod Srpske, to je jedini način da srpstvo opstane”, poručio je pre tri godine misleći na Dodika, koga je na otvaranju Andrićgrada u Višegradu 2014. nazvao predsednikom „najnovije srpske države”.

„Republika Srpska je postavljena na krvi svetih mučenika, na kostima svetih mučenika, a sve što je postavljeno na pravdi, na istini, na krvi za pravdom i za ime božije, to je večno i neprolazno”, izjavio je u Banjaluci prilikom proslave Dana Republike Srpske 9. januara 2016.

Početkom ove godine, posle sastanka s Dodikom, Bošnjake je uvredljivo nazvao „Turcima”, a za Božić je izjavio da „ne postoje granice za Srbiju i Republiku Srpsku, kao i da one i ne smeju i ne treba da postoje, jer je reč o jednom narodu, koji govori jedan jezik i sve što ima od vrednosti, to mu je zajedničko”.

Politizovani nacionalizam konstantno izaziva zabrinutost i ogorčenje muslimana u BiH i regiji. „Prošla su vremena ovakve vrste poruka, koje su vrlo čitljive i koje seju zebnju i pozivaju na nepoštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine”, odgovorio je reis-ul-ulema Islamske zajednice u BiH Husein efendija Kavazović. „Potreba za verskim jedinstvom pripadnika SPC ne može da podrazumeva jedan državno-politički prostor.”

Patrijarh i Dodik misle drukčije. Vučić propušta da se energično ogradi od ideja velikosrpstva, koje, kao i njihovi pandani na drugim stranama, razaraju društveno biće Bosne.

Kada bi se verske zajednice u BiH suprotstavile nacionalističkim politikama svojih lidera, možda bi se i otvorila neka nada za normalizaciju i suživot u Bosni. Posle svega citiranog i neslavne uloge SPC, sumnjam u takav razvoj situacije i najavu zajedničke molitve pape Franje i patrijarha Irineja u Jasenovcu i Srebrenici. Ovakva SPC na takve korake nije spremna.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari39
ec5a4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Душан Поповић
Светосавски национализам, великосрпске изјаве, кријући се иза Божје благодати, (патријарх) види извор свих зала у муслиманима и католицима, распирује култ мучеништва, призива духове прошлости, генерише сукобе, блиска му је идеја ''Сви Срби у једној држави'', доживљава Републику Српску као Пијемонт... Овај чланак је обичан колаж дисквалификација, злонамерног и произвољног учитавања, разних политичких конструкција. Цитиране изјаве патријарха су више него пристојне и далековиде.
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
"...Када би се верске заједнице у БиХ супротставиле националистичким политикама својих лидера, можда би се и отворила нека нада за нормализацију и суживот у Босни..." Да, али СВЕ верске заједнице! Лепо је што желите да почистите у својој кући, али реакција је одговор на акцију. Када би у Федерацији БиХ, између Хрвата и Бошњака, све било како треба, па и да окривимо РС због хаоса у БиХ. Али није. Бошњаци би рецепт мајоризације из Федерације, проширили и на целу БиХ и ТО је оно што је проблем.
goran
Neuspjela marksisticka analiza... Zasto? Sve mracne sile koje gutaju ljude treba povezati u jednu logicnu i povezanu cjelinu i pri tom osvjetliti buducnost. Buducnost nije staljinisticka niti bilo koja diktatorska vec civilizacijska (pobjeda dobra nad zlom). Konkretno, buducnost je direktna digitalna demokracija gdje vecina upravlja sa sobom obezbjedjuci zivot uz zastitu prirodne sredine koja je uslov naseg opstanka. Dakle ne lazna demokracija ( drustvena svojina je svacija i nicija - Kardelj)
Миша Милас
Поштовани г. Јакшићу, ценим ваше ставове иако се са њима не слажем! Основна претпоставка демократије је да се не мрзимо ако другачије мислимо. У овом случају сте необјективни иако има истине у вашим судовима. Зашто се нисте изјаснили о Католичкој цркви у РХ, или о ставовима исламског муфтије г. Мустафе Церића? Има једна ствар коју треба питати г. Додика: Да ли би Србија пристала на уједињење са РС. Ускоро би било: " Бањалука ради, а Београд се гради!" Браћа треба да живе свако у својој кући!
Krsto M.
Moji koreni su u Trebinju, u Hercegovini, samo dve generacije unazad. Moji roditelji i ja i moja braca smo rodjeni u Srbiji, ali imam desetine rodjaka, djedovu kucu, uspomene na skolske raspuste provedene u Trebinju, grobovi svih mojih predaka.... Vi mi kazete da su ti ljudi drugaciji od mene? Ja sam ti ljudi! Svi u Srbiji, cela Sumadija ili Pomoravlje, Beograd, Vojvodina... su poreklom iz CG, Hercegovine, sa Kosova, Bosanske Krajine, Like, Korduna... Odricete se Tesle, Santica, Ducica? Nikada!
Душан Поповић
Срби из Србије и Срби из Републике Српске нису браћа, у питању је један исти народ, као и Срби у ЦГ. Слажем се да браћа треба да живе сваки у својој кући, али ко је нама овде брат? Један човек треба да живи под једним кровом а не под три крова нити да спава у три кревета.
Branko
Odluke donesene u Drezdenu 1928 godine na 4 kongresu KPJ jos uvek vaze i prenose se sa kolena na koleno. Jadna Srbija, koliko ce jos patiti.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja