Kada za nekoga u Crnoj Gori kažu da je rođeni gospodin onda se misli da je lep i da se lepo nosi, šta god da je „na njemu” – stoji mu, da je produhovljen, odnosno obožen, da poštuje prijatelje, na ispruženu ruku odgovara rukom i da mu je najvažnija lična karta – njegova porodica.

Tako se doživelo pojavljivanje lidera pobedničke opozicione koalicije „Za budućnost Crne Gore” na parlamentarnim izborima, profesora dr Zdravka Krivokapića.

Od očiju javnosti skrivao se decenijama i jedino ga je verujući „svet” mogao videti na molebanima u hramovima Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori. Zbog toga narod sad govori sa razlogom da je on „prvi kršteni predsednik Crne Gore”. Narod video pa smislio.

Slava izborne noći 30. avgusta nakon parlamentarnih izbora, odnosno rušenje režima tridesetogodišnjeg neprikosnovenog vladanja Crnom Gorom i brdima Mila Đukanovića, slegla se na ramenima Krivokapića, ista ona ramena koja će sada morati dosta toga voljno i nevoljno da istrpe u formiranju vlasti i deinstaliranju poluga vlastodržja Demokratske partije socijalista.

Pre, ali i nakon izbora, kaže da nije političar, ali narod je osetio da je pomiritelj koji je pružio ruku protivnicima, svim narodima, manjinama uz javno obećanje da revanšizma neće biti ni prema kome.

U javnost se pojavio kao jedan od prvaka NVO „Ne damo Crnu Goru”, a sada kao lider koalicionog bloka „Za budućnost Crne Gore”, poručuje: „Niko Crnu Goru ne otima od Crne Gore.”

On ulaskom u politiku nikome ništa nije oteo, već su lideri Demokratskog fronta Andrija Mandić, Milan Knežević, Nebojša Medojević i pridružena Socijalistička narodna partija Vladimira Jokovića, Narodni pokret Dake Davidovića i Prava Crna Gora Marka Milačića, rekli da bude na čelu koalicije kao čovek iz naroda i nestranačka ličnost.

Merom i finoćom javnih istupa, pa i u velikim nesporazumima, kakvi su bili oko protivustavnog Zakona o slobodi veroispovesti, Krivokapić je izbegao teške optužbe izgovarajući „mekane” reči snažnih argumenata, nalik na one utemeljene u molitvama.

Opredelio se da bude promotor i „domaćin” buduće ekspertske Vlade i u tu buduću kuću pomirenja pozvao ostale dve koalicije na čelu sa Aleksom Bečićem i Dritanom Abazovićem.

Ponosan je što je jedan od 57 univerzitetskih profesora koji su se priključili litijama, a ostala je upamćena njegova rečenica: „Iza učesnika litija stoji ambasada Isusa Hrista, a ne američka ni ruska, naročito ne srpska ambasada.”

Rođen je u Nikšiću septembra 1958. godine. Srećno je oženjen, dok mu je supruga Marijana, takođe univerzitetski profesor. Ponosni su na petoro dece i dvoje unučadi. Troje dece je magistriralo, a najstarija ćerka je doktorirala.

Radi kao profesor Mašinskog fakulteta pri Univerzitetu Crne Gore u Podgorici. Član je Američkog društva za kvalitet i Rukovodilac Centra za doktorske studije na Univerzitetu Crne Gore.

Nema vile, kuće, nema na stotine hiljada evra ušteđevine, a celo bogatstvo mu je objavljenih više od 250 radova, 16 knjiga, odnosno udžbenika.

Ulicama Podgorice, poručio je, neće ići mercedesima uz brojno obezbeđenje.