četvrtak, 24.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 06.09.2020. u 22:00 Marija Brakočević

Minimalac postaje pravilo, a ne izuzetak

Oko 350.000 radnika prima oko 30.000 dinara mesečno, a opseg delatnosti gde se sada isplaćuje minimalna zarada proširen je zbog virusa korona, pa se sve češće govori i o pola miliona radnika koji su na minimalcu
Теткице у школама су углавном најмање плаћене (Фото А. Васиљевић)

Minimalna zarada, koja bi trebalo da se isplaćuje radnicima angažovanim na najjednostavnijim poslovima, a prevashodno u periodu kada firma loše posluje, u Srbiji se veoma često zloupotrebljava. Za minimalac od trenutnih 30.000 dinara danas se neretko radi i u preduzećima koja sasvim dobro funkcionišu, a prema procenama sindikalnih organizacija, oko 350.000 radnika, to jest oko 15 odsto svih zaposlenih u zemlji, prima minimalac. Od tog broja, nešto manje od 30.000 zaposlenih u javnom sektoru takođe radi za minimalnu platu, a ima i onih koji u Srbiji rade za iznos niži od minimalca. Da je ukupan broj onih koji primaju minimalnu zaradu potcenjen, kao i da minimalac postaje pravilo, ne izuzetak, potvrđuje Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u UGS „Nezavisnost”.

– To što minimalnoj zaradi pribegava sve veći broj poslodavaca suprotno je Zakonu o radu, koji propisuje minimalac kao vrstu sigurnosti za zaposlene kada firma jedva opstaje. Nažalost, Srbija sebe promoviše kao zemlju jeftine i kvalitetne radne snage u koju je veliki broj investitora zato i došao, jer im se isplatilo da izvlače profit na račun upravo te jeftine radne snage. To svakako utiče i na prihode u budžetu. Ranije je možda i postojalo opravdanje za takav imidž Srbije, kada je bilo bolje da zemlja dobija prihode i po osnovu uplaćenih poreza i doprinosa na minimalnu zaradu nego da joj se ništa ne uliva u državnu kasu. Sada je ipak vreme da se odustane od takve slike Srbije kao zemlje sa jeftinom radnom snagom – smatra Ristić, podsećajući da za 176 sati rada u mesecu bruto minimalac iznosi 47.819 dinara, a neto 30.367 dinara, što je cena od 172,5 dinara po času rada. Ta razlika od oko 17.000 dinara zapravo predstavlja trošak za poslodavce po radniku, što znači da se na ime uplate poreza i doprinosa za minimalac za oko 350.000 radnika u državnu kasu svakog meseca slije oko šest milijardi dinara. Ukoliko bi minimalna zarada bila veća, dodaje Ristić, što bi svakako trebalo da bude, i čemu neprestano teže sindikati, logično je i da bi se više novca uplaćivalo u budžet, što bi bilo od veće koristi i za samu državu.

Da nizak minimalac i te kako šteti budžetu, jer se manje novca po osnovu poreza i doprinosa uplaćuje u državnu kasu, smatra i Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

– Osim za državu, tu je i šteta za zaposlene, koji od minimalca ne mogu da pokriju ni osnovne troškove za život. Iako svi znamo da bi poslodavac trebalo da isplaćuje minimalac samo ako je u poslovnim problemima, i to samo na ograničeni vremenski period, to ipak nije praksa u Srbiji. Niko se ne buni što je to tako. Država ne reaguje, kao ni radnici, pa čak ni inspekcije, a broj onih koji su na minimalcu drastično se povećava. Tome kumuje i kriza izazvana virusom korona, pa se proširio i opseg delatnosti gde se sada isplaćuje minimalna zarada, a to su turizam, ugostiteljstvo, samostalne delatnosti... Zato već sada možemo da kažemo da oko pola miliona ljudi živi sa 30.000 dinara mesečno – ističe Ranka Savić.

Na minimalcu su uglavnom zaposleni u školstvu i zdravstvu koji rade na održavanju higijene, kao i radnici u nekim buticima, kafićima, prodavnicama, u niskoproduktivnim granama kao što je tekstilna industrija, ali i oni u mikropreduzećima koja ne isplaćuju veću zaradu od minimalne ne zato što neće, nego zato što nemaju.

– Minimalna zarada prisutna je u svim delatnostima, pa čak i u visokoprofitabilnim sektorima kao što je IT, gde poslodavci uplaćuju poreze i doprinose na minimalac, a preostali deo koji bi trebalo da daju državi dele sa zaposlenim. To je kršenje zakona, ali ja nisam imao prilike da čujem da je ijedan zaposleni tužio poslodavca zbog takve situacije – podseća Ristić.

Problem je što je tržište rada takvo da su ljudi prinuđeni da prihvate bilo kakav posao da bi sebi obezbedili kakvu-takvu egzistenciju. Kada treba da izaberu između posla za koji će biti minimalno plaćeni ili da tuže poslodavca, veoma malo njih će se odlučiti na ovo drugo, dodaje Ristić. Iznos minimalne zarade za sledeću godinu biće poznat javnosti do sredine septembra. Međutim, iako pregovori Socio-ekonomskog saveta uveliko traju, već sada je poznato da će iznos minimalca biti manji od minimalne potrošačke korpe, koja iznosi oko 37.500 dinara, što je inače glavna okosnica sindikalne borbe.

Komentari22
886d9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Slavica
Приватизована је Србија од стране политичара и водеће структуре.Дозвљено им је,што да не узму,народ као да не постоји.У мојој држ.установи руководиоци су толико моћни да раде шта хоће и како хоће а што је најжалосније што држава каваљерски шаље плате,а имају сопствени новац.Када би било закона,увео ред,одговорност и забраниле дугачке руке небисмо били као немци али би многи добили посао и ситуација била другачија.Понижени радник а секртарица 100.000 плату.Заслуге шефов човек.Има ли ово још негде
električar
Svašta ! A zar nismo duvali u pištaljke i lupali u lonce i zahtevali da svi budemo Nemci ili Amerikanci ??? Zar svi ispadosmo "Eskimi" ??? Zašto sad ne pokažnjavamo one koji su nas prevarili ??? Još su oni tu, medju nama ???
nikola andric
Trzisna ekonomija se objasnjava ponudom i traznjom na raznim ''trzistima''. Trziste novca, trziste kapitala, trziste robe... i trziste ''radne snage''. Ali ''minimalac'' ne odredjuje trziste nego drzava. O mesanju drzve u cene se moze razlicito misliti to ce reci zavisno od pretpostavki od kojih se polazi. Te pretpostavke se moraju eksplicitno izraziti za smislenu diskusiju.
Леон Давидович
Газде имају новца за скупе аутомобили, за свакојак луксуз и провод, али не и за плате радницима. Таква политика газда (послодаваца) уништиће дпмаћи народ јер ће народ напустити масовно такво друштво и потражити боље услове у иностранству.
Evroskeptik
Problem je u javnom sektoru, jer se na osnovu minimalne plate odredjuju i ostale plate na osnovu koeficijenta, pa ako se minimalac poveca za vise od 6%, to se i sve plate moraju povecati za vise od 6%, a i povecanje penzija se odredjuje u odnosu na povecanja plate. Drzava toliko povecanje plata i penzija ne moze pokriti iz realnih izvora jer su smanjeni prihodi u budzet zbog Korone. Za sledecu godinu plafon je 6%.
Milutin
Povecavao se i ranije minimalac, ali nisu i ostale zarade.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja