ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 07.09.2020. u 19:00 Aleksandar Apostolovski

Četiri vlade

U doba korone, u Srbiji, Hrvatskoj, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori, održani su parlamentarni izbori. Srbi čekaju novu vladu više od dva i po meseca

Ko se seća šta se dogodilo 21. juna ove godine – po srpskom tradicionalnom kalendaru – dalekoj istoriji? Prošlo je, dakle, dva i po meseca od parlamentarnih izbora, a Srbija još nema novu vladu. A kada će je dobiti, zna samo jedan čovek. Osvojivši najubedljiviju pobedu, sa dovoljnom većinom da Srpska napredna stranka vlada sama, šef naprednjaka i predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne samo da nije žurio da se konstituiše parlament, već je, ostavivši taj posao za poslednje dane ustavnog roka, time dobio na vremenu da se novi stanari u Nemanjinu 11 usele najkasnije do 2. novembra. To ne znači da je Vučić postao Hamlet, već je čekao da obavi posao sa Donaldom Trampom u Vašingtonu, a potom ode u Brisel, gde će se nastaviti kosovska saga.

Naravno da je Vučić mogao da postavi novog premijera, odnosno premijerku i ministre brzo i lako, ali je, pripremajući se za odlazak u Vašington, imao savršen alibi da se, odugovlačivši sa formiranjem novog kabineta, bavi omiljenim hobijem: skeniranjem lojalnosti ne samo svojih najbližih dvorjana, već i nestašnih socijalista. Namazani Ivica Dačić je, međutim, pokazao da Vučić može da se osloni na njega ne tako što će ga, kao šefa diplomatije, povesti sa sobom, već da bi ga ostavio na rodnoj grudi, gde iskusni Ivica, seleći se sa televizije na televiziju, može da ga dostojno dublira. Time Vučić šalje poruku crvenima kako nezadovoljnima, tako i onima koji se ponekad učine previše naprednim, da neće ostati bez učešća u vlasti. Ivica će verovatno dobiti i kolač, onaj kojim se naslađivao prethodnih godina, dok kod vrhuške naprednjaka koji se bave bajanjem o svojoj političkoj budućnosti – priča se da vračare rade u tri smene – Vučić održava konstantno stanje borbene gotovosti. Čini se da najmanje briga ima premijerka Ana Brnabić. Deluje borbeno i entuzijastično, a nestanak iz medija Aleksandra Šapića – kao da je zalutao među soliterima Novog Beograda – ne mora da znači kako će završiti u opoziciji. Iako su Vučiću oponenti u parlamentu preko potrebni, posle političke asanacije terena koju je izvršio, za godinu i po dana čekaju ga predsednički izbori koje može spojiti sa vanrednim parlamentarnim, pa je jedna od realnijih opcija da se odluči na vladu narodnog jedinstva, nego da jednog Šapića pretvori u replike Čede, Čanka i Šešelja.

Za razliku od Srbije, Hrvatska je u doba korone dobila vladu ekspresno, 23. jula, svega osamnaest dana posle izbora, kada se Andrej Plenković po drugi put ustoličio na mestu premijera, iako je politička slika Hrvatske daleko složenija. Verovatno je Plenković zato odlučio da odmah sklopi kabinet. Na Pantovčaku sedi predsednik Zoran Milanović, socijaldemokrata koji je ranije imao zapažene epizode u koketiranju sa ekstremnom desnicom, naročito kada je u prošlosti morao da izmišlja dedu ustašu, a potom da ga se, iako fikcijskog, odlučno i levičarski odriče. Na suprotnoj strani je šef HDZ-a Plenković koji kohabitira za Zokijem, prinuđen da istovremeno pomiri zahteve radikalnog krila svoje partije i čuva se otcepljenog ultradesničara Miroslava Škore, šlager pevača s tamburicom i tajkuna u usponu. Plenković je suočen i sa diskretnim zahtevima iz Brisela da najmlađa članica EU prestane da otvoreno koketira sa zloglasnim nasleđem NDH-a. Ali ne i Tompsonom koji je postao muzički mejnstrim evropske Hrvatske. Tako je u igru uleteo Boris Milošević, potpredsednik hrvatske vlade i drugi čovek Samostalne demokratske srpske stranke Milorada Pupovca.

Prisustvovao je obeležavanju operacije „Oluja”, najvećem etničkom čišćenju posle Drugog svetskog rata u Evropi. Hrvati misle drugačije, a da li će pojavom Miloševića u Kninu Srbi konačno pronaći bolji život u Hrvatskoj? Niz incidenata širom Hrvatske nad Srbima koji su usledili, pokazali su da je i Borisa, posle četvrt veka, oduvala oluja.

Neizvesno je kakva sudbina čeka Mila Đukanovića, pošto su opozicione partije na nedavnim izborima u Crnoj Gori osvojile mandat više. Ali, za Mila je taj jedan poslanik veći no Lovćen, jer je simbolika njegovog poraza najava kraja epohe koja je trajala tri decenije. Tri ključna igrača nove vlasti Zdravko Krivokapić, Aleksa Bečić i Dritan Abazović dogovorili su ekspertsku vladu, što bi u prevodu trebalo da znači da će za godinu ili dve biti organizovani novi izbori, ali su dva pitanja u postmilovskoj Crnoj Gori ključna. Hoće li se dugovečni Milo reinkarnirati u nekom novom agregatnom stanju i da li će mladi građanista, Albanac Dritan Abazović, kao jezičak na vagi, biti taj koji će Milu izručiti presudu ili mu dokazati da ipak postoji Svevišnji, pa će se Đukanović opet ukazati, kao crnogorska Gospa u Armaniju. Po Ustavu, kao aktuelni šef države, Milo je taj koji će ponuditi mandat predstavniku većinske koalicije. Najpre DPS-u koja je pojedinačno osvojila najviše glasova, potom će njegovi odmah vratiti mandat. Zatim će kod odlazećeg sesti dolazeći. Ko je taj čovek? Krivokapić, Bečić. Dritan ili neko četvrti? Amfilohije i Matija svakako neće.

I četvrta vlada u virusno vreme, formirana je u Severnoj Makedoniji. Novi premijer je stari. Zoran Zaev, lider Socijaldemokratske partije Makedonije, sa tradicionalnim koalicionim partnerom – albanskom partijom DUI, čiji je lider Ali Ahmeti, na izborima su odigrali kao ljuti protivnici, mada je kampanja podsećala na komediju zabune.

Zaev je terao Ahmetija u opoziciju, dok je Ahmeti poručivao da je vreme za albanskog premijera. Nijedno se nije ispunilo. Severni Makedonac je premijer, a Ahmeti je opet u vlasti. Nesuđenom premijeru Naseru Ziberiju, sada se nudi mesto ombudsmana.

Nekadašnji moćni premijer Nikola Gruevski, kao da nije ni postojao. Socijalno se distancirao od Severne Makedonije pre korone, zbrisavši kada je saznao da ga, umesto epidemiologa, juri tužilaštvo.

Komentari4
83220
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dobrivoje
Ne budite sigurni da Amfilohije neće...
Radovan
Da li nehotice ili namerno u tekstu napisaste da ce predsednik da izabere i mandatara (sto je u redu),ali rekoste da ce izabrati i ministre. Normalno li je to?
mr
Па наравно да је нормално када је главни човек на изборима био онај који је већ изабран тј актуелни председник државе. Ваше питање је можда да ли је законски? Па наравно, као што није ни да верско лице буде у политици, али и то је постало нормално. Као што је постало и нормално да председник преговара и води спољну политику, и ако је по Уставу то посао Владе.
Лепо и духовито
Леп преглед за нас који немамо ни времена ни живаца да пратимо свакодневне заврзламе на политичким сценама Србије и околних послејугословенских земаља.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja