četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 07.09.2020. u 08:55 Branka Vasiljević

Ade i ostrva kroz istoriju

Osim najpoznatijih – Ciganlije, Međice (Zanoga) i Velikog ratnog ostrva, u tokovima Save i Dunava smestilo se još desetak sakrivenih peščanih mesta.
Савско језерео, Ада Циганлија (Фото Д. Јевремовић)

Struje beogradskih reka otkrivaju, ali i kriju jedistvena rečna ostrva. Osim najpoznatijih – Ade Ciganlije, Ade Međice (Zanoga) i Velikog ratnog ostrva, u tokovima Save i Dunava smestilo se još desetak sakrivenih peščanih mesta. Među njima su Jocina ada (nekada Čelinska), Skeljanska, Barička, Ostružnička, dve Progarske, Kožara (Čaplja), Crvenka (Červenka), Beljarica, Paradajz ostrvo, Gročanska ada... Ispod Pupinovog mosta ugnezdile su se dve adice, ali one još nisu „krštene”.

Kroz istoriju, ade su menjale svoje namene ali i imena, a o tome priča Vidoje Golubović, hroničar Beograda.

Ada Ciganlija – ostrvo u spomen Kelta i Cigana

Prvi deo imena Ada Ciganlija „duguje” Turcima, jer u prevodu sa turskog ada znači ostrvo. Poreklo drugog dela naziva do danas nije potpuno rešeno. Deo hroničara taj naziv pronalazi u složenici keltskih reči singa (ostrvo) i lia (podvodno zemljište), pa se tako došlo do reči singalija od koje će, po njihovom mišljenju, u kasnijoj transkripciji nastati reč ciganlija.

Drugi deo hroničara smatra da je za njeno ime zaslužno Cigansko selo koje je postojalo na špicu Ade i bilo ucrtano na Gumpovom planu još 1688. godine.

–  Smatra se da je se ostrvo po prvi put, ali bez imena našlo na karti Ugraske iz 1528. godine, autora Lazarusa Dejaka, dok se prvi naziv za Adu Ciganliju nalazi u legendi Kantelijeve karte iz 1689. godine. Na njoj je ucrtano cigansko selo pod imenom Isola de Zingar. Pretpostvalja se da je Kanteli ucrtao adu i dao joj već postojeće ime. To potvrđuje i dr Relja Novaković u svom radu „Još o nekim iščezlim selima nadomak Beograda”. He zna ce tačno kada je ova ada na Savi dobila ime ciganska (Ciganlija), ali je sigurno da je ovaj naziv postojao još y 17. veku, ako ne i pre – kaže Golubović.

Ovo ime se nalazi uvelikom broju austrijskih dokumenata i vojnih karti. Među njima je i Plan opsade Beograda 1789. (čuva se u Ratnom arhivu u Beču) na kom su ucrtana ostrva na Savi i Dunavu. Jedno od njih je Veliko cigansko ostrvo (Grose Zigeuner Jnseln) koje je na prevedenoj karti na srpski jezik nazivano Ciganlija.


Veliko ratno ostrvo (Foto R. Krstinić)

Selo koje je „kumovalo” imenu nalazi se na nekim austrijskim kartama i posle Požarevačkog mira (1718). Naselje od 24 kuće, bilo je smešteno naspram ulivanja Topčiderske reke u Savu. Ne zna se pouzdano da li je bilo porušeno i raseljeno za vreme rata od 1716. do 1718. godine ili ranije, ali sve do sredine 18. veka na položaju Ciganskog sela, ucrtani su šančevi i rovovi.

Ada je zauzimala važan strategijski položaj i imala značajnu ulogu pri osvajanjima Beograda od Turaka (1521), Austrijanaca (1688, 1717, 1789, 1915) i Nemaca (1941).

– Kroz istoriju Ada, nekad ostrvo, sada poluostrvo, imalo je nekoliko naziva. U spisima se mogu naći i imena Cigansko ostrvo, Veliko cigansko ostrvo, Veliko savsko ostrvo, Ostrvo ciganlija, Vodeni cvet, Bokokotorski Beograd – priča Golubović.

Njene prirodne lepote uočio je još vožd Karađorđe i rečno ostrvo zbog zasluga prema otadžbini 1809. poklonio Mladenu Milovanoviću, komandantu beogradske varoši. Za vreme kneza Miloša Obrenovića, 1821. proglašena za državno dobro, što je i danas.

– Dvadesetih godina 19. veka Ada je bila džungla koju su posećivali samo avanturisti, da bi nešto kasnije postala najpoznatiji srpski zatvor za neprijatelje kraljevskog režima. U toku Velikog rata (1914–1915) na Adi su vođene žestoke borbe između srpske i austrougarske vojske. U leto 1908. godine Udruženje srpskih novinara pod predsedništvom Branislava Đ. Nušića priredilo je prvi novinarski bal sa na ostrvu koje je u tu svrhu potpuno preuređeno. Zbog lepote, Branislav Nušić je Adu nazvao „Vodeni cvet”. Romantično ime dao joj je i Ivo Andrić nazivajući je „Bokokotorski Beograd”.

U odbrani učestvovao Nikolaj Velimirović

U odbrani Beograda u Velikom ratu učestvovao je sveštenik Nikolaj Velimirović, potonji episkop Srpske pravoslavne crkve. On je sa svojom jedinicom 27. avgusta 1914. držeći u ruci krst čamcem prešao preko ade Zanoge (danas Međice) na desnu obalu Save i uputio se u Zemun. Tu su ga, kako u svom članku piše brigadni general Đukić, dočekali građani kličući kralju Petru i Srbiji

Veliko ratno ostrvo – ostrvo sa 11 imena

Ni Veliko ratno ostrvo nije se oduvek zvalo tako. „Krstili” su ga i kao Dunavsko ostrvo, Cigansko ostrvo, Veselo ostrvo, Vojno ostrvo, Ratno ostrvo, Ratna ostrva (odnosi se na oba ratna ostrva), Babalik ada, Veliko vojno ostrvo i Vojno ostrvo, Veliko ostrvo rata. Posle 1918. Zemunci su ga nazivali „Sirotinjsko ostrvo”. Od sredine 19. veka pojavljuje se naziv Veliko ratno ostrvo da bi posle Prvog svetskog rata ovo ime ustalilo do danas.

Prvi put se pojavljuje na gravurama u 14. veku, gde je prikazano kao manji peščani sprud, podeljen kanalom, a ucrtano je i u planu tvrđave iz 1456. godine.

– Prvi pisani trag o njemu datira iz 1699. godine, kada ga je engleski lekar Bračna opisao kao veliko šumovito ostrvo. Na osnovu istorijskih podataka i opisa bitaka na Dunavu, smatra se da je ostrvo formirano u drugoj polovini 15. veka i bilo podeljeno Dunavskim potokom.

Prvi likovni prikaz ostrva je iz 1514. godine, kada ga je zabeležio mađarski kartograf Lazar Deaka. Na Lazarusovoj karti Ugarske iz 1528. godine (sačinjena između 1510-1520.) ucrtano je, ostrvo, koje po položaju odgovara Velikom ratnom ostrvu – priča Golubović.


Razlednica iz 1931. godine na kojoj se vidi plaža Lido (Kolekcija Radeta Krstinića)

Od nastanka, zbog strateškog položaja, ostrvo je imalo značajnu ulogu u ratnim operacijama – bilo je prikladan topovski položaj, utočište i skrovište mnogim dunavskim piratima, hajducima, šajkašima, ali i mesto odakle su vojske kretale u prepad na beogradsku luku. Na njemu su građena i rušena vojna utvrđenja, mostovi za prelazak vojske sa beogradske na zemunsku i pančevačku stranu i obrnuto.

– Interesantan je Turski plan grada i varoši iz 1863. godine gde je ucrtano Babalik ostrvo odnosno Veliko ratno ostrvo. Plan je objavljen u Katalogu planova i karata Beograda. Po zapisu Elvije Čelebije na adi se nalazila i džamija koja je nosila ime kao i ada po Babalik Ahmedu – priča Golubović.

Posle Velikog rata ostrvo je izgubilo vojni značaj, pa su ga nazvali „Sirotinjsko ostrvo”. U to vreme na njemu su bile podignute sojenice najsiromašnijih stanovnika Zemuna. Ostrvo je bilo u celosti obrađivano i na njemu su se gajili kukuruz i lubenica sa kojima se trgovalo na gradskim pijacama i tako preživljavalo.

Vazdušni tramvaj

Posle Velikog rata na donjem špicu ostrva izgrađena je plaža pod nazivom „Dorćolska plaža” ili „Lapat”. Prvi planovi za uređenje Velikog ratnog ostrva pojavili su se 1923. kada je ono zamišljeno kao elitni park. Godine 1928. građevinska kompanija „Šumadija” predložila je izgradnju žičare koja je trebalo da Zemun preko ostrva poveže sa Beogradskom tvrđavom, a projekat su nazvali „vazdušni tramvaj”. Posle Drugog svetskog rata postojala je ideja da se ostrvo mostom spoji sa Zemunom, a na njemu izgradi sportsko-rekreativni park, sa velikim kružnim jezerom u sredini. Projekat je odbačen 1972. godine. Od 1976. do 1985. godine razmatralo se da bude izvor vodosnabdevanja, jer se ispod njega nalazi veliki broj izvora, ali se od toga se odustalo. Ostrvo je zaštićeno 2005. i sada je opšte dobro od izuzetnih prirodnih vrednosti.

Kraj Velikog ratnog ostrva se nalazi Malo koga još zovu i konjsko. Ne zna zašto je dobilo to ime. Siguran podatak  je da se ovde nekada dovodila stoka na ispašu, kako i da su tu prečani ostavljali konje kada bi kretali u trgovinu.

Ada Međica - nekadašnja Zanoga

Vodi poreklo od srpskog naziv za granicu – međa. Kako se Međica nalazi na Savi, a ova reka je vekovima bila granica mnogih država ne čudi što je ovo ostrvo dobilo ime Međica. Do velikog rata ovaj jedinstven kutak nazivali su i Mala Ada ili Zanoga. Na ovom mestu čuveni arhitekta Peđa Ristić – Peđa Isus napravio je 1962. prvu sojenicu i tako osnovao jedinstveno naselje sojenica u gradu.

Paradajz ostrvo ili Višnjička ada

Ovo ostrvo naspram Ade Huje svoje ime duguje čudnovatoj voćki sa američkog tla – paradajzu. Ostrvo je dugo vremena bilo zapušteno i obraslo šumom, ali se nekako na njemu, na više mesta, pojavio samonikli paradajz.

 

 

Komentari5
0f428
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

kole stara karaburma
Za mene rodenog na staroj Karaburmi, sa zavrsenom SCBBH i paksom po svim plovnim vodama ovaj tekst svedoci da ste pokazali jedno elementarno neznanje I vi a takode I svi koji su vas savetovali.
Васа и дуван
Мени је теча, који је био родом са Чукарице, причао да је на Ади Циганлији некада давно била циглана, по којој је ово речно острво добило име - Ада Цигланија или Ада Цигланлија, што се временом преиначило у Ада Циганлија. Није на овом речном острву било никакавих насеља, (нити ромских, нити било какавих других) због плављења сваког пролећа (садашњи бентови су новијег датума) ; на острвском узвишењу била је само циглана, а касније затвор. П.С: Зашто је у тексту изостављен Форконтумац (Швеб)?
cit
Lepa reportaza. Bilo bi poucno napraviti i reportazu o tome kako se danas 'zivi' na Velikom ratnom ostrvu sto je uzgred budi receno zabranjeno. Beogradjani su od ostrva napravili dzumbus. Svuda smece i udzerice napravljene od raspadnutog namestaja.
Jelena
Pa recimo pitaju mene Nemice kod Hrama Svetog Save gde da idu na kupanje i ja im prevedem kako se to kod nas zove na Nemacki. One se zgroze i pogledaju me kao da im zelim pakosno zlo i odose. Trebalo bi neko kod nas da shvati da nama ovakav naziv jezera nije reklama. Menjaju se razna imena infrastrukture po gradu, prilagodjavaju vremenu u kome zivimo. Trebalo bi razmisliti i o ovome. Npr Beogradsko jezero, sta bi falilo da se tako zove ? I u prevodu bi bilo prijatnije.
Sava
Zvanični naziv za jezero je Savsko jezero, a za reakciju Nemica i Vaš komentar nemam komentar. Izmišljanje keltskih objašnjenja za naziv imena samo odslikava postojeće komplekse i donekle diskriminaciju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja