ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 07.09.2020. u 18:00 Aleksandar Miletić
U SUSRET OBELEŽAVANjU ŠEST DECENIJA OD ZLATNE OLIMPIJSKE MEDALjE FUDBALERA

Nismo imali ni za piće da proslavimo zlato

Dušan Maravić (81), zlatni olimpijac iz 1960, govori o uspomenama sa tih Olimpijskih igara u čijem finalu je Jugoslavija savladala Dansku sa 3:1. – Olimpijske prvake u Beogradu dočekao samo ekonom saveza
Уочи финала Олимпијских игара у Риму: тренер Ћирић, Дурковић, Рогановић, Јусуфи, Видинић, Костић, Перушић, члан селекторске комисије Тирнанић (стоје), Анковић, Галић, Кнез, Матуш и Жанетић (Фотодокументација „Политике”)

Narednog četvrtka navršiće se šest decenija otkako je fudbalska reprezentacija Jugoslavije osvojila zlatnu olimpijsku medalju, u jednoj od istorijskih godina za naš fudbal (1960), u kojoj je ovom podvigu prethodilo srebro na Prvom evropskom prvenstvu u Francuskoj (tada pod imenom Kup nacija, u finalu Sovjetski Savez pobedio sa 2:1 posle produžetka).

Tim povodom razgovarali smo sa olimpijcem Dušanom Maravićem (81) koji kaže da naš nacionalni tim na te olimpijske igre nije bio ispraćen pompezno, kao i da niko nije očekivao bolji rezultat od onog iz Melburna 1956, kada je ekipa predvođena Šekularcem osvojila srebro.

– Mi koji smo imali tada oko 20 godina nismo bili toliko svesni situacije koja nam se osmeškuje, niti smo pomišljali da možemo do zlata – govori Maravić. - Jer tu je, pre svih, bila Italija koja je imala velike asove, na čelu sa Riverom. Naš tim na papiru nije bio bolji od onog iz Melburna četiri godine ranije. Nismo tada imali predstavu da će to zlato nama u potonjem životu – evo i sada posle 60 godina – značiti više nego u tom trenutku. To su neki apsurdi sporta. Nećemo nikada zaboraviti one koji danas nisu među nama i koji, na žalost, nisu doživeli da dobiju Nacionalno sportsko priznanje koje dodeljuje država Srbija.

Na Olimpijskim igrama u Rimu, na kojima je Jugoslavija osvojila još samo jedno odličje (srebro, rvač Branko Martinović), fudbalski tim su predstavljali: Milutin Šoškić, Vladimir Durković, Fahrudin Jusufi, Ante Žanetić, Novak Roganović, Željko Perušić, Andrija Anković, Dušan Maravić, Tomislav Knez, Milan Galić, Borivoje Kostić, Silvestar Takač, Velimir Sombolac, Blagoje Vidinić, Aleksandar Kozlina, Željko Matuš i Zvonko Bego. Selektorsku komisiju činili su Dragomir Nikolić, Aleksandar Turnanić i Ljubomir Lovrić.

Na putu do finala trebalo je preći četiri prepreke, od kojih su prve dve bile lake: u Peskari, 26. avgusta, savladana je selekcija Ujedinjene Arapske Republike sa 6:1 (Kostić tri, Galić iz penala, Knez i Rifaj autogol), zatim tri dana kasnije, u Firenci, Turska sa 4:0 (Kostić dva, Galić, Knez). Treći meč u grupi, protiv Bugara u Rimu, bio je neizvestan (3:3) a Galić je bio trostruki strelac.

Polufinale u Napulju (5. septembra) bila je posebna priča. Sa jakom selekcijom domaćina (u njoj je bio i potonji selektor „azura” Đovani Trapatoni) igrali smo nerešeno 1:1 posle produžetka (Galić u 107, Tumburus u 109), pa je po tadašnjim pravilima žrebom trebalo da s odluči ko će u finale.

Dušan Maravić sa replikom zlatne olimpijske medalje iz Rima (Foto A. Miletić)

– Priča o šeširu dr Mihaila Andrejevića, člana Izvršnog komiteta Fife, prerasla je u legendu – kaže Maravić koji je 1958. godine došao iz Subotice u Zvezdu kao zamena za velikog Rajka Mitića (tada završio karijeru). – Iz njegovog šešira je izvučena cedulja na kojoj je pisalo Jugoslavija i tako smo ušli u finale. Kad smo izbacili Italijane, put ka zlatu je bio otvoren, jer Danci nisu bili takva sila. Ima i jedna anegdota dan pre finala, koju mi je ispričao naš čuveni vaterpolista Đorđe Perišić, tada plivač. Dok se naša selektorska komisija kartala veče uoči finala, normalno, pričalo se i o susretu sa Danskom. Vrata su bila odškrinuta, a neko je krajičkom oka spazio da ih Bora Kostić prisluškuje. Pošto nisu bili naivni tipovi, počeli su da diktiraju tim i onda su na kraju rekli samo: broj 10 Galić i broj 11! Bez pomena Kostićevog imena…

U finalu u Rimu (10. septembar), Danska je lako savladana sa 3:1 (Galić 2, Matuš 13, Kostić 70 – Nilsen 90), iako je Jugoslavija od 37. minuta igrala sa igračem manje (sudija Lo Belo isključio Galića zbog navodne psovke, samo je bilo nejasno kako je taj arbitar razumeo srpski…).

– Svi smo bili staloženi kad je Galić isključen, jer znali smo da smo mnogo jači – kaže Maravić koji je odigrao sve mečeve do polufinala i finala. – Zlatnu medalju smo proslavili na neobičan način za današnje prilike. Mi igrači smo, bez rukovodstva, izašli u jedan lokal na Vija Venetu. Krenuli smo na piće a više od polovine nas nema ni za koka-kolu. Srećom, moj potonji kum Vidinić, koji se pored fudbala bavio i nekim poslićima, platio je za sve nas. Zvali smo ga Karuzo, jer je sjajno pevao operske arije. Pevao je tada nasred ulice „O sole mio”… Eto, tako smo proslavili zlatnu olimpijsku medalju, neviđeni podvig, o kojem je jedan Brazil maštao sve do pre četiri godine.

Put za Rim i povratak u domovinu bili su svojevrsna avantura...

– Putovali smo avionom DC3, sa sletanjem u Zagrebu, gde su ušli vaterpolisti i plivači. Mi igrači iz Srbije vratili smo se vozom iz Rima. Na železničkoj stanici dočekao nas je tog jutra samo ekonom Stevan Janković koji je došao da pokupi stvari i odnese ih u savez. Prošli smo kroz glavni ulaz i obližnjim ulicama krenuli svojim kućama. Neko peške, neko tramvajem... Za taksi nismo imali para. Bili smo amateri koji su mogli da zarade samo za pojačanu ishranu.

Pošto je zlatne medalje dobilo samo 11 fudbalera koji su igrali u finalu, pre sedam godina pojavila se inicijativa da se urade replike odličja i da ih tadašnji predsednik Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) Vlade Divac uruči na jednoj svečanosti igračima kojima ona nedostaje. Do te svečanosti, sticajem okolnosti, nije došlo. Međutim, Dušan Maravić, Milutin Šoškić i Silvester Takač (jedini živi iz tog tima) dobili su svoje kopije, izrađene uz dozvolu Međunarodnog olimpijskog komiteta.

Komentari3
dd8b8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

bane
Osvojiš zlatnu medalju i očajan se. Ovi danas igraju sjajno ali gube. Ja ipak više volim ove koji su igrali očajno.
Mole
Ma nije moguce da u titoslaviji nemaju za pice, a teklo je med i mleko po izjavama jugoslovena, naravno covek govori istinu a ovi drugi i dalje ista prica laz laz i samo laz i tako vec jedan vek.
Bivsi Zvezdas III genwracije
Kao trinajstogodisnjak gledao sam finalnu utakmicu u Rimu. Bili smo ocajni kada su bez razloga izbacili Galica koji je bio i kapiten, traku je do kraja susreta i na doeli medalja preuzeo Bora Kostic legendarna ''zlatna'' levica. To su bili lavovi sa dva srca.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja