četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 07.09.2020. u 16:24 Jelena Čalija

„Zelena karta” promenila život mladim Užičanima

Aleksandar i Marija su se upoznali u rodnom Užicu još u vreme srednjoškolskih dana, zajedno su studirali ekonomiju na Univerzitetu u Beogradu, zajedno otišli preko programa „Radi i putuj” 2014. u Jork Bič. Danas su vlasnici najstarijeg hotela u Mejnu
Хотел су купили од грчке породице која је била власник претходних 45 година (Фото Милош Растовић)

Taman kada su se Aleksandar i Marija Nikolić, bračni par koji nekoliko godina živi u Sjedinjenim Američkim Državama, odlučili da zaplove vodama privatnog biznisa i kupe hotel, naišli su na neočekivanu prepreku. Aleksandrov poslovni plan bio je odlično razrađen, banka im je odobrila kredit za kupovinu hotela „Harburejdž in”, bio je mesec mart i ubrzo – hotel je zatvoren zbog pandemije kovida 19.

Ipak, kako za „Politiku” opisuje jedan od njihovih gostiju Miloš Rastović, koji živi u Pitsburgu, posao im je odlično krenuo za vreme letnje sezone i sve sobe su rezervisane. Miloš Rastović iz Srpskog narodnog saveza „Amerikanski Srbobran” kaže da se opredelio da godišnji odmor provede u državi Mejn, u gradiću Butbej Harbur na Atlantskom okeanu, baš kako bi odseo u hotelu koji drže dvoje dvadesetdevetogodišnjih Srba, rodom iz Užica, a sa odmora se vratio sa puno lepih utisaka.

Kako navodi, Aleksandar i Marija su mu ispričali da su se upoznali u rodnom Užicu još u vreme srednjoškolskih dana, zajedno su studirali ekonomiju na Univerzitetu u Beogradu, zajedno otišli preko programa „Radi i putuj” 2014. u Jork Bič u državi Mejn i radili u jednom tamošnjem hotelu. Kako je vlasnica tek kupila hotel, oni su joj bili prvi zaposleni i svi zajedno su učili ugostiteljski posao. Kasnije, Aleksandar je dobio na lutriji zelenu kartu i tako su otišli u SAD.

Imali su 23 godine, fakultet još nisu završili, ali su želeli da se oprobaju kao preduzetnici u Americi. Vlasnica hotela kod koje su već radili pozvala ih je da dođu kod nje i, posle nekoliko godina rada, uz ostavljanje novca sa strane, uspeli su da skupe ušteđevinu, kupe hotel i započnu svoj posao, priča Miloš Rastović. On dodaje da je „Harburejdž in” sagrađen 1925. i najstariji je hotel u državi Mejn. Aleksandar i Marija su ga kupili od grčke porodice koja je bila vlasnik hotela 45 godina, pa se Marija našalila: „Hotel je još uvek u evropskim rukama.” Svako jutro tu se služi organski doručak i uživa sa pogledom na okean – iz đakuzija ili sa terase šarmantnog hotela.

Komentari9
3d68f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Amity Island
Погледајте мало по Интернету о какавом је објекту реч. Није то никакав ексклузиван, "најстарији" хотел у Савезној држави Мејн, него се ради о гостионици (на енглеском "inn") са 11 соба, смештеној у америчкој двоспратној дашчари из претпрошлог века. Млади људи, желим вам сву срећу!
Славиша Вукосављевић
Америка, од пре пар дана обећана земља...
MIRKO
Ja zivim mnogo ,mnogo godina u Americi i ovo je prica za malu decu......Vlasnik hotela,posle par godina rada !
Miloš
MIRKO@ Prvo, ovi mladi ljudi su štedeli. Drugo, ako ste mnogo godina u Americi, onda znate da banke ovde daju kredite za biznise. Da vam otkrijem jednu tajnu: budite malo srećni i za druge. Za promenu.
Sasa Pavic
Било би лепо писати о добрим делом оних који се нису урећили ни новчано ни емотивно. Ја их знам. А ви?
Пеца
Срећан је релативна ствар, материјална као и свака друга. Неко сања милионе, а некоме је довољно да живи нормално и неоскудева у основним животним потребама. Појединци никада и нигде неће бити срећни јер где год да оду, себе носе. А сами су себи највећи узрок све несреће и незадовољства. Како год, сигуран сам да је велики број оних који се нису усрећили преко, али се нико од њих или јако мали проценат враћа да ужива овом "Златном добу" које овде једва преживљавамо.
Jagodinac
Citajuci ovakve tekstove sticem utisak da je Amerika obecana zemlja. Potrebno je samo dobiti Green Card i ostvarenje American Dream garantovano. Eto mladi par iz Srbije su za samo par godina postali hotelijeri. Ocekujem za par godina da naprave lanac hotela poput Hajata ili Holidej Ina.
Prikaži još odgovora
Mira
Ovakve bih tekstove volela procitati pod ”Moj zivot u inostranstvu”.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja