ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 07.09.2020. u 21:00 Aleksandra Petrović
INTERVJU: ALEKSANDAR STEPANOVIĆ, predsednik Višeg suda u Beogradu

Sudovi nisu servis izvršne vlasti

Sporim suđenjima doprinose i glomazne optužnice, a novi mehanizam kontrole trajanja postupka omogućio bi sudijama da jedan predmet završe za svega nekoliko nedelja. – Centralizovani softver „prelivao” bi predmete iz Beograda na druge sudove u Srbiji
(Фо­то Виши суд у Београду)

Viši sud u Beogradu rešava dve trećine sudskih predmeta u Srbiji, nadležan je za dva miliona stanovnika i ima 60.000 predmeta u radu. Predsednik suda Aleksandar Stepanović smatra da pravosuđe mora i pod zaštitnim maskama da nastavi ka ostvarenju ciljeva, a jedan od najvažnijih je zatvaranje poglavlja 23, koje predstavlja strateški dokument za reformu pravosuđa.

Šta je neophodno da bismo zatvorili poglavlje 23?

Pored veće javnosti rada sudova, potrebno je raditi i na jačanju društvene svesti. Uvreženo je mišljenje da su sudovi u funkciji političkih elita, da nisu poslednja odbrambena linija u zaštiti vladavine prava i kontroli ostale dve grane vlasti. Sudovi moraju jasno da pokažu da nisu servis izvršne vlasti, jer bez promene te svesti kod nosilaca pravosudnih i javnih funkcija uopšte, nećemo biti u mogućnosti da zatvorimo poglavlje 23. Sudovi su tu da primenjuju zakone koji moraju biti jednaki za sve, da postupaju nezavisno, bez pritisaka, u cilju zaštite osnovnih ljudskih prava i sloboda. Samo na taj način će se osigurati samostalnost sudske grane vlasti.

Da li biste posebno naglasili neke od primedaba Evropske komisije?

Izuzetno je važno da najviši pravni autoriteti u Srbiji imaju u vidu izveštaj nezavisnih stručnjaka koji je u januaru prosleđen Evropskoj komisiji, a odnosi se na procenu sposobnosti Srbije da se uspešno bori protiv korupcije na visokom nivou, organizovanog kriminala i pranja novca. Ključno je da se postupa po preporukama iz izveštaja u kome je naglašena potreba za većom saradnjom državnih organa u različitim fazama krivičnog postupka. Jedino ako otklonimo ove nedostatke, možemo dostići standarde potrebne za zatvaranje poglavlja 23.

Kako ste uspeli da Viši sud u Beogradu postane najotvoreniji sud u Srbiji?

U godišnjem izveštaju poverenika za informacije od javnog značaja, Viši sud je istaknut kao najbolji primer dobre prakse u kategoriji sudova u izradi Informatora o radu. U cilju potpunog, tačnog i blagovremenog informisanja građana, medija i predstavnika nevladinog sektora, aktivno smo učestvovali u realizaciji Komunikacione strategije Visokog saveta sudstva. Unapređenju javnosti rada suda doprinela je i saradnja sa USAID-om na organizaciji obuka. Zahvaljujući donaciji američkog naroda realizovan je i projekat izgradnje info-pulta na ulazu u Palatu pravde, gde će građani posredstvom kratkog videa moći da se upoznaju sa radom suda, a dobijaće i brošure sa jasnim uputstvima.

Kakve mere planirate u cilju prevazilaženja opterećenosti suda?

U saradnji sa misijom EU, planiramo da jačamo medijaciju kao način mirnog rešavanja spora. Nastojaćemo da građane informišemo da i bez vođenja dugih i skupih sudskih postupaka, uz stručnu podršku licenciranih medijatora, na efikasan način mogu ostvariti svoja prava.

Šta bi bilo potrebno učiniti da se smanji broj starih predmeta?

Odredbama Zakonika o krivičnom postupku mogao bi da se obezbedi efikasan mehanizam kontrole trajanja postupka – uvođenjem obaveznog vremenskog okvira u proaktivnom rukovođenju postupkom. Sudije bi unapred opredelile nekoliko radnih nedelja u kontinuitetu za jedan slučaj i tako u kratkim rokovima rešavale predmete koji su složeni i teški, pa svrha kažnjavanja ne bi izgubila smisao protekom više godina, što trenutno nije redak slučaj, pogotovo u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal. Ne sme se zanemariti činjenica da 20 sudija u zgradi u Ustaničkoj ulici ima na raspolaganju svega četiri sudnice, da se radi u dve smene, da je oprema, nakon upotrebe posle 17 godina, prilično uništena.

Zašto krivični postupci traju godinama? Ima li teškoća sa disciplinom stranaka?

Jedan od problema su i „glomazne” optužnice koje neretko godinama imaju svoja proširenja. Na primer, u predmetu poznatom kao „Šarić – pranje novca”, prva optužnica stupila je na snagu u oktobru 2010. godine, a peta u aprilu 2014, kada su bili ispunjeni uslovi za vođenje jedinstvenog krivičnog postupka. Slična situacija je u predmetima „Agrobanka”, „Azotara” i drugima. Izmene zakona bi morale da se tiču i rešavanja zloupotrebe procesnih prava učesnika u postupku, u prvom redu prava na odbranu, gde se u pojedinim slučajevima dešava da se pretresi odlažu više desetina puta zaredom.

Vlada je nedavno usvojila Strategiju za razvoj pravosuđa 2020–2025. godine, u kojoj su i vaši predlozi za bolji rad Višeg suda u Beogradu.

Kao član radne grupe za izradu strategije, dostavio sam predloge za savladavanje rastućeg priliva predmeta i nejednake opterećenosti sudija na teritoriji Beograda, a sve zbog brže i jednake dostupnosti pravde građanima. U poslednjih godinu i po dana realizovano je nekoliko predloga – povećan je broj sudija i rešeno je pitanje prostora, tako što je svaki sudija, preseljenjem u rekonstruisanu Palatu pravde, dobio zasebnu sudnicu, što predstavlja i evropski standard.

Da li već ima vidljivih efekata ovih promena?

Trenutno je prosečna dužina krivičnog postupka svedena na 12 meseci, a u prvostepenoj građanskoj materiji na 18. Ročišta se zakazuju u razmaku od dva do tri meseca, a prethodnih godina taj raspon je bio od šest do osam. I dalje je neravnomerna opterećenost sudija građanskog odeljenja, a razlog tome nalazi se i u isljučivoj nadležnosti ovog suda u pojedinim materijama za teritoriju cele Srbije. Izmenama zakona može se uspostaviti i nadležnost drugih sudova i time delimično prevazići enorman priliv novih predmeta.

Kako su zemlje u regionu prevazišle problem neravnomerne opterećenosti sudija?

U nekim zemljama postoje centralizovani softveri kojima se, nakon popunjavanja prosečnog priliva po sudiji za celu zemlju, predmeti automatski prelivaju na druge sudove istog ranga. Podjednaka opterećenost sudija je izuzetno važna radi jednake dostupnosti pravde svim građanima Srbije, kao i zbog vrednovanja sudija prilikom napredovanja u karijeri. Ovo je tehnički moguće i u praksi ostvarivo kada se odlučuje o žalbama bez rasprave, Naglasio bih da sudije drugostepenog građanskog odeljenja Višeg suda u Beogradu prosečno imaju u radu 3.192 predmeta, dok njihove kolege u drugim sudovima istog ranga u Srbiji imaju 834. Primera radi, Viši sud u Negotinu ima 277 predmeta u radu po sudiji.

Komentari12
225eb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
(Nastavak). Sudija kao logicka masina je mitologija. Zakoni nisu nikad potpuni, cesto potivrecni a ponekad bez veze. Kako ce sudija suditi dedukcijom polsedica iz takvih zakona? Sudska praksa se u mnogim zemljama vidi kao izvor prava jednak zakonima. To implicira kreativnost sudija koji resavaju drustvene probleme bez jasnih zakona. Dakle potrebna je reorijentacija o ulogi sudstva, pojednostavljanje procedura , redukcija ''pravnih lekova'' na dva a pre svega aktivna uloga sudije u sudjenju.
Gradjanin ovdasnji
Sudovi u Srbiji jesu servis izvrsne vlasti i mi to svi znamo i vidimo. Koliko puta su raznorazni funkcioneri reagovali vrlo ostro na presude koje im se ne svidjaju i pri tom pretili sudijama. Znajuci koliko je izvrsna vlast svemocna, nije cudno da kad ministar tuzi nekoga za klevetu, sud vrlo brzo reaguje i kaznjava. S druge strane, kad funkcioner (predsednik opstine) naredi da se novinaru zapali kuca, sudjenje se otegne i traje godinama.
nikola andric
Ovde se mesaju razne stvari. Prvo ''sudovi nisu servis izvrsne vlasti'' sugerira nezavisno sudstvo a , pored toga, ne razlikuje izmedju ''javnog'' i ''privatnog'' (gradjaskog prava). Na zapdu postoji takozvani ''kratak postupak'' kao odgovor na kompleksnost pravnih procedure nasledjenih iz davne proslosti. Pored toga imamo takozvane pasivne sudije koji izrazava nepoverenje u sudsku vlast. Ali kako moze sudija da sudi bez poznavanja cinjenica? Laici zamisljaju sudiju kao ''deduktivnu masinu''.
Дипломирани политиколог
Требали сте да му поставите следеће питање: ако судови нису инструмент извршне власти, како је онда могуће да је син Жељка Митровића, након што је у пијаном и дрогираном стању усмртио девојку на пешачком прелазу добио казну кућног притвора? Како је то могуће? Ту бисте га одлично тестирали да видите да ли поседује нешто што се зове кичма или не.
Vagar
Vozio je navodno samo 80,a telo devojke odbačeno preko 20 m!?
vojislav
No su sami sbi svrha ,ka katastar strajkuje ne rade,kad advokati strajkuju , ne rade ,kad su male plate ne rade (80.000- 130.000 ) malo im je .Letnji raspust ne rade, rocista zakazuju nagodinu dana.Ne maju niakvu kontrolu .To je leglo koorupcije , ne moze im niko nsta jaci su od sudbine!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja