petak, 27.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 07.09.2020. u 21:09 Biljana Radomirović
„POLITIKA” U MANASTIRU SVETOG JOVANA NA KiM

Katakombe jedinstvene u svetu

U Gornjoj Sočanici, u opštini Leposavić, zahvaljujući ocu Damjanu, narod se sve više priklanja Bogu
(Фотографије Б. Радомировић)

Sočanica – „Molimo goste da ne ulaze vozilima u manastir, već da koriste parking prostor”, piše na ulazu u portu Manastira Svetog Jovana Krstitelja, koji je decenijama neograđen, gde nema kapije i pravoslavnog krsta na njoj. S leve strane ulaza stena, obrušava se, s desne od ulaza strmina.

Ipak je nešto novo. Nekih pola kilometra do manastira opštinari Leposavića, u čijoj se parohiji manastir nalazi, asfaltirali su prilaz. Nema više makadama, nema blata.

Široka porta, nadkrilio je bor, zasađen negde polovinom 19. veka. Tačnije, 1862. godine, kada je na temeljima stare crkve podignuta Crkva Svetog Jovana. Priča se  da se u udubljenju stabla prikazuje lik Svetog Jovana. Narod tu ostavlja novac, da se moli pod krošnjom bora.

Sedamo u letnju trpezariju. Dvadesetak metara dugačka, dočekuje sve one koji bi da se ovoj svetinji, jedinstvenoj u svetu, pomole.

Pred nas izlazi otac Damjan (Prodanović), iguman manastira, koji je ranije došao iz Zočišta, pa iz Crne Reke. Rodom je iz Bosne. Smiren, sa uvek blagim osmehom.

Seljani Sočanice, Slatine i okolnih sela dobrovoljnim su prilozima izgradili trpezariju. Bude tu narod o praznicima, o slavi jesenjeg Svetog Jovana. Sad će za koji dan, 11. septembra.

U vreme ove pošasti, koja je zadesila celu planetu, manje vernog naroda ima. A, dolaze ljudi ne samo sa severa Kosmeta, sa cele teritorije Kosova, već i iz centralne Srbije, Republike Srpske.

Otac Damjan u katakombama manastira

Da vide „čudo neviđeno”.

Da vide Crkvu u kamenu, jednu od tri koje se nalaze u bivšim jugoslovenskim republikama. Dve su na Kosmetu. Jedna ovde, druga u Crnoj Reci. U Crnoj Gori je Ostrog.

Ovo je građevina iz 14. veka, koja je nikla na temeljima crkve posvećene Vavedenju Majke Božije. Nikla je iznad katakombi, iznad prvih isposnica, za koje stručnjaci pretpostavljaju da datiraju iz 2. ili 3. veka, a naziva se katakombni period hrišćanstva.

Stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Prištine  pretpostavljaju da su ih koristili prvi hrišćani, koji su živeli u rimskom gradu Minicipijum Dardanorum, čiji se ostaci nalaze u naselju Sočanica.

– Karakteristično za ovu crkvu je da se oltar nalazi u steni, a u samom oltaru je otvor koji vodi ka podzemnim hodnicima i dalje ka isposnicama. Ka katakombama. Kada se uređivao odvodni kanal oko crkve, kako bi se sprečilo urušavanje, otkrili smo i ulaz iz stene. Bio je zatrpan – govori smireno otac Damjan, dok zemljanim stepenicama silazimo u mrak, u podzemne tunele,  u katakombe, gde u jednom ćošku isijava kandilo, nad Majkom Božjom.

Odjednom, nešto nam prolete tik uz glavu.

„Slepi miš”, viknusmo tu u isposnici, u katakombi gde vlada neslućeni mir i gde nas čuva Bogorodica Majka i duh i molitve svih hrišćana koji su se tu podvizavali, koji su tihovali u Gornjoj Sočanici, kako zovu ovaj kraj.

Oduvek su se seljani ponosili crkvom, a kasnije manastirom. Kad su hteli da kažu odakle su, govorili su:

„Eno gore ispod one stene, e otud sam ja.”

„Ove katakombe su  otkriće ne samo za pravoslavni svet, već i za svetsku kulturnu baštinu. One nikoga ne ostavljaju ravnodušnima”, govori iguman Damjan.

Ne odolesmo da se ne slikamo, pa ponovo uz zemljane uske stepenice. Obilazimo oko crkve, ka ulazu. Ne pitasmo kuda bi to iz katakombi, kroz oltar moglo u crkvu posvećenu Usekovanju glave Jovana Krstitelja.

Crkva je skoro freskopisana, ručno je urađen nov hrastov oltar. U crkvi mir, neka posebna blagost i radost, dok znate da se za vas svuda okolo mole sveci.

Na zidovima crkve sačuvana su dva natpisa koja još nisu dešifrovana. Na osnovu jedne nadgrobne ploče pronađene pored same crkve zabeleženo je da je bila aktivna još 1643. godine, i da se pominje u povelji kralja Milutina, kao zadužbina Banjske.

Ponovo smo napolju, na suncu. Oseća se septembar. Ne peče zvezda, a vetar s Kopaonika se već sručio. Projuri lisica.

„Slepi miš, sad lisica”, trgosmo se.

„To su naše domaće životinje. Godinama imaju tu leglo. A, najlukavije su kad se prži riba. Svojevremeno, osetivši miris ribe, privukla se u kuhinju, ne pomera se, čeka”, osmehuje se otac Damjan..

Gostinski konak i bor star više od 160 godina

Razgledamo gostinski konak. Trebalo bi ga srediti. Renovirati. Sagrađen je još u 19. veku, a otad, malo šta je urađeno. Tek neki radovi na krovu da ne bi voda sve odnela. I, krov i konake.

Svuda cveće. Pitamo oca Damjana ko je zadužen za ovu lepotu.

Smeje se. Čak i zvonik ceo u saksijama raznobojnog cveća. A i zvonik bi trebalo zameniti. Hrastovim, ne cerovim daskama. Sagrađen je od čamovine, pa i zvono slabije odjekuje.

A, po crkvenom zvonu iz manastira Svetog Jovana, narod meri vreme.

U vreme korone, na svaka dva sata oglašavaju se zvona iz ove svetinje. Kao i u svim hramovima SPC na Kosovu i Metohiji.

Zvonik je sagrađen 2002. godine kada su se monasi u manastir Svetog Nikole vratili. Do tada  je bila samo parohijska crkva, a i saborovalo se u jesen, a  pričešćivalo pred Božić.  Pred praznik Vavedenja Majke Bogorodice, pred praznik koji pada u toku božićnog posta.

I, sada se verni narod pričešćuje, seče u crkvi slavski kolač, a Vavedenje Majke Bogorodice mnogi u ovom kraju slave kao malu slavu.

Krenusmo ka novoj destileriji, koju je otac Damjan sa bratstvom pre tri godine sagradio. I još je sređuje. Unutra drvena burad puna rakije. Najstarija je iz 2010. godine.

Sto kvadrata ima destilerija. Bila je to ideja oca Damjana, koji je dole u strmini kalemio stare šljive „moravke”. Kalemio mu kalemar iz Srbije. Dogodine čeka novi rod, a ovih dana traži prevoz za 12 tona šljiva.

„Neko će se ponuditi”, gotovo ubedljivo kažemo.

„Hoće, verujem”, istom smirenošću govori otac Damjan, koji je kalemio šljive u strmini gde sve ručno mora da se okopava i gde nijedna mašina ne može da priđe.

A, posla ima. Šljive, nadaleko čuvene „moravke” treba da se okopaju, da se pokosi trava oko njih. Čini nam se, ništa strmoglavije odavno nismo videli. Manastir ima pet hektara  što zemlje, što šume. Al’, zemlja posna, i u takvu je „stranu”. Gde su nove kalemljene šljive, dugo su monasi krčili od šiblja.

Posla u manastiru i oko svetinje uvek ima. Provode vreme u molitvi i u radu.

U manastirskoj prodavnici svega. Od ikona, brojanica, krstića, melema, do meda.

Manastir ima svoj pčelinjak, a otac Damjan sa igumanom manastira Ceranjska Reka zasadio je na tamošnjem imanju oko 70 stabala „turskog”,  ili kako ga neki zovu „kalifornijskog oraha”. Sadnice je dobio na poklon, kao što je na poklon dobio i sadnice od čoveka koji izvozi srpsku šljivu u Rusiju.

Čeka mnogo posla bratstvo manastira Sveti Jovan. Uskoro će slava. Spremiće manje no inače, ali slavu posvećenu Usekovanju Svetog Jovana treba obeležiti kako i dolikuje.

Ima mnogo planova otac Damjan. Očekuje da skoro počne kopanje bunara, koji će imati vode „za dva sela”.

„Oduvek smo imali pomoć države Srbije. Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koja nas nikada nije odbila. Svaki naš predlog je finansijski ispratila. A, nikad nam pomoć nije odbila ni opština Leposavić”, govori u dahu otac Damjan, iguman manastira Sveti Jovan.

Oseća se jesen. Tamo ka Sočanici, već se izmešale boje sunca i plamtećeg ruja. Čuju se i glasovi seljana. Zašli u kukuruzišta. Još je rano, ali da obiđu rod.

Na ulazu, dva dotrajala manastirska vozila. Pitamo oca Damjana kako zimi izlazi uz ovu usprtost, kad sneg zaveje, kad krenu da brišu kopaonički ledeni vetrovi.

„Stavim lance, dokle može, a onda peške”, odgovara on.

Od Sočanice do manastira ima nešto više od tri kilometra.

Skreće se s desne strane magistralnog puta Kosovska Mitrovica – Kraljevo. Pa uzbrdo, na nekoj nadmorskoj visini od oko šest stotina metara.

Ne može da se promaši.

Koga god pitate, svi će vam s radošću reći gde je manastir Sveti Jovan.

Ako nikako drugačije, upravljajte se po onoj visokoj krečnjačkoj steni, na kojoj je iscrtan ogroman beli krst.

Komentari1
4d58c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милош Марић
Дивна репортажа. Хвала!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja