četvrtak, 24.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
nedelja, 13.09.2020. u 18:00 Episkop bački Irinej

Stefan Nemanja i naše doba

Prvi spomenik Stefanu Nemanji, ispred Muzeja Nikole Tesle, a podno Hrama Svetog Save, biće zaista divan beleg našeg vremena. Smatram da to nikome ko Srpstvu dobro misli neće smetati
Свети Сава и Стефан Немања, Которска школа, крај 18. века

Teško da je iko mogao očekivati ovakvu autošovinističku histeriju kakvu je izazvala najava podizanja spomenika velikom županu Stefanu Nemanji, od Boga proslavljenom Svetom Simeonu Mirotočivom, kako je u imenoslov svetih Pravoslavne crkve ubeležen rodonačelnik dinastije Nemanjićâ i jedna od nekoliko najzaslužnijih i najznačajnijih ličnosti srpske istorije. Duhovni sledbenici onih koji su, na primer, slali ljude na Goli otok, pravili takozvana pasja groblja i činili slična nedela, traže od priznatih umetnika, naučnika, novinara i drugih da javno osude podizanje ovog spomenika. Jedan, začudo po prezimenu Popović, javno se zaklinje da će, čim on i njegovi istomišljenici preuzmu vlast, odmah minirati spomenik. Nema nikakve sumnje da bi tako prošli i svi koje on doživljava kao političke protivnike. U tom smislu, kao sastavni deo istog nasilničkog, pa i zločinačkog mentaliteta, shvatam pripremanje lomače za pojedine vladike i slične pretnje arhijerejima. Da ponovim, ne treba ni najmanje sumnjati u ozbiljnost tih pretnji, zato što je naš pravoslavni narod sve to već doživeo i preživeo. Pred ostvarivanje tih pretnji isprečila se ipak jedna rečenica upućena vladikama, koju je samo ponovio taj nesrećni Popović: „Kada mi dođemo na vlast...”

Mi, pak, koji s radošću očekujemo podizanje spomenika i osvećenje svakog novog hrama posvećenog mirotočivom svetitelju srpskom, treba da činimo sve što Gospod od nas očekuje, a što je i Sveti Simeon činio, kako bi i naša otadžbina i bilo koja druga zemlja i narod bili pošteđeni takvih iskušenja i stradanja. Svako, pak, razmišljanje o ovako opasnim pretnjama ili namerama mi, kao hrišćani, moramo zaključiti rečima prvog hrišćanskog mučenika, Svetog arhiđakona Stefana: „Gospode, ne uračunaj im greh ovaj!”

U isto vreme, u želji da svoj narod podsete na život Svetog Simeona, mnogi su ovih dana dobronamerno napisali da je on osnovao prvu srpsku državu. To nije tačno, ali je sigurno tačnije – ili makar manje pogrešno – od tvrđenja onih koji su 2004. godine, povodom dvovekovnog jubileja Karađorđevog ustanka, plasirali lažnu maksimu „dva veka srpske državnosti”. Nemanja je rodonačelnik svetorodne loze i dinastije Nemanjićâ i tvorac potpuno nezavisne, priznate, a pritom i jake srpske države, uvek prisutne i žive u istorijskom pamćenju našega roda. Ovde je prilika da ukažemo na to da vizantijski i franački pisani izvori govore da velika i dobro organizovana srpska država već u 8. veku obuhvata Dalmaciju, Srbiju, Bosnu, Paganiju, Zahumlje, Travuniju i Konavle. Ti izvori svedoče o mnogim gradovima, a ne samo o vojnim utvrđenjima naših predaka.

U tim vremenima ranog srednjeg veka pojavljuju se imena prvih srpskih kneževa iz dinastije Vlastimirovića, koja je predvodila naš narod još u Polablju, u današnjoj Češkoj. Istorijskoj nauci su za sada poznata imena srpskih kneževa Svevlada, Selimira, Vladina, Ratimira, Višeslava, Radoslava, Prosigoja i Vlastimira, kneza po kojem je dinastija nazvana. Ta imena svedoče upravo o vladarskom i državnom kontinuitetu kod Srba od 7. do 10. veka. Vlastimiroviće, po smrti kneza Časlava, nasleđuje vladarska porodica Tihomirovićâ, nazvana po Tihomiru, prvom knezu iz tog roda. Godine 1078, u vreme dinastije Vojisavljevića, knez Miahilo postaje prvi međunarodno priznati srpski kralj. Poznat nam je ktitorski portret kralja Mihaila, iz 1080. godine, u Crkvi Svetog Mihaila u Stonu, u današnjoj Hrvatskoj. Doba Mihailovog naslednika kralja Bodina vrhunac je naše istorije u ranom srednjem veku, jer je u jedinstvenu državu uspeo da obuhvati srpske zemlje: Duklju, Travuniju, Zahumlje, Neretljane, Rašku i Bosnu. Ovde ćemo, ističući stupanje na istorijsku pozornicu dinastije Vukanovića, u kojoj će se oko 1113. godine u Ribnici, današoj Podgorici, roditi Stefan Nemanja, zastati i pozvati sve, naročito mlade naraštaje, da čitaju i uče o Stefanu Nemanji, o Svetom Savi, da budu ponosni na svoje pretke, da se mole u hramovima posvećenim Svetom Simeonu Mirotočivom, u Beogradu, Veterniku kraj Novog Sada, Čikagu, Podgorici, Leskovcu ili Beranama, kao i da se poklone njegovim svetim moštima u njegovoj zadužbini Studenici.

Naposletku, svi zajedno treba da se radujemo što ćemo uskoro u Beogradu, posle molitve u dovršenom i veličanstvenom Hramu Svetog Save na Vračaru, moći da prošetamo lagano Nemanjinom ulicom do njegovog spomenika i da tu popijemo sveže ceđen i ohlađen sok od maline iz Arilja, a potom posetimo novi i njegovog imena dostojan Muzej Nikole Tesle, najvećeg srpskog naučnika i jednog od najvećih svetskih naučnika. Prvi spomenik Stefanu Nemanji, ispred Muzeja Nikole Tesle, a podno Hrama Svetog Save, biće zaista divan beleg našeg vremena. Smatram da to nikome ko Srpstvu dobro misli neće smetati. Kome ipak bude smetalo, biće to pokazatelj njegovog duhovnog stanja i odnosa prema sopstvenom narodu i njegovoj veri, istoriji i kulturi.

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari28
fe586
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драгољуб
"...а потом посетимо нови и његовог имена достојан Музеј Николе Тесле, највећег српског научника и једног од највећих светских научника." Лепо и за радовање, али само ако заиста буде "његовог имена достојан". А то ће бити ако се селидба искористи за коначно решавање питања цивилизоване сахране Теслиних посмртних остатака. У супротном, ако Теслина урна и овде буде изложена као вашарска атракција за згртање пара, брука од таквог варварског односа остаје нам и даље.
Snežana Cvetković
Ja svom Srpstvu dobro mislim,duhovno sam od rođenja i krštenja 1948.okrenuta svojoj veri i svom rodu što ne znači da ne mogu kritički da se osvrnem na izgled monumenta Stefanu Nemanji.Zato poslednju rečenicu Episkopa bačkog Irineja smatram ličnom uvredom a verujem i svi oni koji su se "drznuli" da u dobroj nameri postave pitanje lokacije i izgleda a ne potrebe podizanja spomenika Stefanu Nemanji.Neka Bog svima sudi za izrečeno pa i Irineju Buloviću.
Nikola
„Господе, не урачунај им грех овај!” Зашто да нам не урачуна? Нека свакоме од нас, који критички гледамо на ову идеју, Господ урачуна то, што смо у време свеопштег лицемерја и инструментализације и Светог Саве и Светог Симеона Мироточивог видели у томе лицемерје и инструментализацију.
Marko
Pa to i nije neka velika visina. Uračunat je i postament. Ima i mnogo viših spomenika u Beogradu, na primer Pobednik. A i spomenik knezu Mihailu je prilično visok. Ne znam zašto se diže tolika frka.
Владимир
Стефан Немања је умро као скромни монах на Светој Гори. Он свакако заслужује споменик, али не споменик висок као зграда од осам спратова.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja