subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 08.09.2020. u 22:00 Jasna Petrović-Stojanović

EPS nije koristio Gazivode za proizvodnju struje

Albanci s Kosova nemaju kontrolu nad jezerom i električnom energijom koja se ovde proizvodi
Језеро Газиводе (Фото А. Васиљевић)

Energetska nezavisnost južne srpske pokrajine neće se rešavati ispuštanjem vode iz jezera Gazivode, po sistemu nema vode, nema hidroelektrane, nema struje, jer bi sporazum potpisan tokom vikenda u Vašingtonu konačno trebalo da reši pitanje korišćenje ovog srpskog hidropotencijala.

Naime, sporazum na koji je paraf stavio prvi čovek Srbije Aleksandar Vučić obavezuje dve strane da će raditi s američkim odeljenjem za energetiku na izradi studije izvodljivosti, a sve u cilju zajedničke upotrebe vode iz akumulacije.

Zašto je ova tačka izazvala toliku uzbunu u Prištini i da li će bivši premijer samoproglašenog Kosova Ramuš Haradinaj zbog toga napustiti vladajuću koaliciju, kako je najavio, ukoliko aktuelni premijer Avdulah Hoti u Beloj kući stavi paraf na sporazum, tek će se videti, ali jedno je izvesno – Srbija je izgradila Gazivode.

Gradnja ove brane i celog projekta hidrosistema finansirana je iz razvojnih sredstava Svetske banke sedamdesetih godina prošlog veka, a celokupni kredit u iznosu od nešto više od 900 miliona evra otplatila je Republika Srbija i jedan deo „Đerdap”.

Da li je i u kojoj meri Srbija koristila Gazivode za proizvodnju struje, mr Željko Marković, konsultant za energetiku u Dilojtu i bivši direktor u EPS-u, kaže da Srbija i „Elektroprivreda Srbije” nisu formalno gledano koristile jezero Gazivode za proizvodnju električne energije.

– S druge strane, ta proizvodnja je u rukama Srba s severa Kosova i Metohije i proizvedena električna energije iz hidroelektrane Gazivode se koristi za napajanje četiri opštine na severu KiM – kaže Marković.

Tako, dodaje, Albanci s KiM nemaju kontrolu nad jezerom i električnom energijom koja se iz ovog jezera proizvodi. – Dakle, korisnici su Srbi sa severa južne srpske pokrajine preko preduzeća koja su formirana na severu KiM i ne posluju u okviru kosovske elektroprivrede – objašnjava naš naš sagovornik.

Upitan da li u Srbiji postoji već praksa podela jezera i korišćenja električne energije, kako je predviđeno i ovim sporazumom iz Vašingtona pošto bude izrađena studija izvodljivosti, Marković kaže da Srbija ima takav primer.

– Reč je o hidrocentrali „Đerdap”, gde se vodni resursi dele između nas i Rumuna – kaže on.

Međutim, značaj hidroelektrane Gazivode nije samo zbog električne energije već i vodosnabdevanja na KiM.

– Osim toga, iako se hidroelektrana nalazi na KiM, samo jezero je na teritoriji Srbije, pa otud i potreba da se ovo pitanje konačno reši – kaže on.

Naime, oko 80 odsto površine jezera Gazivode nalazi se u opštini Zubin Potok na severu Kosova, sa većinski srpskim stanovništvom, a manjim delom jezero pripada opštini Novi Pazar.

Jezero Gazivode je važno i za hlađenje termoelektrane u Obiliću. Struja koja se proizvede iz Gazivoda do sada nije stizala u centralnu Srbiju, ali se ovim sporazumom to može promeniti.

Ukoliko bi se isključila voda u termoelektranama, one bi ostale bez proizvodnje, što bi značilo prestanak snabdevanja električnom energijom i proizvodnje.

Imovina preduzeća podrazumeva veliko jezero, sa velikom branom Gazivode, malo jezero sa branom Pridvorica, kanal za vodosnabdevanje i sa dve stanice za navodnjavanje.

Komеntari5
9ac9e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alpline
Ibar napravi zanimljiv put. Kad smo već kod studije izvodljivosti možda ne bi škodilo ako bi se napravila i studija izvodljivosti preusmeravanja dela vode za Novi Pazar i dalje nazad u Ibar u donjem toku. Tek da se zna da li je moguće. A i dobra vežba za studiju D-M-E.
komentar
Kako su nastale Gazivode, sta je tu potopljeno, ko je to gradio i placao kredite ? Tu ne sme da bude nikakvih ucena, sve mora da se zna ! Nikako se ne sme imovina arciti kako se jednoj strani svidja ma koliko da r=traju ,,pregovori,, ! Kada i po cijen nalogu su cetiri opstine Srbije prenete KIMu ?? Malo ste o ovome obavestavali siru javnost jer to vecina obicnih gradjana i danas ne zna !
Dragan Sopic
"Trepca" kao veliki potrosac el. energije, za potrebe; topionice je iz sopstvenih sredstava izgradila hidroelektrenu, 1 km ispod brane na Gazivodama i direktno spojila krak do topionice "TREPCE". Licno davno razgovarao sa glavnim inzenjerom, koji je bio u obilazak i kontrolu na lici mesta, samo 50 m. od iste. Bilo davno, al' istinito.
Slobodan
Napraviti studiju kako da se jezero onesposobi tako da se teritorija Kosova i Metohije stavi u polozaj energetske zavisnosti ili podredjenosti susjednim teritorijama. Bez vode ne mogu hladiti termoelektranu u Obilicu (dakle, ogranicava se rad i proizvodnja elektricne energije), a takodje ne mogu proizvoditi ni elektricnu energiju u Gazivodama. U prevodu, gradjani KiM ne bi mogli sa vlastite teritorije obezbijediti dovoljno elektricne energije za vlastite potrebe. Morali bi je uvoziti od BiH/Srb.
Александар Поповић
Изгледа да је понешто “побркан” ред ствари. Уместо да је већ израђена студија, да су ствари до краја и како треба испитане, и ето нама “споразума”, па ћрмо тек све испочетка. Када знамо како се качимо и око једне чачкалице, можемо да очекујемо само нова надгорњавања и сукобе.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja