sreda, 02.12.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
utorak, 08.09.2020. u 20:48 Mirjana Sretenović

Frankfurtski aerodrom neolitske Evrope

Zbog ugroženosti lokaliteta Vinča – Belo brdo, doneta odluka o ulaganju u ovo nalazište kroz kapitalni projekat čiji su troškovi oko tri miliona evra za period od tri godine
Локалитет Винча – Бело брдо (Фотографије Министарство културе)

Na inicijativu premijerke Ane Brnabić i nacionalne platforme „Srbija stvara” Vlada Srbije prepoznala je ugroženost lokaliteta Vinča – Belo brdo, nakon čega je na zvanični predlog Ministarstva kulture RS doneta odluka o ulaganju u ovaj lokalitet kroz kapitalni projekat. Troškovi projekta iznose oko tri miliona evra za period od tri godine, a novac će biti utrošen za sanaciju terena, istraživanja i međunarodne projekte.

Kako je novinarima objasnio arheolog dr Miroslav Kočić, najveću opasnost po lokalitet predstavlja pojava klizišta koje je nastalo zbog podizanja podzemnih voda usled nelegalnog ispuštanja otpadnih voda u sediment nalazišta, promene prirodnog toka i izlivanja Dunava i povećane populacije naselja Vinča. Ovo je dovelo do toga da se svake godine urušavalo po više desetina kubika neprocenjivog kulturnog nasleđa.

Vinča – Belo brdo je arheološki lokalitet koji se nalazi na 15 kilometara od centra Beograda u naselju Vinča. Otkriven je krajem 19. veka kada je Jovan Žujović, osnivač geologije u Srbiji, napravio zabeleške o materijalu napravljenom ljudskom rukom na lokalitetu Belo brdo. Miloje Vasić, prvi školovani srpski arheolog, 1908. započeo je istraživanja na toj lokaciji i definisao do tada nepoznatu, praistorijsku kulturu, koja je imenovana po mestu nalaska – Vinčanska kultura.

Istraživanja su prekinuta kasnih 30-ih godina, a nastavljena 1978. kada je više najpriznatijih srpskih arheologa rukovodilo iskopavanjima, uključujući Dragoslava Srejovića, Nikolu Tasića, Milutina Garašanina, Jovana Todorovića i Gordanu Marjanović Vujević. Istraživanja su opet prekinuta 90-ih, pa nastavljena 1998. pod rukovodstvom Nenada Tasića.

– Lokacija Vinče nije mogla biti bolje odabrana zbog priliva bogatih resursa okolnih predela, od podavalskih brda do same Avale i njenih mineralnih bogatstava, Dunava i njegove plavne ravnice kao i ušća nekoliko velikih reka: Tise, Morave i Save. Budući da su reke, pre izgradnje modernih puteva, bile glavne saobraćajnice jasno je da se Vinča svojim povoljnim položajem isticala i kao svojevrsni terminal, jedno od najvažnijih ranoevropskih saobraćajnih čvorišta, slikovito rečeno, frankfurtski aerodrom neolitske Evrope – kaže Miroslav Kočić.

Prema njegovim rečima, stalno naseljavanje prvih nosilaca vinčanske kulture na obale Dunava i napuštanje nomadskog načina života – revolucionarni je čin koji je u potpunosti promenio razvojni tok civilizacije. Pre svega se izdvaja začetak urbanog načina življenja u prvim višespratnim građevinama, razvoj vrhunskog umetničkog zanatstva, kao i tehnološka revolucija s obzirom na to da su Vinčanci prvi na svetu izumeli topljenje metala. Ovo je pokrenulo dinamičnu razmenu ne samo dobara već i ideja koje su pronašle svoj put širom Evrope, ali i van njenih granica, čineći Vinču prvim modernim dobom.

– Prvo topljenje metala dogodilo se upravo u Vinči 2500 godina pre izgradnje velikih piramida u Gizi. Vinčanski zanatlija morao je biti rudar, ćumuraš, grnčar i kovač da bi ispunio sve tehničke uslove potrebne kako bi zeleni malahit, posredstvom vatre, pretvorio u istopljenu usijanu lavu koja će nakon hlađenja postati crveni bakar. Isprva se ta nova materija koristila za ukrašavanje, pa nije slučajno što je na lokalitetima vinčanske kulture najstariji nalaz bio upravo nakit – masivne bakarne narukvice. Na lokalitetu Vinča – Belo brdo pronađene su i perlice od malahita, kao i sprašeni pigment malahita, azurita, a naročito cinabarita. Trgovina pigmentima nije bila samo pokretač ekonomije i kreativnosti u Vinči, već i tehnološkog napretka i inovacija – ističe Kočić.

Muzej na području Vinča – Belo brdo 

Vinčanska kultura termin je koji obuhvata period kasnog kamenog doba (5300 – 4500. g. pre n.e.) tokom kojeg dolazi do, do tada, nezabeleženog eksplozivnog rasta kreativnosti, tehnološkog napretka i rasta populacije na površini koja danas obuhvata delove Grčke, Bugarske, Rumunije, Mađarske, BiH, Hrvatske, Severne Makedonije, Crne Gore i celokupne teritorije Republike Srbije, dodaje naš sagovornik.

– Vinčanci su pioniri urbanizma. Za razliku od prethodne starčevačke kulture, koja je po prirodi bila nomadska i imala uglavnom privremena naselja, vinčanska naselja bila su stalna. Manje od pet odsto evolutivnog razvoja celokupnog čovečanstva dogodilo se upravo među naseljenim zajednicama koje žive na istoj teritoriji – kaže Kočić.

U većini vinčanskih naselja, kako dodaje, kuće su podizane jedna blizu druge, ponekad i na razdaljini manjoj od jednog metra i teritoriji od 30 pa čak i do 80 hektara. Imali su visoko razvijene društvene odnose. Konflikte su rešavali saradnjom i kroz trgovinu, a ne eskaliranjem sukoba. Takođe, ne postoje dokazi o nejednakosti bogatstva i klasnoj stratifikaciji vinčanskog društva.

– Fascinantno je da se mreža vinčanske trgovine prostirala stotinama kilometara. Primera radi, crno vulkansko staklo (opsidijan) koje se može naći na samo dva izvora u Evropi, na Karpatima i grčkom ostrvu Melos, veoma je prisutno na lokalitetu Vinča – Belo brdo. U doba neolita, cela Evropa postaje kompleksna mreža vrlo pokretljivih i veoma dobro povezanih ljudi. Evropski trgovinski koridori koji su ustanovljeni u ovom periodu biće korišćeni milenijumima kasnije – Rimski carski put je prolazio veoma blizu Vinče, kao i Carigradski drum Otomanskog carstva, koji su sami po sebi nastavak „Puta svile”, karavanskog puta koji se prostirao hiljadama kilometara kroz Aziju – priča Kočić.

U vinčanskoj keramici izdvajaju se izuzetni primerci figurina (koje su izložene u malom muzeju na lokalitetu), kao i polihromne posude čije su živopisne boje napravljene isključivo kontrolom procesa paljenja – tehnikom koju je i danas teško izvesti.

– Keramičkim posudama udahnut je život antropomorfizacijom, a primer je pećnica oblikovana po uzoru žene na porođaju, koja nam pokazuje neraskidivu vezu između majčinstva, doma, života i plodnosti. Važan element kreativnosti koji ilustruje vinčansku kulturu je pletenje prostirki. Kroz otiske tkanina na keramičkim posudama koje su mokre ostavljane na pletenim prostirkama, uviđamo da je svaki aspekt života Vinčanaca bio isprepletan dubokom estetikom – zaključuje Kočić.

Komentari0
d3a58
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja