sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 07.09.2020. u 20:55 Mirjana Sretenović

Otvorena izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav”

U Šumaricama je svečano otkrivena prva i najveća maketa ovog logora u svetskoj istoriografiji, kao i replike logorskog krematorijuma i masovnih grobnica. – Predstavljena trilogija Gideona Grajfa
(Фото Танјуг/Министарство спољних послова)

Kragujevac – U spomen-parku Šumarice, u Muzeju „21. oktobar” u Kragujevcu juče je otvorena najveća izložba o Jasenovcu u Srbiji posle Drugog svetskog rata pod nazivom „Jasenovac – pravo na nezaborav”. Veliki školski čas o Jasenovcu održan je na platou ispred ovog muzeja.

Izložbu je otvorio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekavši da ne postoji opravdanje za odsustvo sećanja na jasenovačke žrtve, dodajući da je zaborav zločina novi zločin.

– Izložba je pokušaj da strahote Jasenovca budu predstavljene svim zainteresovanima. Sećanje na žrtve je naša obaveza. Ukoliko ne negujemo kulturu sećanja i nismo na oprezu rizikujemo da nam se ponovi istorija. I oni brojevi žrtava koje Hrvati pominju, pokušavajući da ih smanje, užasni su i veliki – kazao je Dačić, podsetivši da su u Jasenovcu ubijena 19.432 deteta.

Profesor Gideon Grajf je naveo da nas glasovi stotina hiljada nedužnih žrtava koje su brutalno ubijene u Jasenovcu dozivaju iz groba i mole da ih ne zaboravimo.

– Mi moramo da budemo njihov eho. Zato progovorimo glasno i učinimo da se njihov glas čuje širom sveta. Revizionizam nije moguć. Činjenice su činjenice, uvek će prevladati i ne postoji dovoljno debeo tepih da ih prikrije – rekao je Grajf.

Reditelj Dragoslav Bokan naglasio je da je Grajfa istina približila Srbima.

– On nas je podsetio na to da imamo obavezu nezaborava, da ne dopustimo da mrtva deca ostanu bez glasa i da ćutanje prekrije strašno stradanje. Mi i danas ne znamo šta nam se dogodilo. Dozvoljavamo da polemišu sa nama oni koji su ubijali te ljude. Grajfova knjiga je opomena našoj deci da ne stradaju njihova deca. Puštanjem Hrvatske u EU bez pokajanja čini se zlo i potomcima tih Hrvata jer bez suočavanja sa istinom nema istorije ni društva – kazao je Bokan.

Na čuveni spomenik V-3 kragujevačke gimnazije čiji učenici su streljani 1941. juče su vence položili ministar za rad Zoran Đorđević, poslanik Smilja Tišma, koja je kao dete bila logoraš u Jasenovcu, Gideon Grajf, gradonačelnik Nikola Dašić, u prisustvu članova Udruženja logoraša Jasenovac, Subnora i Saveza jevrejskih opština Srbije. Bio je prisutan i Lazar Kosanović, potomak Nikole Tesle. Podsetimo, ustaše su na Svetog Iliju 1941. pobile sav srpski živalj u Smiljanu, rodnom mestu Tesle, kao i okolnim srpskim selima. Tada je srušena kuća u kojoj je rođen Nikola Tesla i hram u kojem je služio njegov otac, Milutin Tesla, pravoslavni sveštenik i prvi veroučitelj u realci u Gospiću.

U Kragujevcu je predstavljena Grajfova trilogija o Jasenovcu, ustaškom konačnom rešenju i Alojziju Stepincu, a preko „Zum” platforme održana je naučna konferencija na kojoj su se putem video-linka obratili prof. dr Lea Ganor sa Univerziteta Bar-Ilan iz Izraela i Juval Elbašan, dekan Pravnog fakulteta ONO akademskog koledža iz Izraela. Moderator je bio Fabijan Vendrig iz Holandije, član Međunarodne ekspertske grupe GH-7.

Svečano je otkrivena „prva i najveća u svetskoj istoriografiji” maketa logora Jasenovac koju je sačinio Arhitektonski fakultet, teška dve tone.

Ista izložba o Jasenovcu sa skulpturama vajarke Katarine Tripković, prvi put je prikazana u Ujedinjenim nacijama u Njujorku 2018. godine. U „gradu heroju Kragujevcu”, gde su izvršeni masovni zločini kao i u Jasenovcu, sada su prvi put rekonstruisani određeni segmenti iz logora Jasenovac kao dodatni deo njujorške postavke. U katalogu izložbe je navedeno da je izložba u Kragujevcu proširena postavljanjem specijalno izrađene replike „Pićilijeve” peći (po ustaši Dominiku Pićiliju), koja je služila kao krematorijum i kazan za kuvanje ljudskih tela od kojih se pravio sapun, potom replike „krečane” i masovnih grobnica.

– Izložba predstavlja prvi poduhvat rekonstrukcije određenih segmenata Jasenovca koji su ustaše buldožerom i eksplozivom sravnili sa zemljom kako bi uklonili tragove zločina. Za razliku od logora Aušvic-Birkenau gde su sačuvani objekti i celokupna infrastruktura u vidu memorijalnog kompleksa, Jasenovac danas podseća na „golf teren” bez ijednog objekta koji bi mogao da svedoči o brutalnom stradanju na stotine hiljada logoraša. Zato je ovaj poduhvat u Šumaricama jedinstven po svom formatu jer je na oko 1.500 metara kvadratnih upriličena svojevrsna muzej-izložba sa 15 tona opreme pod otvorenim nebom.

Komеntari2
8ef61
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Владимир
Професор Гидеон Грајф је рекао да је сећање на жртве наша обавеза. Тим поводом се надам да ће филм „Дневник Диане Будисављевић” добити сагласност Министарства образовања да постане део школског програма. Гледајући овај филм, данашња деца ће на посредан начин најлакше сазнати шта се дешавало Србима у НДХ. Сматрам да овај филм заслужује место у школским програмима Србије, Републике Српске и Црне Горе. Чак је мало и чудно да се то још није десило.
Marija Stupatic i prijatelji
BRAVO...BRAVO...dragi nas narode, evo konacno smo ovo - docekali...BRAVoooooooooo Srbi nas narode!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja