četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 09.09.2020. u 10:33 Branko Pejović

Ruše fabriku staru 119 godina

Tkačnica, a kasnije firma „Froteks”, otišla je u stečaj 2006. – Na njenom mestu nići će se stambeno-poslovni objekat
Рушење објекта требало би да се оконча за два-три месеа (Фото С Јовичић)

UŽICE – Objekat bivše užičke Tkačnice, simbol početka industrijalizacije u ovom gradu sagrađen na razmeđi 19. i 20. veka, ovih dana radnici građevinskim mašinama ruše do temelja.

Ovdašnje preduzeće MPP „Jedinstvo”, vlasnik te građevine u ovoj deceniji, za dva-tri meseca završiće rušenje. Namera je da na tom povećem placu, na dobroj lokaciji uz gradsku plažu, bude napravljena velika stambeno-poslovna zgrada.

Tako vreme i nove potrebe trajno brišu tragove nekadašnje fabrike tekstilnih proizvoda (zvala se Tkačka radionica, pa „Cveta Dabić”, a naposletku „Froteks”), koja je poznate peškire i druge proizvode pravila do stečaja 2006. godine. Devedesete su je gurnule u poslovne teškoće, novi milenijum ju je dokrajčio.

Odavde su stare mašine iznete pre nekoliko godina. Za rušenje su ostali samo prazni fabrički prostori i visoki dimnjak (i on će uskoro biti srušen), prepoznatljiv na mnogim fotografijama Užica.

Istorija beleži da su s kraja 19. veka užički preduzetnici, okupljeni u akcionarsko društvo, odlučili da naprave ovu fabriku (prvu ovdašnju posle fabrike čohe i ćebadi koja je ranije ugašena). Pogodovalo im je što je tada tu dobro radila i kadrove stvarala Državna tkačka škola.

A kao energetski izvor za tkačnicu odabrali su za to vreme jedinstveno rešenje, pogonsku snagu planinske reke – na Đetinji sagradili su prvu hidrocentralu po Teslinim principima na Balkanu, koja struju proizvodi i varoš osvetljava od 1900. godine. Stvoreni su tako uslovi da proradi i Tkačka radionica, čiji je probni rad krenuo u maju 1901. godine.

Štampa je o tome pisala: „Treći maj osvanuo je neobično vedar i čist. Građani i građanke u svečanom ruhu hitali su da obiđu i vide još pre vodoosvećenja fabričku zgradu koja beše iskićena mnogobrojnim trobojnicama.

Građani grada Užica i ovog puta su dokazali da im ova industrijska ustanova leži na srcu, jer su došli u ogromnom broju. Za razbojima i drugim mašinama bilo je oko 90 devojaka, mahom bivših učenica Tkačke škole, koje su kako na razbojima tako i na ostalim mašinama posao obavljale na opšte zadovoljstvo.”

Kasnije se proizvodnja zahuktala, stotine žena su za razbojima radile i porodice izdržavale od zarade u tkačnici. Tokom sedamdesetih i osamdesetih, kada se fabrika zvala „Cveta Dabić”, bilo je u njoj i oko 3.000 zaposlenih. Tada, a zatim i pod imenom „Froteks”, ovde su pravljeni peškiri, bade mantili, platna i drugo za domaće i strano tržište.

Ali iako je imala visokokvalitetne proizvode koji bi i danas bili traženi, počela je da tone u novije doba, kada se na tržištu pojavila nelojalna konkurencija u vidu novih, malih proizvođača tekstilne robe kvalitetom nedorasle onoj kakva se u užičkoj tkačnici pravila.

Njima je ova fabrika smetala, a u vreme smutne privatizacije lako su se našli oni koji će tu državnu firmu gurnuti u probleme, kasnije i u stečaj. Kad uskoro na ovom mestu bude sagrađen novi stambeno-poslovni objekat valjda će biti ostavljen kakav trag da je tu više od veka radila nekad uspešna fabrika, sagrađena 1901, a srušena 2020. godine.

Komentari8
2321c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Леон Давидович
Никада нису постојале генерације тако неспособних људи за привредне активности као последњих деценија. Раније генерације почињале су од малих радионица, од ничег и стварали права гигантска предузећа. Онда је дошла генерација која је знала само да уништава индустријска предузећа и знали су само да граде пословно стамбене зграде на рушевинама фабрика и зеленим површинама. Градови су постајали спаваонице, а не привредни центри. Резултат тога јесте одлазак народа у свет и опустела земља.
Alexa
Ovo je baš tužno i žalosno, stvarno treba da mnogi odgovaraju i budu na stubu srama zbog ovoga...aman, ovakve građevine se u Evropi pretvaraju u MUZEJE i imaju istorijski značaj i vrednosti! Ovo nije normalno!!!
Љубомир Аранђеловић
На нашу жалост ово нема везе с колонијализмом нити са увозом робе из Кине или било које друге земље, као што стоји у коментарима. Ово има везе са људима који воде ову државу, почевши од локалних самоуправа. Овакве зграде које обележавају и документују историју неког града у цивилизованом свету - читај ЕУ, се рестаурирају и претварају у Музеје или као административне објекте. Те објекте та иста власт користи на даље, само им промени намену. Боље не коментарисати
Милош Марић
Руши, гази, бетонирај све... ништа није било пре нас... фуј.
Slavica
Какво поређење, машина лична својина и фабрика дрђавна.И да тако не размишљамо небисмо деценијама дозволили да опустоше,приватизују преко ноћи постану богаташи и нико није одговарао.Руше, граде зграду за добробит сопствене користи.Ти ћеш машину да бациш и добићеш рачун кад купиш нову,коме ће они приказати рачуне.Вероватно да траже помоћ од државе да су сиромашна општина.Пошто руководе по сопственом интересу, народ о свом интересу ћути, зато преживљавамо
Леон Давидович
@ Sloba Резултат је такав да народ нема где да ради или ради доминантно за бедну зараду. Онда тај народ одлази у свет за бољом зарадом. Многи за зарађени новац изграде кућу или купе стан, дакле мртви капитал, а онда на крају нема ко у томе да живи и све полако постаје пусто и уместо земље пуне рада и живота полако овладава пустош у многим крајевима.
Prikaži još odgovora
Retrobgd
Sramota.Zar je bolje da uvozimo peskire i ostale proizvode iz Kine i Turske ? Nigde u svetu,osim u kolonijama,nema unistavanja domace proizvodnje u tolikoj meri kao u Srbiji.Čak i da je propala moglo se ,mozda,od te zgrade da napravi muzej,bar delom.Mnogo smo brzi u rušenju,a loši u negovanju.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja