četvrtak, 24.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
sreda, 09.09.2020. u 22:00 Marijana Avakumović

Vašingtonski sporazum donosi unosan posao građevinarima iz SAD

Infrastrukturni projekti vrede oko 3,7 milijardi evra i Amerikanci će najverovatnije finansirati obnovu pruge i izgradnju delova Auto-puta mira, za koje od evropskih banaka nisu uzeti krediti
(Фото А. Васиљевић)

Izgradnja auto-puta Niš–Merdare–Priština i pruge do Prištine vrede 3,7 milijardi evra. Srbija sa SAD ima potpisan ugovor o saradnji na infrastrukturnim projektima na osnovu kojih je izgradnja Moravskog koridora dodeljena konzorcijumu „Behtel-Enka”.

Sporazum o ekonomskoj saradnji koji su Beograd i Priština potpisali proteklog petka očigledno je pripreman nekoliko meseci. Zorana Mihajlović, potpredsednica vlade, otkrila je da je Američka razvojna agencija u februaru posetila Srbiju i da su tada razgovarali o auto-putu Niš–Merdare–Priština i pruzi do Prištine. Ovi infrastrukturni projekti vrede oko 3,7 milijardi evra i Amerikanci će, po svemu sudeći, finansirati obnovu pruge i izgradnju delova Auto-puta mira, za koje od evropskih banaka nisu uzeti krediti.

To je na neki način potvrdila ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kada je rekla da Američka razvojna agencija ima mogućnost investiranja van SAD u iznosu od 60 milijardi dolara i mi treba da iz toga izvučemo ono najvažnije za nas, a to je da gradimo infrastrukturu.

Podsećanja radi, kada smo od Rusije pozajmili 800 miliona dolara za infrastrukturu, uslov kreditora je bio da ruske železnice obnavljaju srpske pruge. Kada je kineska Eksim banka finansirala gradnju Koridora 11 i izgradnju dela pruge Beograd–Budimpešta, poslove su dobile kineske kompanije. Tenderi nisu raspisivani, jer su međudržavni sporazumi sa Rusijom, Kinom i Azerbejdžanom imali jaču snagu od javne nabavke.

Srbija ima i sa SAD sporazum o realizaciji infrastrukturnih projekata. On je potpisan 2018. i bio je polazna tačka da se američko-turskom konzorcijumu „Behtel-Enka” dodeli izgradnja Moravskog koridora. Budući da se u sporazumu insistira na tenderima za dodelu poslova, američko-turski konzorcijum dobio je posao na tenderu i bio je jedini ponuđač.

Pre raspisivanja javne nabavke, sa njima je potpisan memorandum o razumevanju. Potom je izgradnja Moravskog koridora leks specijalisom proglašena za javni interes, doneta je uredba kojom su određeni kriterijumi za dobijanje posla. Posao je mogla da dobije samo kompanija koja ima trogodišnji obrt od milijardu evra, što nema nijedna domaća firma. Bitan uslov je bilo iskustvo u projektovanju i izgradnji auto-puteva, mostova, regulacije reka u poslednjih 15 godina, ali isključivo na teritoriji jugoistočne Evrope.

U sporazumu koji je potpisan u Vašingtonu se navodi da će Kosovo (Priština) i Srbija (Beograd) raditi s američkom Međunarodnom korporacijom za finansijski razvoj na memorandumu o razumevanju kako bi se sproveli projekti auto-puta Mira, železničke veze između Prištine i Merdara i Niša i Prištine. Obe strane su se obavezale na zajedničku studiju izvodljivosti u vezi sa opcijama kojima bi se infrastruktura železnice Beograd–Priština povezala sa Lukom „Drač” na Jadranu.

Pripreme za izgradnju auto-puta kroz Srbiju prema KiM odavno su počele, a sami radovi su najavljivani za 2018. i potom odlagani.

U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da je dužina čitavog auto-puta Niš–Priština 100 kilometara, a deonice Niš–Merdare 77 kilometara. Finansiranje je obezbeđeno za izgradnju prve deonice Niš–Pločnik od 33 kilometra. Ukupna vrednost projekta je 255 miliona evra i on će se finansirati iz sledećih izvora: zajam EIB-a – 100 miliona evra (ugovor potpisan), investicioni grant iz fonda Investicioni okvir za zapadni Balkan (VBIF) – 40,6 miliona evra (ugovor potpisan) i zajam EBRD-a – 85 miliona evra (potpisivanje ugovora planirano u 2020) i sufinansiranje Republike Srbije od oko 30 miliona evra (eksproprijacija, dokumentacija itd.).

– Raspisivanje tendera za izgradnju prve deonice očekuje se u poslednjem kvartalu 2020. godine, a početak radova očekuje se najkasnije sredinom 2021 – kažu u ministarstvu.

Za drugu deonicu (Pločnik–Merdare) završena je izrada idejnog projekta i studije izvodljivosti sa studijom procena uticaja na životnu sredinu za drugu deonicu auto-puta Pločnik–Merdare (finansirana iz VBIF).

Nakon dobijanja saglasnosti Republičke revizione komisije na idejni projekat, otpočeće se sa pregovorima sa EIB-om i EBRD-om za kredit za ovu deonicu, kao i konkurisanje za investicioni grant VBIF radi finansiranja izgradnje. Procenjena vrednost investicije za poluprofil auto-puta od Pločnika do Merdara trenutno je oko 393 miliona evra.

Kada je reč o obnovi pruge, u ministarstvu kažu da na postojećoj železničkoj trasi na relaciji Beograd–Priština (Beograd–Lapovo–Niš–Doljevac–Kuršumlija–Priština), železnički saobraćaj se trenutno odvija do Merdara.

– Od te tačke se ne obavljaju ni teretni ni putnički saobraćaj, i to usled fizičkog prekida pruge, koja je od Merdara do administrativne linije sa KiM neprohodna pošto je tunel na samoj administrativnoj liniji urušen u NATO bombardovanju. Od izlaza iz ovog tunela kod Merdara do Prištine nedostaje oko 36 kilometara pruge, koja je fizički uklonjena sa trase. Takođe, nepovoljna situacija je trenutno i na neelektrificiranoj deonici Doljevac–Merdare, na kojoj je teretni saobraćaj otežan zbog niskog osovinskog opterećenja, a i putnički i teretni vozovi saobraćaju samo do stanice Merdare zbog već pomenutog urušenog tunela – objašnjavaju u ministarstvu i napominju da će preciznija procena vrednosti deonice Doljevac–Merdare i dalje prema Prištini biti poznata nakon izrade projektno-tehničke dokumentacije.

Komentari43
da191
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Pejzaz
Grozno, sta su uradili od Srbije, i jos uvek rade.
A EU u zemlji
Gde su oni koji se stare o covekovoj sredini?
Djordje
Nije mi jasna jedna stvar u USA putevi, mostovi i cela infrastruktura je pred kolapsom a oni grde auto put na kosovu i srbiji!?
Nikola
@Zlatan Laske i jeftinije je rudu transportovati morskim putem, preko luke u Albaniji. Najjeftiniji transport je morski transport,pa onda recni, zeleznicki,avio i tek na kraju drumski. Meni ovo mirise na izgradnju infrastrukture za nesto drugo,za brzo prebacivanje nato trupa na istok.Nemoguce je prebaciti veliki broj tenkova,topova itd. u kratkom roku avionima ili brodovima na veliku razdaljinu,ali drumom itekako moze, jeste da je skuplje ali je mnogo brze nego transport avionima i brodovima.
Zlatan
Kako vam nije jasno. Na Kosovu se nalaze ogromne zalihe raznih ruda. To treba nekako i negde prevesti. Setite se samo zasto je Austrougarska gradila pruge po BH, pa ce vam biti jasno.
Инжењер, воћно-виноградски
Грађевинци су становници места које се зове "Грађевина", а људи који се баве градњом, који нешто граде зову се грађевинари или неимари. Ова недоследност се веома дубоко урезала у свакодневни језик, укључујући, нажалост и формални, тако да се израз "грађевински" користи и за факултет који обучава будуће инжењере градње (уопштено), а не ижењере једне одређене грађевине (нпр. моста преко Дунава код Винче који је у плану да буде грађен, а за шта ће се ангажовати десетине инжењера ове грађевине).
Bogdan
Drago mi je da u ovim komentarima mogu da vidim da ljudi znaju o cemu se zapravo radi! Evo i ja cu da potvrdim, a svako ko zna engleski moze i sam da se informise; Svi ti Auto Putevi ( ne samo u Srbiji, nego i u svim istocnim kolonijama NATO) sluze upravo za brzo razmestanje NATO trupa u okruzenju Rusije! Necu da prosledjujem link, ali evo naslov, pa ko voli nek izvoli; "Military Mobility and the EU-NATO Coundrum" To nije nikakva tajna, nama su uvalili troskove ali, eto, dobijamo auto putove!
Станиша Младеновић
То је разлог зашто не постоји студије исплативости а иначе је граница од 15.000 возила дневно а у подручју од Ниша до границе има стотинак хиљада душа и то претежно старијих.
Nikola Nesic
Uvke je zarđivao onaj ko je i investirao, ali da postoje šanse i za nas, treba samo malo da izađemo iz predasuda i eto para. Veza sa Albanijom je izuzetno bitna za Srbiju. To je zemlja u koju imamo štošta da izvezemo i poslovi koje trebamo da unaprađujemo. Sa Kosovom smo uprkos administrativnim problemima i oteženim uslovima izvozili oko 500 MEUR. Ako bi se otvorile granice sa ovim tržištima i napravili putevi, železnica mi bi mogli da rastemo i zarađujemo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja