petak, 30.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 11.09.2020. u 09:17 Marina Vulićević

Odlazak Ronalda Harvuda

Njegov najpoznatiji komad je „Garderober”, kod nas su ga ovekovečili Ljuba Tadić i Petar Kralj, a srpskoj premijeri komada prisustvovao je i sam Harvud, 1994. godine, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, na poziv Jovana Ćirilova
Роналд Харвуд (Фото Бета/АП)

Ser Ronald Harvud (9. novembar 1934 – 8. septembar 2020), dramski pisac i scenarista, čuveni autor „Garderobera” i scenarija za film „Pijanista”, nagrađenog „Oskarom”, preminuo je prirodnom smrću, u 86. godini, u svom domu u Saseksu, piše britanski „Gardijan”.

Rođen je u Južnoj Africi, kao Ronald Horvic, a u Veliku Britaniju preselio se 1950. godine, kako bi upisao Kraljevsku akademiju dramskih umetnosti i postao glumac – Ronald Harvud. Međutim, deset godina kasnije, opredelio se za pisanje.

Autor je više od deset knjiga, dvadesetak uspešnih drama, među kojima su i „Kvartet”, „Majstor”, „Šta ostane od lavova”..., blizu 16 scenarija za filmove, među kojima su: „Ronilačko zvono i leptir”, „Biti Julija”, „Brauningova verzija”, „Oliver Tvist”, „Ljubav u doba kolere” ...

Ali ubedljivo je najpoznatiji njegov komad „Garderober” o starom glumcu, šekspirovskog kova, o naličju pozorišta u vreme Drugog svetskog rata. Zasnovan je na autorovom iskustvu sa glumcem ser Donaldom Volfitom, čiji je lični garderober bio kao mladi glumac i član „Šekspirove kompanije”. Prvi put je komad postavljen na scenu 1980, a tri godine kasnije od njega je nastao uspešan film, sa Albertom Finijem i Tomom Kortnijem u glavnim ulogama. Harvud je bio nominovan za Oskara kao scenarista ovog filma. Prema njegovim rečima, nikada mu nije bila jasna popularnost ove drame. Kod nas su je ovekovečila naša dva velikana Ljuba Tadić i Petar Kralj, a srpskoj premijeri komada prisustvovao je i sam Harvud, 1994. godine, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, na poziv Jovana Ćirilova.

„Bio je to moj prvi veliki uspeh, volim ga i veoma sam ponosan na njega, ali zbunjen sam njegovom popularnošću. Ponosan sam odnosima i emocijom unutar teksta, ali to nije cerebralni komad, reč je o srcu, i to mi se sviđa”, govorio je ser Ronald Harvud.

Njegove velike teme su fascinacija teatrom i scenskim umetnicima, ali i period nacizma i antisemitizma, posebno ličnosti koje su se u to doba opredelile za kolaboraciju sa nacistima i koje su zbog toga trpele veliki pritisak, stvarajući sopstvenu verziju otpora, zavaravanja i kompromisa.

U srpskom izdanju knjige „Istorija pozorišta, ceo svet je pozornica” ( koju je kod nas objavio „Klio”), kao dodatku istoimene televizijske serije, Harvud je napisao poseban uvod o kako je kazao izvanrednoj pozorišnoj tradiciji u Srbiji:

„Uopšte ne sumnjam da je, iako je prvo stalno pozorište bilo osnovano u Novom Sadu tek 1861, čemu je usledilo osnivanje beogradskog, sedam godina kasnije, svakako postojala jaka struja pozorišnih aktivnosti koja je dovela do njihovog osnivanja. Isto tako ne sumnjam da je inspiracija tim aktivnostima bila ista ona koja je pokretala, na primer, britansku i francusku dramu, a to su tajanstveni verski obredi drevne Grčke, rimske komedije i mnoge druge dramske manifestacije, koje obrađuje ova knjiga”, napisao je Harvud.

Još je te 1998. godine, kada je kod nas knjiga izašla, uočio prevlast popularne kulture, televizije i filma, u odnosu na teatar, i zbog toga je naglašavao koliko je pozorište potrebno društvu. A o seriji, koja je trebalo da obuhvati istoriju drame od Atine, u petom veku pre nove ere, sve do današnjih dana, i da sažme tri pozorišne godine u jedan televizijski minut, rekao je da je podstaknuta ludilom od ljubavi prema temi, koje samo teatarski entuzijazam može da probudi.

„Reditelji i glumci stvaraju pejzaž dramskog pisca, a publika je pozvana da ga s njima podeli. Tekući stavovi i ideje neizbežno će obojiti taj predeo, i u tom je smislu drama vanvremenska. Ako živi, ona živi u sadašnjosti, ne u prošlosti. Ono što je važno u pozorištu jeste puls života, imaginativni naboj koji se može stvoriti kada se glumci i publika spoje (...) Shodno tome, želim jasno da kažem da nisam zainteresovan za dramu kao literaturu. Drame žive i dišu u pozorištu: jedino ako više ne mogu da se iznova stvaraju tamo, one treba da postanu vlasništvo učenih ljudi i književnih kritičara. To je tema serije, a i ove knjige”, precizirao je Harvud.

Bio je predsednik Engleskog PEN centra od 1989. do 1993. godine. Kao predsednik Međunarodnog PEN centra, u strašno vreme za Jugoslaviju i Srbiju, od 1993. do 1997. godine, zalagao se za slobodu govora, podržavao je svoje kolege pisce našeg regiona, a primljen je za inostranog člana Odeljenja jezika i književnosti SANU. Predsedavao je britanskom kraljevskom književnom društvu, a među ostalim literarnim priznanjima bio je i vitez reda Britanske imperije, kao i počasni doktor više univerziteta.

Komentari0
5818a
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja