nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 11.09.2020. u 11:41

Arheolozi u srcu Šumadije otkrili srednjevekovnu crkvu

Локалитет Дворине (Принтскрин)

ARANĐELOVAC – Monumentalnu građevinu veću od Gračanice, za koju se pretpostavlja da je srednjovekovna crkva i da pripada Nemanjićima, pronašao je tim arheologa na lokalitetu Dvorine, kod Aranđelovca, kazao je za Tanjug kustos Narodnog muzeja u Aranđelovcu Vladan Milivojević.

Tim arheologa je tragao za ostacima kuće poslednjeg srpskog despota Pavla Bakića, ali je pronađeni tesanik sa ostacima freskoslikarstva otklonio sumnje da je reč o crkvi.

Milivojević navodi da je pred nama najznačajnije otkriće srednjevekovne arheologije kod nas u proteklih nekoliko decenija.

„Reč je o srednjovekovnoj crkvi koja je dugačka 27, a široka 14 metara, ukrašena živopisom velikih majstora, što je čini jednom od najvećih u tom dobu. Ne postoji nikakav pisani trag o toj crkvi što naše otkriće čini još vrednijim”, kazao je Milojević.

On je dodao da timom arheologa na lokalitetu Dvorine u srcu Šumadije rukovodi Dejan Radičević sa Odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Milojević kaže da su na lokalitetu pronađeni fragmenti u šutu sa svetiteljskim likovima.

„To nas navodi na pretpostavku da je zadužbina ovakvih dimenzija, mogla biti samo vladarska i da je pripadala Nemanjićima. Takođe pretpostavljamo da je crkvu podigao car Dušan, sredinom 14. veka u doba najvećeg procvata svoje vladavine”, kazao je Milivojević.

Za njega nema dileme da je bogato stanovništvo živelo u srednjem veku na lokalitetu koje istražuje.

„O tome svedoče masivni nadgrobni spomenici. Nastavićemo istraživanje celog lokaliteta i verujem da ćemo naići na još neka uzbudljiva svedočanstva o načinu života u srednjem veku u Šumadiji” kazao je Milivojević.

Komеntari8
7c300
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Darko
Vrlo je zanimljivo da do sada nigde na teritoriji sadasnje Srbije nije pronadjeno nikakvo blago srpskih srednjevekovnih vladara( na prvom mestu Nemanjica)?Nije ono tek tako nestalo,to je vise nego jasno.Zar je moguce da ne postoji bas nikakav podatak koji bi nagovestio ,u sirem geografskom smislu,mesto gde bi trebalo poceti sa istrazivanjima?
ПераКојот
Прочитајте народну песму Опет Св. Саво, или "Куд се ђеде цар-Немање благо", стару ко зна колико векова, па ћете добити одговор.
Marija Stupatic i prijatelji
BRAVO nasi arheolozi i SRECNO u radu i dalje!!!
Боро
E da naši stručanjaci nadju i nešto naše a ne Rimsko ili keltsko.
ПераКојот
Није било ни Римљана, ни Келта, ни Илира ни Трачана, сем у неким градовима, нпр. у приморју и у забитима по планинама. Цео Балкан је опустео као последица вишевековних турбуленција, ратова и прогона. Словени су практично населили празну земљу, нису је ни од кога отели, нити су за њу ратовали, а Источном римском царству, које је било формални власник те земље, је то одговарало, јер су имали бар некога да им плаћа порезе, што је боље него да земља зврји празна. Нема на жалост неке филозофије.
Radmila Mišić
@Saša Mikić: Ako usvojimo teoriju da smo starosedeoci Balkana, onda su pogotovu ovi arheološki nalazi "naši". A u članku Bugari nisu ni pomenuti-ne znam kad su se doselili, mogli su jezik da usvoje i kasnije.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja