petak, 23.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 11.09.2020. u 20:13 Predrag Rudović
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Šesnaestogodišnje kelijanje mojih podviga i posrnuća

Ovih dana, kada su svi izolovani, svima po nešto fali. Nekome šetnje, nekome kokain, nekome kurve, nekome kafana, nekome crkva, nekome prijatelji, a mene i dalje moje Zagrađe brani od svake propasti. Meni je izgleda sve potaman.
(Фотографије Пиксабеј)

Šesnaest punih, i kreće sedamnaesta. Danas je nekome rođendan. Sedamnaesti! Nekoj mladoj omladinki koja se rodila na dan kada sam ja po prvi put leteo avionom. Leteo, leteo i sleteo na O Haru.

Srećna mi godišnjica!

Šta prvo, kafa ili molitva? Pa prvo lonče na šporet, pa onda molitva, prekratka za oproštaj i spasenje, još kraća za sve ono što mi je na duši, ali dovoljno duga da se zamislim i nađem u njoj zrnce utehe.

Da mi pogled sa ikone da do znanja da će sve biti u redu, da je sve ovo samo deo Njegovog plana za mene. Da se se prisetim svih onih situacija u kojima sam mogao i trebao da budem gotov, a nisam. Možda kao onomad kada sam kao mlad emigrant poljubio Eni a posle par dana posetio je u bolnici u kojoj se borila sa mononukleozom, zvanom još i bolest poljupca, i od koje me je, duboko verujem u to, jedino molitva spasila.

E onda kafa, sedanje za improvizovani šank u stanu, listanje novina i Jutjuba.

Devedesetih sam se nadao vremenu kada će se predsednici i premijeri obraćati narodu par puta godišnje i kada polovina stanovništva uopšte neće znati ko je na vlasti. Kada će teme za debate biti globalno zagrevanje, dosadna pitanja o stopi privrednog rasta, skraćivanje radnog vremena...

Sanjao sam neko demokratsko društvo u kome je bavljenje politikom dosadno kao u zemljama Zapadne Evrope. Ali u novinskim stupcima nije tako.

Srbijo među njivama, među šljivama, među budalama, čak i takva mi nedostaješ.

Na Jutjubu demonski pogled sveštenika sa jednog kanala koji preti apokalipsom, odmah iza njega još neuračunljiviji pogled drugog koji podseća na plan svetskih moćnika o zlatnoj milijardi. Dalje se nižu Miroljubova proročanstva, najnovija otkrovenja po Lučiću i Milicini hvalospevi o bratskoj ruskoj ljubavi...

Tešo, brate daj bar nekog normalnog. Ako normalnih ima.

Trebali su mi nekih manji šabani od ovih mudraca i zato sam u pretraživačko polje Jutjuba ukucao tri slova - Žal.

”Ako nekad dođem, opet u njen grad...
Znam da neću biti kao nekad mlad...”

E to! Sada već mogu i da naspem svoju prvu turu za danas, prikladnu za šesnaestogodišnjicu emigrantskog statusa u izolaciji. A i da nazdravim nepoznatoj srpskoj lepotici koja danas slavi sedamnaesti rođendan.

Živa ti meni bila, mnoga srca slomila, mnogima pesnice raskrvarila i mnogim gradovima lutala.

Gradovi, gradovi, gradovi! Moja maštanja o njima tokom detinjstva u mom malom Zaječaru. Moje razlikovanje od školskih drugova po tome što sam Zaječarac rođen u Beogradu. Moj prvi poljubac sa Čikagom. Moja prva šetnja Medisonom. Moje napijanje u Limi. Moja noć u kafani ”Kafana” u Njujorku. Moje tragično sedenje na klupi u San Dijetu. Moje razočaranje u Sijetlu. Naša svađa u Majamiju. Moja prostitutka iz San Hozea. Moje striptizete iz Slime, moja lepotica iz Kita, moja mala naduvana klinka iz Managve.

Računam ako se taj smak sveta i desi, možda će neki od mojih gradova ipak preteći, a možda će me u nekome od njih neko i čekati.

Mada ovih dana ipak više maštam o selu. Zagrađu. Kakvo divno ime koje me je u raznim gradovima kroz šesnaest godina svojom ogradom štitilo od svih. U mladosti ogradilo me je od sebi sličnih vršnjaka, izolovalo i nametnulo mi blagoslov različitosti. A ovih dana, kada su svi izolovani, svima po nešto fali. Nekome šetnje, nekome kokain, nekome kurve, nekome kafana, nekome crkva, nekome prijatelji, a mene i dalje moje Zagrađe brani od svake propasti.

Meni je izgleda sve potaman.

Šesnaestogodišnje kelijanje po raznim gradovima izgleda da mi ovih dana isplaćuje plodove mojih podviga i posrnuća. Shvatam da mi je dobro, da mi samoća ne pada teško, da mi je sve jedno da li ću narednih šesnaest godina provesti u novim lutanjima ili ću ostati u ovoj sobi sa svojim ikonama i brojanicom. Miran i potpuno sam.

Mada, nisam ja ni monah ni svetac.

Juče su mi poslali kredit iz „Amerikan erlajnsa” za moj otkazani let ka Hondurasu. Neka, lutati se može i u mislima i u molitvama dok traje ovaj mali životni intermeco. A svi gradovi posle ovoga biće moji.

Najlepša žena koja je ikada bila u mom krevetu u njega je uletela na ostrvu San Pedro u Belizu. Posle toga, evo sve do ove treće rakije, nisam ni pomislio na nju. Letimičan pogled na njen profil govori da se udala, da je nedavno dobila sina. Čovek je prokleto biće. Uvek traži samo ono što ne može da ima, sve dok ne doživi konačan poraz i dok ga lutanja sasvim ne slome i ne umore.

„Dođu tako dani, da joj čujem glas..
Kad se u samoći, pomolim za nas.”

Molim se i ja za te zelene oči boje ruleta, i za grad u kome me baš ona čeka i za taj trenutak posle koga više nikada u životu neću biti sam.

Ali ja sam stari vernik i samozvani monah i ja dobro znam da se ne usliši svaka molitva. Znam da vapaji i okretaji brojanice često ostaju bez odgovora.

Verujem i da je to iz nekog razloga bolje po mene i ostaje mi da jedino da verujem, da se nadam i da se molim iako znam da taj trenutak nikada neće doći.

I ko zna, možda me ta vera i spasavala poslednjih šesnaest godina.

Predrag Rudović

Komentari16
b5933
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

SLK
Odlican tekst, pokvaren kamarom neadekvatnih komentara koji tesko citaju i jos teze razumevaju. Oprosti im Boze.......
Aleksandar
Поштовани(а) СЛК, текст је сам по себи лијеп. Оно што није лијепо је што се рубрика ''Мој живот у иностранству'' претворила у блог људи који имају талента за писање али ето, нису се афирмисали на том пољу у стварном животу па сада овдје пишу мелодраме. У ствари најчешће бајке.
Ana
I ja bi kao Predrag, da sam muskog roda....
Senior75
Ne znam sta da kazem.Imam 75 godina,a 1969 sam postao najamnik u Francuskoj,I tamo proveo 3 godine.Vratio se,napravio karijeru,stvorio porodicu.Zivot u staroj Jugi je bio ne ponovljiva bajka.A o zivotu u Americi ne znam nista.Sve je stvar percepcije,ali znam da je rahmetli Ekrem,kroz pesmu"Kuca poso,poso kuca sve rekao I objasnio.Moj sadasnji stav,nakon svega je:Radije bi u svojoj nedodjiji cuvao koze,brao gloginje,pecurke,jeo organsku hranu,radije nego lutao kroz dzunglu solitera .
Miroslav
Prica je zanimljiva. Koliko je nas toliko je prica, sve se dodirnu i sve su drugacije. Ima li smisla ih pricati? Ponekad mislim da ima. Sto da ne, ako imas potrebu, ako zelis podeliti svoj dozivljaj u emigraciji. Moze cak biti od koristi, nekom ko se sprema da krene, ili da ostane. Nocas emigrantu i kolegi Grku, prevodim ovu price a on poce tiho pevati, pocnem i ja, on svoju pesmu ja svoju. I tako mi pevamo vec 9 godina, to nam je terapija, radna i emigrantska. Mi pevamo a oni mlate glavom.
LaCosta
Svi ti vapaji nasih ljudi preko bare su jos pre 40 godina opisani u Azrinoj pesmi Pit i to je Amerika. Nasednu ljudi na pricu od americkom snu i tako to krene. Zivis kao rob misleci da si uspeo u zivotu, e to je vec umetnost.
RoyMoore
U pravu si. Americki san je budalastina. Ali postoji americki realizam i on se zove tezak rad (ne bitno je li intelektualni ili fizicki). A taj tezak rad ti moze dovesti zivot na jedan nivo, sto bi bio neciji san. I ako jos znas da koristis glavu, bices Bill, ovaj ili onaj. Eto Mustafa ti je to fino razvodnio, ako je ono istina.
Mustafa Aga
LaCosta...Zivim u velikoj americhkoj kuchi (plachena) sa dva nova auta u garazi...Kada otvorim frizider ili frizer ne znam shta pre da pojedem...Bankovni rachun (moj i Fatin) mi je dobrostojechi da mozemo godinama da ne radimo...Dete mi ide u privatnu shkolu (11000 dolara godishnje) jer drzavna besplatna nije mi po meraku (Hvala Bogu)..I sad po tebi ja sam umetnik jer mi je tako loshe a sebe nabedjujem da mi je mnogo lepo...A ti...E ti se teshish uz pasulj prebranac poshto znash da ja robujem...
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja