petak, 27.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 11.09.2020. u 21:00 Olivera Milošević
INTERVJU: Ljubica Drejk, generalni menadžer zaštite životne sredine u železari u Smederevu

Interes Kineza nije iznad zdravlja ljudi

Pogon HBIS u kineskom gradu Tangšanu proglašen je „najčistijom železarom” na svetu, a naš cilj je da postanemo među najboljima u Evropi
(Фото ХБИС)

Ljubica Drejk je rođena Smederevka. Duže od decenije angažovana je u oblasti ekologije u ovdašnjoj železari. Najpre je u vreme američkog „Ju-Es stila” bila direktorka Sektora za zaštitu životne sredine, a potom generalni menadžer. Kineski HBIS je do danas drži na toj „vrućoj” poziciji, a ona za naš list tvrdi da je svesna odgovornosti pred sugrađanima, te da joj činjenica da u Smederevu i sama živi sa svojim detetom, predstavlja posebnu motivaciju u tom poslu.

Za kineski HBIS se u srpskoj javnosti često može čuti da je povlašćen od strane države zarad očuvanja 5.000 radnih mesta, te da zato ne haje mnogo za ekologiju. Da li je interes njegovih vlasnika iznad života građana?

Način na koji radimo i investicije koje vlasnik trenutno ima i planira su odgovor na vaše pitanje, i zato mogu slobodno da kažem da interes HBIS-a nije, niti će ikada biti iznad zdravlja, ili života ljudi. To pokazuje poslovanje u Kini, a sada i ovde, kroz investicije i prakse koje je doneo.

Smederevci udišu vazduh treće kategorije, povećane koncentracije štetnih materija su gotovo svakodnevna pojava. Koliki je udeo železare u tome?

Železare spadaju u crnu metalurgiju i niko ne spori uticaj u sveukupnoj slici stanja kvaliteta životne sredine, ali ima i drugih faktora koje ne smemo da zanemarimo, kao što su saobraćaj, grejanje, poljoprivreda, drugi privredni subjekti. Kada sve to uvežemo i sa promenljivim meteo uslovima, vrlo je teško ili nemoguće utvrditi koliki je udeo železare. Zbog toga je naš stav da se koncentrišemo na rešavanje problema u fabrici i da pored toga što su sva merenja na emiterima u granicama zakonskih limita, ipak podignemo naš rad na viši nivo. Na osnovu iskustava u HBIS fabrikama u Kini, gde je ona u Tangšanu proglašena „najčistijom železarom” na svetu, naš cilj je da postanemo među najboljima u Evropi.

Studija o uticaju železare na kvalitet vazduha, koju je 2013. uradila grupa profesora Kriminalističko-policijskog univerziteta u Zemunu, donosi zabrinjavajuće podatke. Da li ste vi i vaši poslodavci imali uvid u nju?

Ja sam pročitala tu studiju i mnoge druge iz Srbije i regiona koje govore kako određene aktivnosti utiču na kvalitet životne sredine. Pažnju su mi privukli podaci koji su dati tabelarno i predstavljaju količinu izmerenih praškastih materija na emiterima aglomeracije, visokih peći i Čeličane u 2010. godini. U toj tabeli sve izmerene vrednosti su iznad granica zakonskog limita. To danas svakako nije slučaj. Takođe se navodi da u železari postoji 89 emitera, što nikad nije bilo, pa ni danas.

Ona pokazuje da je od 1997. do 2011. broj obolelih od malignih bolesti u Smederevu porastao za 235 odsto, a 43 odsto maligniteta u direktnoj su vezi sa zagađenjem vazduha iz železare. Kako je sada?

Nisam kompetentna da komentarišem porast maligniteta. Ali i u samoj studiji je rečeno da nije detaljno analizirana veza između nivoa kvaliteta životne sredine i zdravlja stanovništva. Za donošenje nekih zaključaka neophodne su detaljne analize uz sagledavanje mnogih parametara. Pretpostavljam da se zato u zaključku kaže da je osnova za sagledavanje pravog stanja, neophodnost uspostavljanja katastra svih zagađivača, kao i implementacije gasifikacije i centralnog grejanja i razmatranje načina transporta i saobraćaja uopšte.

Kinezi nerado govore za medije, pa zato nema ni preciznih podataka o upotrebi filtera. Priča se da nisu obnavljani još iz vremena Amerikanaca. Šta je istina u vezi sa filterima, koliko je uloženo u njih i pratite li efekte?

Kada je novi investitor došao, uz vraćanje proizvodnog procesa prioritetno je bilo i osposobljavanje svih sistema za zaštitu životne sredine, koja su zapostavljeni u periodu kada je železarom upravljala država. Svi filteri za kontrolu kvaliteta vazduha, kao i svi ostali sistemi za zaštitu životne sredine su u funkciji. Poređenja radi, govorim o uloženim sredstvima, na projektima zaštite životne sredine i projektima uštede energije od juna 2007. do februara 2012. uloženo je 80 miliona dolara, dok je HBIS od 2017. do polovine 2020. uložio 140 miliona. Kada je reč o efektima, najbolje govore uporedni rezultati proizvodnje i količine ispuštenih zagađujućih materija. Količine ispuštene prašine i vode po toni proizvedenog čelika su najmanje ikada.

Radili ste i za prethodne vlasnike, a sada i za kineski HBIS. Da li je američki „Ju-Es stil” bio odgovorniji prema životnoj sredini i ljudskom zdravlju?

Odnos prema životnoj sredini, ako poredimo vreme dok je bio američki investitor i sada, nije se promenio. Moj sektor ima punu podršku menadžmenta koji ni u jednom trenutku nije zanemario ili negirao naše predloge i zahteve. Nije stavio nikada proizvodnju ispred životne sredine.

Kako vlasnici železare gledaju na proteste, borbe nevladinog sektora za čist vazduh, vapaje meštana okolnih sela. Pošto se ne oglašavaju nameće se pitanje da li ih to uopšte pogađa, imaju li ikakvu komunikaciju s tim ljudima?

Menadžment se redovno sastaje sa predstavnicima lokalnih zajednica. Na pozive prvih komšija izlazimo na teren da utvrdimo šta se dešava, u pola dana i u pola noći. Želimo da ostvarimo komšijski odnos i da budemo prvi koji će saznati ako se pojavi neki problem, za koji je moguće da dolazi iz naše fabrike. Cilj nam je da odmah reagujemo i utvrdimo o čemu se radi, kako bismo preduzeli sve moguće mere. Međutim, u nekim situacijama nekome više odgovara da prvo izađe u medije i na društvene mreže, a ne da se istraži pravi uzrok problema. Nažalost, neretko se ovakve situacije koriste i u političke svrhe.

Nedavno je došlo do akcidenta sa turskom rudom siderit zbog čega je okolinu prekrila crna prašina, nakon čega vam je inspektor privremeno zabranio njenu upotrebu. Da li je siderit kancerogen i da li će se i dalje koristiti u proizvodnji?

Siderit je ruda koja se uvozi i pri uvozu su ispoštovani svi zakoni Srbije i zemalja u tranzitu kroz koje tovar prolazi. Ovu rudu koriste i druge železare u EU. Upotreba siderita će biti u skladu sa rešenjem republičkog inspektora kojim se dozvoljava istovar na rudni dvor samo u vidnom delu dana, uz sve dodatne mere za prevenciju pojave prašine prilikom manipulacije.

Okolna sela prekrivena su stalno i crvenom prašinom, ugroženi su kanal Radinac i reka Ralja, u okolini fabrike ima dosta šljake iz proizvodnje. Šta Kinezi sve preduzimaju po ovim pitanjima?

Projekti koje smo do sada realizovali su rekonstrukcija kaupera, ugradnja mlaznica odlagaču rude, kao i na presipnim mestima postrojenja pripreme zasipa Visoke peći (VP), rekonstrukcija rashladnih tornjeva postrojenja za tretman otpadnih voda VP i Čeličane, projekti smanjenja zahvaćene i ispuštene vode koja se koristi u proizvodnji, asfaltiranje saobraćajnica i postavljanje sistema za kontrolu prašine na njima, sadnja 650 sadnica u krugu fabrike prema naseljenim mestima, ugradnja tri kontinualna merača na emiterima. U toku je realizacija za sada najvećeg projekta zaštite životne sredine i uštede energije, izgradnja nove linije za sinterovanje i nove koračne peći koja će koristiti visokopećni gas kao osnovno gorivo, zamena konvertora 2, zamena transformatora sa PCB uljem, izgradnja rezervoara za visokopećni gas u cilju potpunog iskorišćenja VP gasa i još jednog merača na emiteru. Svuda u svetu se troska koristi u građevinskoj industriji, dok se kod nas, do skoro zbog zakonskih prepreka i nedostatka volje ili neznanja, to još ne primenjuje. Troska nigde u svetu nije svrstana u otpad. Naš zakon je harmonizovan sa zakonima EU koji pokrivaju ovu oblast tek krajem 2019, a HBIS je svu dokumentaciju da se troska registruje kao nus proizvod predao nadležnim organima januara 2020. Očekujemo da i kod nas troska zameni pesak i šljunak u građevinskoj industriji.

Dokle se stiglo sa ugradnjom nove aglomeracije i koji se efekti očekuju? Ima li istine u pričama da je reč o polovnoj aglomeraciji donetoj iz Kine?

To je naš najveći projekat zaštite životne sredine i uštede energije koji je u svemu usklađen sa zahtevima RS, ali i EU i najboljim dostupnim tehnikama. Za ovaj projekat je urađena i studija procene uticaja na životnu sredinu koja je bila dostupna na javnoj raspravi, ali nažalost, zainteresovanost je bila mala. To je bila mogućnost da se svi upoznaju sa detaljima ovog projekta, koja nije iskorišćena na najbolji način, pa verovatno zbog toga i dolazi do ovakvih nedoumica i pitanja. Izgradnja ove linije je u toku, došlo je do manjeg zastoja zbog pandemije, međutim ni u jednom trenutku radovi nisu stali.

Problem su i merne stanice. HBIS je obećavao da će pomoći da se pojača i poboljša merenje kvaliteta vazduha u Smederevu. Šta je bilo s tim obećanjem?

HBIS jeste to rekao i mi to i radimo. O svom trošku smo angažovali ovlašćenu kuću i organizujemo dodatna merenja, pored onih koja su zahtevana zakonom. Mi ove izveštaje dostavljamo nadležnim organima.

Naknada za zaštitu životne sredine

Znamo da je „Ju-Es stil” državi redovno plaćao ekološku taksu, dok se za Kineze „šuška” da su oslobođeni tog nameta. Ukoliko to nije tačno, koliki iznos plaćaju na godišnjem nivou?

Sve naknade za zaštitu životne sredine, i na državnom i lokalnom nivou, redovno se plaćaju, od kako je uredba doneta 2006. godine. HBIS je u te svrhe od polovine 2016. godine do sada, uplatio 6,5 miliona evra. Pored ovih naknada, mi redovno plaćamo i naknade za korišćenje i ispuštanje otpadnih voda.

Komentari9
bf832
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dule Astro
Svaka čast na "hrabrosti" da se odgovara na pitanja. Odgovorisu više manje uopšteni, ali veoma je bitno čuti drugu stranu. A o tome koliko Država mari za ekologiju govori ovaj deo "Када је нови инвеститор дошао, уз враћање производног процеса приоритетно је било и оспособљавање свих система за заштиту животне средине, која су запостављени у периоду када је железаром управљала држава."
Драган П.
У последње време стиче се утисак да је све то време, од почетка рада 1921. године па до 2016. године, када је кинески ХБИС преузео управљање, железара била еколошка фабрика. А није ни близу тога. Изгледа да би најбоље било да и Кинези напусте железару, као Американци, па да решимо проблеме једним потезом. Железара неће радити, а држава ће плаћати раднике и сви задовољни. Добре плате и чист ваздух одједном. Мислим да треба мало стрпљења да се проблеми загађења реше пошто се ради о огромном новцу.
Miha
Ni na jedno konkretno pitanje nije dat konkretan odgovor. Da li je siderit kancerogen? Da li se ugrađuje polovno postrojenje dopremljeno iz Kine? Samo nije propušteno da se istakne da je zahtev za čist vazduh i normalnu životnu sredinu politički obojen. Tako je to kad si niko i ništa na karti Evrope.
Zorka Papadopolos
Bice da niko od vas nije posetio Viminacijum I da nije imao 'blizi susret' sa dimnjakom Kostolca. Retko komentarisem rudnike, zelezare, termoelektrane, jer nisam u stanju da procenim njihov znacaj za ekonomiju zemlje. Ali taj kraj, uz Dunav je kao stvoren za vinogradarstvo, vocarstvo, ribarstvo, o istorijskim nalazistima I da ne govorim. Zar ne bi bilo zdravije za stanovnistvo da zasuce rukave I fizicki radi na svezem vazduhu, umesto sto vrte prste u krilu u neopisivom smradu I truju se?
Dejan
Jel su nam sad to Kinezi postali najveci neprijatelji? Posto teramo Huavej, a sad eto i zelezara odjednom zagadjuje vazduh, pre toga ga je verovatno oplemenjivala pa sad odjednom... Sta je sa interesima drugih zemalja? Jel njihov interes iznad zdravlja?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja