utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 12.09.2020. u 22:12 Olga Janković
PRIČA IZ VELIKOG RATA

Sjedinjeni u smrti

Војничко гробље у Ковину (Фото: О.Јанковић)

„Srpsku vojsku odlučno poraziti i uspostaviti i održavati vezu preko Beograda i Sofije sa Carigradom”, komandovao je 16. avgusta 1915. godine car Viljem Drugi general fedlmaršalu Augustu fon Mekenzenu, glavnokomandujućem nemačkim, austro-ugarskim i bugarskim armijama.

Feldmaršal Mekenzen dalje izdaje direktivu potčinjenim armijama za opšti napad. Nemačka Jedanaesta armija i Austro-Ugarska grupa generala Filepa – ukupno 72 bataljona, 16 eskadrona, 66.946 pušaka, 483 artiljerijska oruđa i šest eskadrila generala artiljerije Maksa Galvica, koncentrisane su u južnom Banatu, da forsiraju Dunav kod Rama, Kostolca i Smedereva, planirajući brzo nadiranje duž obe obale Velike Morave, prema liniji Smederevska Palanka – Žabari.

Rešeni da se brani bez obzira na snagu neprijateljske armade, srpska komanda, vojska, ali i narod ne pristaju da prepuste ni stopu zemlje bez borbe. Napad na desnoj obali Dunava dočekala je Treća armija pod komandom generala Pavla Jurišića Šturma i Krajinski odred na čelu sa pukovnikom Dragutinom Dimitrijevićem.

Smederevo je napadnuto 6. oktobra artiljerijskom paljbom. Grad i okolina bombardovani su tri dana, nemačke jedinice su prešle Dunav i sjurile se na sam grad i selo Lipe. Srpska vrhovna komanda zahteva da se Smederevo brani, u pomoć pristižu delovi Šumadijske divizije, ali su srpske snage primorane na povlačenje. Bitka je bila krvava sa velikim brojem ranjenih i poginulih vojnika na obe strane.

Humka srpskih vojnika

U južnom Banatu, Vojničko groblje iz Velikog rata, pod senkom borova i breza – komad kovinske zemlje, koje država štiti kao znamenito mesto. Šezdeset humki i isto toliko kamenih ploča, beleg na taj teški boj. Na njima, za 178 austrougarskih i nemačkih vojnika imena, za 307 srpskih ratnika pokoje ime, najviše oznaka „nepoznati”, ili samo broj.

Leže, po naredbi komandanta austro-ugarskih snaga, jedni kraj drugih, svi umrli u improvizovanoj ratnoj bolnici austrijskog Crvenog krsta, nekada kasarni u Kovinu. Na čelu se uzdiže i dominira spomenik „Mira i razumevanja”. Na njemu, zajedno dva reljefa – srpska šajkača i nemački šlem i ispisani redovi: „Ovde počivaju sjedinjeni u smrti srpski, nemački i austro-ugarski ratnici pali u borbama za Smederevo i okolinu 1915. godine.”

Između dva rata, na kovinskom groblju služeni su podjednako pomeni vojnicima svih konfesija, a nakon Drugog svetskog, potpuno je zaboravljeno. Obnova počinje 1996. pa nanovo 2003. godine, da bi 2009, na inicijativu Udruženja potomaka ratnika, uređenje zaokružilo podizanje jedinstvenog granitnog spomenika svim vojnicima, bez obzira kojoj su vojsci, državi i naciji pripadali, po idejnom rešenju akademskog vajara Ljubiše Mančića.

Tu svake godine u mimohodu, potomci, država i omladina polažu cveće, klanjajući se senima onih koje je vojnička sudbina, iako na zaraćennim stranama, zauvek spojila u smrti.

Komеntari3
65ea1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Гробови су доказ зла које је донео рат. Покретачи рата у овом случају Централне силе нанели су зло не само државама жртвама њихове агресије каква је прва била Србија, већ су зло донели и својим народима јер су гинули у рату.
Боро
Nisu srbski ratnici sjedinjenu ni u kakvoj smrti, jer smrti za junaka nema, smrt je za kukavice, oni su sjedinjeni u večnom životu i junaštvu.
Горан
Бесмисленији коментар нисам одавно прочитао! Мој чукундеда је ту преминуо након рањавања код Рама. Преживео је Цер, сумануто и непотребно форсирање Саве код Текериша, и умре на дан хода од куће због рањавања. Српска војска није ни обележила место где је сахрањен, а ни данас се не зна где је било гробље где су сахрањивани преминули из пољске болнице. У данашњој Аустрији су и гробља некадашњих ратних затвореника негована и уређена као да су "њихова"! А, све што је до срБских (sic!) је ругло!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja