Procenjuje se da će Srbija, usled epidemije kovida 19, ove godine pretrpeti štetu od oko milijardu evra zbog izostanka stranih turista. Iako je početkom godine broj gostiju iz inostranstva statistički bio rekordan u odnosu na isti period 2019. godine, zdravstvena kriza je taj uspeh poništila, a domaći turizam je zabeležio pad od 90 odsto.

Turistički sektor je globalno pretrpeo ogromne gubitke, ali sada, dok se još prebrojava izgubljena dobit, problem koji najviše brine zaposlene u ovom sektoru jeste neizvesnost. Kada će turizam početi da se oporavlja, da li će se uopšte putovati i koliko će Srbija biti interesantna turistima naviklim na zdravstvene protokole?

Stručnjaci za turizam kažu da se predviđa da će turisti svakako želeti da putuju čim se situacija malo normalizuje. Mape putovanja će se verovatno značajno promeniti, ali ako se prednost daje manje poznatim i popularnim destinacijama, onda je to možda prilika da se Srbija još jednom predstavi strancima kao dobar izbor.

Kako se čulo na nedavno održanom Festivalu hrane i pića, statistika pokazuje da 27,6 odsto turista na osnovu hrane i vina odlučuje gde će putovati. Ako se tome doda podatak da je godišnji prihod sektora turizma koji uključuje vino i hranu na globalnom nivou prethodnih godina iznosio 254 milijarde dolara i bio jedan od najbrže rastućih segmenata turizma, onda je možda šansa upravo u tome – buduće turiste privlačiti gastronomskom ponudom.

Ko su, inače, novi pasionirani turisti koji će, možda i pre široke primene vakcine protiv virusa korona, sa negativnim testom u ruci ipak krenuti na put? Ima li turizma pre kraja pandemije?

Oni optimističniji analitičari veruju da će se normalizacija putovanja dogoditi već u prvoj polovini sledeće godine, dok drugi tvrde da je model i način putovanja koji smo poznavali pre pandemije nemoguće ponoviti u skorijoj budućnosti. I laici znaju da će se struktura putnika u budućnosti menjati. Mnogi će prestati da putuju, posebno starije osobe, a turisti koji budu spremni da eksperimentišu i traže nove lokacije u matičnim zemljama ili inostranstvu držaće se novih navika.

Kako je nedavno objavio magazin „Forin afers”, oporavak turizma biće uslovljen ekonomskim prilikama. Ako ekonomija bude loša, biće sve manje ljudi koji mogu sebi priuštiti putovanja. Zato predviđaju dva različita trenda u turizmu.

Neke države će promeniti turističku strategiju i smanjiće gužve, zadržaće zdravstvene protokole i baviće se više zaštitom životne sredine. Druge će sve učiniti da povrate masovni turizam, omogućavajući turističkoj industriji da ponudi jeftine hotele i avio-karte. Putnici će verovati državama koje su odgovorne i koje uspeju da ponude dobar sistem zaštite i bezbednosti. Putovaće na jeftinija putovanja kako bi se na destinaciji zadržali što duže. Pandemiju su shvatili kao rezultat klimatskih promena i zbog toga će biti sve više strastvenih putnika koji žele da putuju dok još ima prilike za to, jedno je od mišljenja koje je objavio ovaj magazin u nedavnoj analizi postpandemijskog oporavka turizma. Magazin navodi predviđanja da će sve manje ljudi želeti da ide na poznate destinacije koje su nekada takođe nazivali žarištima, ali ne zbog broja zaraženih nego turista. Putovanja kao sinonim za odmor, po mišljenju turističkih stručnjaka, neće izgledati isto posle pandemije. Ljudi će želeti da se kreću sa rancem na leđima, zbog čega se smatra da će pravi procvat doživeti domaće destinacije – mesta na koja se može otići kolima. S vremenom će oživeti i međunarodna putovanja, ali takođe sa rancem na leđima i određenom unapred isplaniranom svrhom – poseta porodici, na primer.

„Forin afers” navodi da je čovek satkan od navika i da se one ne mogu lako izbrisati.

Kovid je celo čovečanstvo naučio tome koliko malo možemo da znamo šta će biti danas i sutra, zbog čega će i putovanja biti drugačija, ciljana i sa više svrhe. Zato će, kažu, biti skupa, upravo da ne bi svi po svaku cenu i u svakom trenutku mogli da vide svet iz prve ruke, navodi ovaj magazin.