Specijalno za „Politiku”
SKOPLjE – U istoriji makedonske države 8. septembar 1991. godine ostaće upamćen po istorijskom jedinstvu svih njenih građana, posebno Makedonaca i Albanaca. Čak 95 odsto stanovništva odgovorilo je potvrdno na referendumsko pitanje: „Da li ste za samostalnu Makedoniju s pravom da stupi u budući savez sa suverenim državama Jugoslavije?”
Predsednik Kiro Gligorov, kao iskusan političar, nakon uspešnog referenduma, proglasio je svoju državu prvi put samostalnom, nezavisnom i suverenom od SFRJ, koju su već razarali oružani sukobi. U miru i bez ijednog ispaljenog metka. JNA se povukla mirno po dogovoru koji su dogovorili general Blagoje Adžić i Gligorov.
Prvi predsednik Sobranja i potpisnik prvog Ustava države Republike Makedonije Stojan Andov (94) za makedonski list „Večer” kaže: „Dan 8. septembar ostaće veliki datum u našoj istoriji i na njega treba da gledamo s takvim smislom, bez obzira na tekovine političkih rasprava. Od tada smo nezavisni i, bez obzira na sve, ipak ostajemo nezavisna država. Imali smo dosta lutanja, očekivanja kojima se nadaju građani od 1991. Godine, a koja do kraja nisu ispunjena. Naša orijentacija ka evropskom putu treba da ostane istrajna kako bismo postali članovi evropske porodice.”
Gligorov je tada zastupao tezu da su evroatlantske integracije glavna strateška putanja države. Kako je govorio i zapisao u svojim memoarima, o čemu svedoči i autor ovih redova iz mnogobrojnih razgovora sa Gligorovim, plašio se realne teritorijalne podele Makedonije. Kako je tada govorio, Rusija je slaba i jedino je Zapad, odnosno NATO, mesto gde je mogao da zatraži zaštitu.
Dvadeset osam godina nakon osamostaljenja, Makedonija je primorana da menja Ustav i naziv države u Republiku Severnu Makedoniju. Ovo je bio rezultat četvrtvekovnog pregovaranja sa Grčkom oko spora zbog imena države. Ono što provejava u političkim, diplomatskim, pa i novinarskim krugovima jeste teza da je atentat na Gligorova pokušan upravo zbog odbijanja da promeni ime države, za šta su mu Grci nudili čak milion dolara.
Britanci su mu postavili zamku prihvatanjem naziva države za članstvo u UN – FYROM, odnosno Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija. Britanci su mu govorili da će se ovo ime koristiti samo nekoliko meseci. Odužilo se na 25 godina. Misteriozna smrt drugog predsednika Republike Makedonije Borisa Trajkovskog, kadra VMRO-DPMNE, takođe se vezuje za odluku o neslaganju s promenom imena. Zvanično, za njega je potvrđeno da je poginuo u avionskoj nesreći sa svojim timom, sa kojim je leteo iz Skoplja za Mostar.
Nakon ovako visokih cena koje je platila makedonska država, ona je danas 30. članica Severnoatlantske alijanse i očekuje početak pregovora za članstvo s Evropskom unijom.
Ono što je karakteristično za period otkako je ova susedna država Srbije nezavisna, samostalna i suverena jeste da su i građani i sve političke partije bili jedinstveni u prihvatanju ostvarivanja svoje države izlaskom iz SFR Jugoslavije, čak i da su njihovi zajednički ciljevi evroatlantske integracije. No, najveće političko trvenje postoji upravo među samim Makedoncima, koji su okupljeni oko dve najveće parlamentarne partije – SDSM i VMRO-DPMNE. Da bi država mogla da funkcioniše, uvek su među njima bili Albanci, od partije DPA do partije DUI, koja već 17 godina ima odlučujuću ulogu u formiranju vlasti.
Već sada se zna da će neposredno pred sledeće izbore ulogu premijera imati kadar partije DUI. Po Pržinskom dogovoru, on će voditi vladu do 100 dana, ali ako dođe do komplikacija, moći će i duže. Vlada i premijer, po Pržinskom dogovoru, imaće pun kapacitet prava, ne samo u vezi s pripremom izbora, kao što ima tehnička vlada. To je ne tako davno objasnio i prvi potpredsednik vlade Arton Grubi. Nije isključeno da bi upravo on mogao da postane i prvi Albanac premijer.
Novoformirana vlada naglasila je prioritete na spoljnopolitičkom i unutrašnjom planu, ističući da su Severnoj Makedoniji, nakon ulaska u NATO, otvorena i vrata ka EU, čime se stvara novi ugled države. Premijer Severne Makedonije Zoran Zaev, na svečanosti obeležavanja 29 godina nezavisnosti, najavio je da će njegova zemlja produžiti putem koji je već trasirala – kao građanska država, slobodna otadžbina svih građana i etničkih zajednica, društvo za sve sa evropskom budućnošću. Predsednik države Stevo Pendarovski podržao je Zaeva u naporima za pregovore s EU i pozvao sve parlamentarne političke partije na konsenzus.
Odgovor opozicije Pendarovski i Zaev dobili su već sledećeg dana. Partija VMRO-DPMNE demonstracijama zahteva nove vanredne parlamentarne izbore. Njen predsednik Hristijan Mickoski u video-čestitki povodom Dana državnosti ocenio je da trenutno „državom upravlja mafija” i da je „zemlja potopljena kriminalom i korupcijom”.
