subota, 28.11.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 14.09.2020. u 09:32 Ivana Albunović
RAZGOVOR NEDELjE: BRANISLAV NEDIMOVIĆ, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Srbija je izvozila hranu i u najtežim trenucima pandemije

Apsolutno smo spremni za sledeći talas virusa korona, ali ono što je mnogo važnije započeli smo, bez obzira na trenutno stanje, sistemsko jačanje države u delu strateških resursa, ne samo hrane
(Фото Иван Милутиновић)

Već nakon prvog udara kovida 19, uvođenja karantina i prekida saobraćajnih veza, širom Evrope su sve glasnije bile inicijative da države moraju da povećaju sopstvene zalihe hrane i bolje se pripreme za sve moguće buduće scenarije.

Da li je Srbija prehrambeno sigurna zemlja i jesmo li spremni za eventualno novi talas koji epidemiolozi najavljuju za kraj godine? U razgovoru za „Politiku” Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kaže da smo „apsolutno sigurni” u prehrambenom smislu, ali i kada se šire govori o spremnosti za novi talas.

– Najveći broj zemalja, ne samo u Evropi nego i u svetu, pokrenuo je pitanje sopstvenih robnih zaliha. Mnogi imaju problem i to se videlo odmah po izbijanju pandemije. To nije bio slučaj sa Srbijom, naprotiv. Izvozili smo hranu u najtežim trenucima epidemije, kada su vodeće svetske ekonomije imale ozbiljne probleme sa snabdevanjem, od brašna i ulja do sada već čuvenog kvasca... Mi smo apsolutno spremni za sledeći talas, ali ono što je mnogo važnije započeli smo, bez obzira na trenutno stanje, sistemsko jačanje države u delu strateških resursa, ne samo hrane.

Da li ste zadovoljni ovogodišnjom žetvom? Proizvođači suncokreta nedavno su negodovali, dok je sa druge strane početna cena soje prevazišla i najbolja očekivanja.

Rekao bih i više nego zadovoljan. Godina je odlična u svakom smislu, od prinosa do otkupnih cena. Od kukuruza i pšenice, do soje i suncokreta. Ratari su pšenicu na kraju prodali skuplje nego što je na svetskoj berzi. O drugim kulturama da i ne govorim. Svi imaju razloga da budu zadovoljni. Možda je prinos suncokreta bio nešto manji, ali mu je cena apsolutno dobra. Upravo kako smo procenili i objavili još u maju, kada niko nije ni smeo da priča o cenama… Poljoprivrednici su tako dobili smernice o kretanju tržišta i kako da planiraju svoju proizvodnju. Ne sećam se da je u prošlosti bilo takvih inicijativa, a preko su potrebne proizvođačima.

U prva četiri meseca ove godine izvoz poljoprivrede i prehrambene industrije imao je rast od 12,4 odsto u odnosu na isti period 2019. Suficit je bio za 26,9 procenata veći. Koliko je tome doprinela pandemija a koliko neke druge okolnosti?

Pandemija i dalje ima svoj uticaj na svaki segment trgovine, pa i agrar. Velike promene su se desile i još se dešavaju. Mnogi su zatvorili svoja tržišta za svet. To je dovelo do veće zabrinutosti, samim tim i veće potražnje. Međutim, važno je to da Srbija postaje sve prepoznatljivija u svetu kao proizvođač vrhunske robe. Dokaz tome su i najjača svetska tržišta za otkup žitarica koja smo otvorili srpskim proizvođačima, poput Egipta i Indonezije. Ne zaboravite da se za ulazak na njih bore najveće ekonomske sile.

Ipak, ukupan izvoz Srbije u prvih šest meseci je u padu za 8,9 odsto. Kako je prošao agrar?

Agrar u svemu ovome gotovo da nije imao nikakvih problema, naprotiv. Uz sve to došla je i dobra godina kada je reč o prinosu. Kada govorimo o trgovini, napravio bih jedan izuzetak i to pre svega za paradajz. Verovatno se mnogi pitaju zašto baš paradajz. Glavna platforma na kojoj se zasniva njegov izvoz je turizam. Korona je potpuno razorila taj sektor, te su naše glavne destinacije poput Hrvatske, Crne Gore i Grčke sa kolapsom turizma primorane da u potpunosti zaustave potražnju za njim.

Koga je ova kriza najviše pogodila u poljoprivredi, a ko su najveći dobitnici?

Mislim da nije bilo velikih gubitnika, niti je bilo tako dramatičnih scenarija u poljoprivredi. Manjih posledica jeste bilo možda među proizvođačima ranog povrća i u nekim delovima stočarstva, ali smo reagovali jakim merama. Samo tokom vanrednog stanja izdvojili smo više od dve milijarde dinara direktno na račune srpskih proizvođača. Vlasnici plastenika koji su bili najteže pogođeni dobijali su i do 90.000 dinara, stočari i do 30.000 dinara. Da ne pominjem poslednju meru samo za otkup junadi, vrednu dva miliona evra.

Kakve će posledice ovakvo stanje imati na male proizvođače koji su najviše osetili zatvaranje tržišta? U prvih šest meseci promet na pijacama u Srbiji pao je za 14,2 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Nažalost, niko neće biti pošteđen. Korona je nova realnost za sve nas i što se pre priviknemo, veće će nam biti šanse da prebrodimo krizu koju moderan svet ne pamti. Biznis se polako prilagođava novim pravilima, verujem da će i svi ostali. Država je reagovala za primer, kako nisu mnogo jači igrači uspeli. Tako će biti i ubuduće, nikoga nećemo ostaviti na cedilu.

Prvi put posle mnogo godina nismo imali proteste malinara. Cena je ove godine bila dobra. Stručnjaci kažu da će mnogi ponovo krenuti da sade ovo voće i da sada treba napraviti zaokret, najpre u kontroli zaraženosti sadnica i unapređivanju proizvodnje sadnog materijala.

Za dobre poteze svaki trenutak je dobar. Još pre dve godine formirali smo radnu grupu koju čine predstavnici proizvođača, prerađivača, nauke i države, čiji je cilj da se definišu suštinski problemi u malinarstvu. Određene su mere koje se moraju sprovesti. Sada svako treba da sredi svoje dvorište, od proizvođača do otkupljivača. Jedno je sigurno, bilo kakvo odlaganje umanjuje šanse malinarstvu u Srbiji. Mi kao ministarstvo u međuvremenu smo ostvarili i znatne pomake, bilo da govorimo o srpsko-mađarskoj investiciji u Arilju za preradu maline, ili prodaju „Budimke”, koja je posle više decenija ponovo pokrenula preradu voća.

Kako napreduje usaglašavanje sertifikata za izvoz svinjetine u Kinu? Ovaj sektor to čeka s nestrpljenjem, jer su cene pale i dugo stagniraju, a primetan je i manjak tražnje na domaćem tržištu. S druge strane, raste uvoz svinjskog mesa, a posebno prerađevina.

Naše službe su preduzele sve neophodno. Korona je nažalost učinila svoje, ali i to ćemo brzo prevazići. U intenzivnoj smo komunikaciji sa kolegama iz kineskih nadležnih službi.

Još teže je u sektoru uzgajivača tovnih junadi. U Tursku je krenuo manji izvoz koji je ranije bio ugovoren. Da li je, u ovakvim okolnostima, realno govoriti o nastavku izvoza u tu zemlju?

Šta je realno danas prognozirati? Da sam vas pitao u januaru kako će izgledati mart, ni u snu ne biste pogodili, a kamoli da sada posle svega procenjujemo buduće odluke država. U dnevnoj smo komunikaciji sa svima, a radimo i na novim tržištima poput Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Očekujem dobre vesti za naše stočare, posebno za ovčarstvo i govedarstvo.

Da li imamo plan Be, jer u stočarstvo je država mnogo uložila. Prema izveštaju državnog revizora podsticaji od 2016. do 2018. bili su 28 milijardi dinara. Napominje se da ipak nije došlo do povećanja grla pojedinih vrsta životinja, mesa i izvoza.

Ne može se samo tako ocenjivati napredak u stočarstvu. Broj grla uopšte nije presudan za oporavak stočarstva. Mnogo važnije je pitanje šta je sa kvalitetom grla, sa većom mlečnošću krava... Upravo tu smo napravili napredak i stvaramo osnov za jači razvoj. Samo jednu kravu kada izbacite iz štale, treba vam nekoliko godina da zanovite proizvodnju. Nešto što je zapušteno 30 godina, ne može se preko noći podići na noge. Mere i te kako daju rezultate, to se prvo vidi na upravo pomenutim poljima.

Sve češće se čuje kako proizvođačima poljoprivrednih proizvoda nedostaju firme poput „Geneksa” i „Progresa”koje su se bavile izvozom. Šta mislite o takvim idejama?

Svakako da je koncept dobar. Spremamo sa Nacionalnom veletržnicom upravo takvu platformu. Trenutno smo u pregovorima kako bismo našli odgovarajućeg partnera u tom poslu, da bi potom i plasman na inostranim tržištima bio najbolji mogući za naše proizvođače.

Koju novu meru u okviru evropskog pretpristupnog fonda za poljoprivredu (IPARD) će Srbija akreditovati u narednom periodu?

Poslednja akreditovana mera odnosi se na razvoj ruralnog turizma koji je, sticajem okolnosti, ovog leta pokazao sav svoj potencijal i kvalitet. Visina povraćaja je i do 65 odsto, odnosno maksimalno 300.000 evra. Nastavljamo, naravno, i sa drugim merama poput investicija u preradu hrane koja je za naš agrar od suštinskog značaja. Tek kada ojačamo tu granu, moći ćemo da govorimo o ozbiljnom napretku srpske poljoprivrede. Samo iz IPARD-a raspolažemo sa više od 200 miliona evra.

U jednom od svojih prvih intervjua 2016. godine, kada ste postali ministar poljoprivrede, rekli ste da ste svesni da neće biti nimalo lako i da vas je zabolela glava kada ste videli koje su sve nadležnosti resora koje ćete voditi. Šta vam je u ove četiri godine zadalo najviše problema.

Iskreno, nije bilo lako, mada nema neke posebne situacije koju bih izdvojio. Ponosnim me čini činjenica da smo gotovo sve što smo zatekli od većih tema uspeli da rešimo. Budžet za subvencije, za te četiri godine, uvećali smo dva i po puta. IPARD, koji osam godina nije bio rešen, a o kome se pričalo kao o velikom nedostatku za poljoprivrednike jer nemaju pristup EU fondovima, obezbedili smo za šest meseci. Ništa manje važno nije i kompletno opremljene Nacionalne referentne laboratorije. Time smo potpuno zaokružili sistem bezbednosti hrane. One danas igraju i ključnu ulogu u otkrivanju prisustva virusa korona među populacijom. Skoro 60 odsto svih uzoraka rade laboratorije iz našeg sistema.

Da li biste u još jednom mandatu vodili srpski agrar?

Šta bi hteo pojedinac, nije važno za tim. Šta može da pomogne timu je druga stvar, a kad smo već kod tima i uloga znate ko daje poslednju reč. Igrač svakako ne.

 

Komentari5
b29d2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zorka Papadopolos
Nemacka izvozi svinjetinu u Kinu. Pojava svinjske kuge kod divljih svinja je ucinila, da su Kinezi odustala od uvoza. Kako mi stojimo na planu novog uzasa, svinjske kuge?
Растко Дијаспорац
Ако је овај тим тако добар, зашто се не потруди (мало), да се у Србији дозволи гајење конопљиних врста које су дозвољене у Европи. Зашто Ивана, не упита овог дивног министра,да ли он и тај његов тим знају нешто о томе?
nediplomirani agronom
Izgleda da ovaj ministar dobro radi svoj posao.
dipl. agronom
Kada ce biti realizovan izvoz 50.000 t zitarica za Egipat , te 5000 t govedjeg mesa za Tursku...?? Nadam se , da izvoz pilecih nogica u Kinu , ne dolazi u pitanje...
Boda
Kojih 5000 t govedjeg mesa? Da li misLimo da "baby beef" ili na govedinu onako pa naski, ili smo konacno poceLi da govorimo o tzv.mladim bikovima (do 36 meseci) ciji tov je isplatljiviji i meso jeftinije?Koliko se do sada izvezlo te "govedin"? Nesto mora da je vec izvezeno ili???? A sto se tice firmi kao Genex ili Progres, bilo je i drugih velikih.Radio sam dugo u Genex-agraru i samo da kazem: to se ne stvara deklarato"pregovorima u cilju iznalazenja najpovoljnijeg partnera", vec dugi niz godina

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja