ponedeljak, 26.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
subota, 19.09.2020. u 18:00 Nataša Jovanović Ajzenhamer

Dan posle kojeg svet više nije bio isti

Događaj od pre 19 godina promenio je svetski poredak i način života, i to na više različitih nivoa: od opšteg odnosa prema islamu, muslimanskim državama i stanovništvu, pa sve do pooštravanja konkretnih bezbednosnih mera u svakodnevnim aktivnostima, poput leta avionom ili ulaska u metro
Никада нећемо заборавити 11. септембар (Фото: EPA/Alejandra Villa)

Sećanje na veliki teroristički napad na SAD 11. septembra 2001. obeležavamo ove godine u doba globalne krize zbog korone, koja će sigurno promeniti svet, stil života, navike i međuljudske odnose. Na drugačiji način, i događaj od pre 19 godina promenio je svetski poredak i način života, i to na više različitih nivoa: od opšteg odnosa prema islamu, muslimanskim državama i stanovništvu, pa sve do pooštravanja konkretnih bezbednosnih mera u svakodnevnim aktivnostima, poput leta avionom ili ulaska u metro. Kada se kaže da živimo u tzv. post 9/11 svetu, to zaista deluje kao utemeljena argumentacija: 11. septembar je bio vododelnica u međucivilizacijskim odnosima, a perspektiva  interreligijskog dijaloga od tog trenutka deluje sve sumornije.

Nakon tragedije koja je 2001. godine zadesila SAD, u svetski javni govor na velika vrata ušli su relativno novi pojmovi, koji će u godinama koje dolaze postati uobičajeni deo jezičkog repertoara. U etru se se našle priče o fundamentalizmu, radikalnom islamu, terorizmu, vahabizmu, talibanima, bombašima-samoubicama, džihadu... Iako je deo tih pojmova opšteg političkog i bezbednosnog karaktera, ipak je najvažnija tema u javnom prostoru, nakon napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon bio – islam. Na delu je bilo stvaranje nove slike (radikalnog i militantnog) islama, koja je preplavila ekrane širom sveta. Iako su dešavanja u muslimanskim državama i ranije bila tema na Zapadu (naročito nakon Iranske revolucije s kraja sedamdesetih godina prošlog veka), ipak se ne može govoriti o toliko velikom interesovanju za islam kao u periodu koji će uslediti nakon terorističkog akta. Sećam se podatka o povećanoj tražnji za Kuranom – do tada su islamsku svetu knjigu proučavali vernici i oni koji su se sa naučnog stanovišta bavili ovom religijom, a posle 11. septembra 2001. ajete su želeli da čitaju i mnogi drugi.

Kako to obično biva sa logikom (masovne) panike, strah od terorizma prerastao je u opšti strah od islama, pa je islamofobija dobila pandemijske razmere u godinama koje su usledile. I dok su muslimani na Zapadu mahom bivali stigmatizovani i diskriminisani (na osnovu boje kože dobijani su preki pogledi na aerodromima i u tržnim centrima, a bilo je, nažalost, i mnogo drastičnijih primera), političke elite i magovi konzumerizma i filmske i medijske industrije veoma su uspešno kapitalisali na tom novom strahu. Tako su muslimanski teroristi postali glavni negativci u svetskim blokbasterima, a političari su se utrkivali ko će dobiti više glasova na osnovu retoričkih veština upotrebe islamofobičnih motiva u javnim nastupima.

Nažalost, i u godinama koje su usledile teroristički napadi su nastavljeni, samo je epicentar postao evropsko tlo. Paralelno sa tim strašnim događajima, migrantska bliskoistočna kriza još više je izoštrila i pojačala strah koji se kao grudva snega kotrlja i uvećava od jeseni 2001. Strah od stranaca uvek je pratio migracije, ma iz kojeg dela sveta da su potekle, ali u kontekstu post 9/11 poretka, migracije većinski muslimanskog stanovništva imaju nešto drugačiju konotaciju. Bojazan od nepoznate kulture i jezika, strah od navodnog uzurpiranja radnih mesta i socijalne pomoći i potencijalnog porasta stope kriminaliteta postojao je i u slučajevima drugih migratornih talasa, ali ovog puta u prvi plan izbijaju strah od terorizma i islamofobija. Naravno, već pomenuti akteri, poput političkih elita, nastavljaju da „trljaju ruke” jer imaju sigurnu „dobitnu kartu” na koju mogu da odigraju kada dođu izborne utakmice, te često i sami potpiruju plamen islamofobije.

Teroristički napad na SAD početkom ovog milenijuma pokrenuo je lavinu promena, čiju dinamiku i posledice osećamo i danas. Dobra vest je što sada imamo napredak u tehnikama borbe protiv terorizma, a primetan je i trud brojnih naučnika, novinara, stručnjaka i drugih da se usprotive stavljanju znaka jednakosti između islama i terorizma. Danas se zaista mnogo radi na interreligijskom dijalogu, kao i na međusobnom razumevanju i saradnji, i postoje pozitivni pomaci u tom pravcu. Međutim, i dalje je islamofobija prilično utemeljena vrednosna orijentacija kod nemalog broja ljudi. Između ostalih izazova i problema koji nas more, i izazov interkulturnog suživota i verske tolerancije ostaje da nas prati skoro 20 godina nakon velike tragedije u Americi.

Docentkinja na Odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku list

Komentari17
aaa33
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Милутин
Текст је толико глобалистички стандардан, памфлетски класичан и научно испразан да је тужно што га потписује наставник на факултету БУ. Једино сазнање које нуди је да је политика једноумља главни начин уласка таквог “научног радника” на Универзитет. Срећна Нова 1945.
Лена
Пре 11 септембра смо у авионе улазили као у аутобусе. Од тог догађаја пооштрене су контроле на свим нивоима.
Nebojsa Brajanovic
Da li je moguce da neko ko sebe naziva DOCENTOM, posle skoro 20 godina taj dogadjaj i dalje naziva teroristickim aktom. To nije bio teroristicki akt vec akcija americkih tajnih sluzbi koje su samo upotrebile arabske gradjane a da oni toga nisu bili ni svesni.
Владимир
Имате ли неки доказ да су то наместиле америчке тајне службе ? Доказ да су баш те службе за циљ напада изабрале куле близнакиње и Пентагон ?
Petar Petrovic
Apsolutno! Neverovatno je da cak i danas pricaju o teroristickom napadu, i to ozbiljni ljudi i mediji, a postoji toliko cvrstih dokaza da su to uradile njihove sluzbe! Nema tu ni govora o muslimanima, oni su ovde zrtve. Bar Srbima to nije strano, i nama su tako namestili nekoliko ratova zadnjih nekoliko decenija...
Radenkovic Milivoje
Divno napisan globalisticki clanak koji govori o promenama u nacinu zivota u SAD posle 9/11, o problemima u SAD i mogucim resenjima u SAD. Molio bih vas da clanak prebacite u rubriku Dopisnici iz sveta pisu. Sam 11/9 nije nista promenio u nasoj vizuri, ni u Srbiji, ni u Jugoslaviji. A ima puno razloga zasto je taj datum gotovo potpuno irelevantan za NAS. Ako gospodjica pise americkoj publici, potpuno pozdravljam. Ali onda neka pise na engleskom i za New York Times. Ne na srpskom, ne u Politici.
Boris
"обележавамо", koji smo to "mi"? Ameri su fasovali taj napad jer su decenijama bezobzirno otimali i sipali bombe po tom istom islamskom svijetu. Autorka kao da internalizuje neki strani indentitet...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja